Folklandski rat

Folklandski rat
Vreme 19. mart — 14. jun 1982. Mesto Folklandska Ostrva i Južni Atlantik Ishod Ujedinjeno Kraljevstvo zadržalo ostrva
Sukobljene strane
Ujedinjeno Kraljevstvo Folklandska Ostrva	Argentina
Jačina
Britanska mornarica	Argentinska vojska, mornarica i vazduhoplovstvo
Žrtve i gubici
255 mrtvih, 746 ranjenih, 6 brodova i 34 letelice	655 mrtvih, 1.100 ranjenih, 5 brodova i 98 letelica

Folklandski rat je vođen 1982. između Argentine i Ujedinjenog Kraljevstva za prevlast oko Folklandskih Ostrva.

Ova ostrva su britanska kolonija, ali Argentinci ih smatraju svojim posedom (nazivaju ih Malvinska ostrva). Treba zapaziti da je to bio prvi rat u kojem je viđeno aktivno učešće pomorskih snaga posle Drugog svetskog rata.

Pozadina

Glavni članak: Prljavi rat

U periodu koji je prethodio ratu, a posebno nakon prenosa vlasti između vojnih diktatora generala Horhea Rafaela Videle i generala Roberta Eduarda Viole krajem marta 1981, Argentina se našla usred razorne ekonomske stagnacije i velikih građanskih nemira protiv vojne hunte, koja je vladala zemljom od 1976. U decembru 1981. desila se nova promena u argentiskom vojnom režimu dolaskom na vlast hunte na čelu sa generalom Leopoldom Galtijerijem (vršiocem dužnosti predsednika), brigadira Bazilija Lamija Doza i admirala Horhea Anaje. Anaja je bio glavni tvorac i zagovornik vojnog rešenja dugog spora oko ostrva, pošto je smatrao da Ujedinjeno Kraljevstvo neće odgovoriti vojnim putem.

Nova vladajuća vojna hunta je započela planove za okupaciju ostrva u nameri da skrene pažnju javnosti sa teške ekonomske situacije. Prva neprijateljstva su počela 19. marta 1982. kada se grupa argentinskih radnika iskrcala na ostrvo Južna Džordžija.

Rat

2. aprila argentinske invazione snage iskrcale su se i osvojile Folklande. Već narednog dana britanska premijerka, Margaret Tačer je naredila vojni odgovor na preuzimanje ostrva i UN je usvojila rezoluciju 502. Britanski vojni brodovi su 5. aprila isplovili iz luke Portsmut.

Sredinom aprila RAF je formirao vazduhoplovnu bazu Vajdvejk na ostrvu Asension u centralnom Atlantiku. Sastav ove vazduhoplovne baze činili su britanski bombarderi Vulkan, leteći tankeri tipa Viktor i lovački avioni F-4 Fantom. Uskoro je na ostrvo stigla i operativna grupa britanske Kraljevske ratne mornarice koja je na njemu izvršila poslednje pripreme za rat. Manja pomorska grupa odmah je upućena u pravcu okupiranog britanskog ostrva Južna Džordžija sa zadatkom da ga oslobodi.

Ponovno zauzimanje ostrva Južna Džordžija

Britanske snage koje su upućene ka ostrvo Južna Džordžija činile su specijalne jedinice sastavljene od komandosa (42 Commando), SAS i SBS (jedinica opremljena specijalnim čamcima). Ovom borbenom formacijom komandovao je major Gaj Šeridan iz kraljevskih marinaca. Osnovni zadatak grupe bio je da se iskrca na ostrvo i izvrši izviđanje. Po obavljenom izviđanju snage kraljevskih marinaca stacioniranih na brodu RFA Tajdspring izvršile bi desant na ostrvo. Prvo britansko plovilo koje je stiglo do ostrva bila je podmornica HMS Konkveror, klase Čerčil. Narednog dana britanski avion Hendli Pejdž Viktor opremljen radarom za mapiranje terena izvršio je vazdušno izviđanje iznad ostrva. Prve jedinica SAS-a iskrcale su se 21. aprila na ostrvo ali je loše vreme koje je prouzrokovalo i nekoliko helikopterskih nesreća onemogućilo dopremanje pojačanja.

Dana 23. aprila britanske pomorske snage u blizini ostrva povukle su se na pučinu zbog opasnosti od napada argentinskih podmornica koje su primećene u blizini. Protivpodmornički helikopteri sa britanskih brodova započeli su 24. aprila potragu za neprijateljskim podmornicama. 25. aprila je locirana argentinska podmornica Santa Fe koja je bila ukotvljena u blizini obale. U napadu koji je ubrzo usledio, a koji su izveli britanski helikopteri, podmornica je toliko oštećena da je njena posada odlučila da je napusti. Suočen sa argentinskim snagama koje su bile pojačane članovima posade uništene podmornice i znajući da je glavnina britanskih snaga još uvek na moru, major Šeridan prikupio je 75 svojih ljudi i odlučio da izvrši direktan napad na neprijatelja. Posle kraćeg usiljenog marša u pravcu argentinske baze i pripreme za napad kojoj je prethodio baraž brodske artiljerije, argentinski vojnici su istakli bele zastave. Celokupni garnizon koji je činilo 140 vojnika i članova posade podmornice, predao se britanskim snagama.

Vazdušni napadi

Borbena dejstva protiv argentinskih snaga na Folklandskim ostrvima započela su 1. maja vazdušnim napadom britanskih bombardera Avro Vulkan V, na aerodrom Stenli. Bombarderi srednjeg dometa, tipa Avro Vulkan koji su bili namenjeni za dejstva na evropskom ratištu, nisu imali potreban dolet za napad na ciljeve na Folklandskim ostrvima. Zbog toga je bilo potrebno izvršiti nekoliko punjenja gorivom u vazduhu. Kako su britanski vazdušni tankeri bili prerađeni bombarderi Viktor sa sličnim doletom bilo je neophodno da se i oni dopune gorivom tokom leta. Zbog toga je bilo potrebno 11 vazdušnih tankera Viktor kako bi se omogućilo da samo dva bombardera Avro Vulkan dosegnu svoj cilj. Na kraju je samo jedan britanski bombarder napao ciljeve na aerodromu Stenli ali je to bilo dovoljno da uveri argentinske komandante da su Britanci sposobni da izvrše vazdušne napade i na kopneni deo Argentine zbog čega su sve lovačke snage odmah povučene sa ostrva. Napad je predstavljao strateški uspeh zato što je oterao glavninu argentinskih vazduhoplovnih snaga sa ostrva. U daljem toku rata argentinsko ratno vazduhoplovstvo dejstvovalo je sa argentinskog kopna zbog čega je raspoloživo vreme za napad na britanske ciljeve bilo značajno smanjeno. Takođe, argentinski avioni su prilikom napada na ciljeve na ostrvu morali prvo da prelete britansku pomorsku operativnu grupu što je u velikoj meri povećavalo mogućnost da budu oboreni.

Iako su argentinski lovci povučeni sa ostrva, aerodrom Stenli je ostao u funkciji do samog kraja rata. Svake večeri, pod okriljem noću, argentinski transportni avioni C-130 Herkules leteli su do ostrva i nazad, dopremajući potrebne zalihe, municiju i gorivo i evakuišući ranjenike.

Samo nekoliko minuta nakon napada bombardera Vulkan na aerodrom Stenli na Folklandima, usledio je napad devet aviona Si Harijer sa nosača aviona HMS Hermes. Si Harijeri su kasetnim bombama napali aerodrom Stenli i malu travnatu pistu kod Gus Grina. U oba napada uništeno je nekoliko argentinskih aviona i oštećena aerodromska infrastruktura.

U međuvremenu, argentinski Miraži iz 6. grupe izvršili su napad na britanske snage. U borbi koja je usledila Harijeri sa nosača aviona HMS Invinsibl oborili su četiri argentinska Miraža. Argentinci su takođe izgubili i jedan miraž iz 8. grupe dok je drugi oštećen, a zatim oboren prijateljskom vatrom iznad aerodroma Stenli.

Potapanje argentinske lake krstarice Belgrano

Dana 2. maja laka argentinska krstarica General Belgrano, veteran iz Drugog svetskog rata, potopljena je dejstvom britanske nuklearne podmornice HMS Konkveror, koja je u napadu koristila torpeda takođe iz Drugog svetskog rata zato što moderna torpeda Tajgerfiš nisu bila dovoljno pouzdana. U ovoj akciji život je izgubio 321 argentinski mornar. Potapanje krstarice Belgrano ojačalo je položaj argentinske vojne hunte i pružilo povod za radost među protivnicima sukoba koju su tvrdili da se krstarica udaljavala od područja pomorske blokade oko Folklandskih ostrva. Krstarica je definitivno bilo izvan zone pomorske blokade oko ostrva i udaljavala se od nje. Ipak, prema međunarodnom pravu, tokom ratnih operacija, pravac kretanja ratnog broda nema nikakvog uticaja na njegov status. Nekoliko godina kasnije objavljeno je da je informacija o položaju krstarice dobijena zahvaljujući sovjetskom špijunskom satelitu koji je preuzet od norveške obaveštajne stanice Faske samo da bi kasnije bio predat Britancima.

Bez obzira na kontroverze oko potapanja ova akcija je imala značajan strateški efekat. Posle potapanja krstarice General Belgrano, čitava argentinska flota se vratila u luke gde je i ostala sve do završetka sukoba. Dva razarača koja su bila u pratnji nesrećne krstarice, kao i argentinska pomorska operativna grupa obrazovana oko nosača aviona Ventisinko de Majo (25. maj), takođe su se povukli iz operativne zone čime je okončana direktna pretnja za britanske pomorske snage. Napad na krstaricu Belgrano bio je drugi slučaj podmorničkog torpednog napada od završetka Drugog svetskog rata i prvi put da je to učinila nuklearna podmornica.

Britanski istoričar, Ser Lorens Fridman je u svom poslednjem delu Zvanična istorija Folklanda izneo tvrdnju da je informacija o kretanju argentinske krstarice Belgrano prekasno stigla do britanske komande. Prema njegovim izvorima, ni Margaret Tačer, ni britanski kabinet nisu bili upoznati sa činjenicom da je krstarica Belgrano promenila pravac kretanja pre nego što je potopljena.

Potapanje britanskog razarača HMS Šefild

Dva dana nakon potapanja argentinske krstarice Belgrano, 4. maja britanski razarač HMS Šefild pogodila je argentinska protivbrodska raketa Egzoset, francuske proizvodnje. HMS Šefild i još dva razarača istog tipa bili su istureni ispred britanske pomorske operativne grupe kako bi vršili radarsko izviđanje i dejstvovali po argentinskim avionima pre nego što dosegnu glavninu snaga. Britanske brodove je prvo uočio argentinski patrolni avion P-2 Neptun. Po prijemu informacije o položaju neprijateljskih brodova, sa argentinskog kopna su poletela dva aviona francuske proizvodnje Daso Super Etandar, naoružani svaki sa po jednom protivbrodskom raketom Egzoset. Nedugo nakon poletanja avioni su dopunili gorivo iz vazdušnog tankera C-130 Herkules, a zatim su prešli u nizak režim leta kako bi izbegli da ih otkriju britanski radari. Nakon što su se propeli na veću visinu i izvršili radarski zahvat cilja, argentinski avioni ispalili su oba projektila sa razdaljine od oko 30-50 km. Jedan projektil je promašio razarač HMS Jarmut koji je aktivirao zaštitne mere. Drugi projektil je pogodio razarač HMS Šefild u centralni deo. Iako bojeva glava nije eksplodirala, od posledice udara i požara koji je izbio poginulo je 22, a ranjeno 24 mornara. Posada koja nije uspela da lokalizuje požar napustila je brod. Brod je goreo sledećih šest dana da bi potonuo 10. maja dok ga je šlepovao razarač HMS Jarmut. Prestali brodovi povučeni su sa ovog isturenog položaja usled čega je ovaj pravac ostao otvoren za napad argentinske avijacije na britansku pomorsku operativnu grupu u blizini Folklandskih ostrva.

Potapanje razarača HMS Šefild izazvalo je dosta interesovanja u britanskoj štampi. Razarač Šefild bio je izuzetno moderan brod, opremljen savremenim sistemom za odbranu od protivbrodskih raketa koji je bio sačinjen ne samo od pasivnih mera zaštita (raznih vrsta lažnih mamaca i sredstava za ometanje sistema za navođenje protivbrodskih raketa) već i aktivnom komponentom zaštite koju su činili savremeni radarski navođeni američki protivraketni topovi tipa Vulkan Falanks. U pitanju su višecevni topovi kalibra 20 mm koji koriste radar da bi pratili ne samo radarski odraz rakete, već i putanju projektila ispaljenih iz topa. Savremeni sistem za automatsko nišanjenje poklapa ova dva odraza i na taj način obara raketu. Velika brzina paljbe omogućava ovim topovima da ispale veliki broj granata u putanju rakete i na taj način stvore odbrambeni štit oko broda. Ovi topovi bili su povezani sa brodskim računarom koji je na osnovu radarske slike vršio identifikaciju cilja i određivao da li će se po njemu dejstvovati ili ne. Zbog toga je britanska javnost, a naročito vojni stručnjaci, bila zapanjena kada je čula vest o potapanju ovog broda. Kasnije su se u novinskim napisima pojavile neproverene tvrdnje da je brodski sistem koji vrši identifikaciju ciljeva bio podešen da protivbrodsku raketu Egzoset identifikuje kao prijateljski cilj, zbog čega nisu bile aktivirane odbrambene mere. Ovakvo objašnjenje sasvim je logično ukoliko se zna da se u to vreme u naoružanju britanske mornarice nalazila ista protivbrodska raketa tipa Egzoset. Međutim, ostaje nerazjašnjeno kako je HMS Jarmut, razarač iste klase kao HMS Šefild uspešno aktivirao odbrambene mere i izbegao argentinski raketni napad.

Napad na ostrvo Pebl

14. maja britanski SAS je izveo napad na ostrvo Pebl koje se nalazi na severnom obodu Folklandskih ostrva. Meta napada bila je argentinska mobilna radarska stanica koja se nalazila na ostrvu. Pored radarske stanice napad je izvršen i na obližnju travnatu pistu na kojoj je bila stacionirana jedinica Argentinskog ratnog vazduhoplovstva naoružana lakim borbenim avionima tipa Pukara, namenjenim za uništavanje ciljeva na zemlji. Prisustvo argentinskih borbenih aviona na ostrvu predstavljalo je potencijalnu opasnost za predstojeće iskrcavanje britanskih snaga na Folklande. Još jedan od razloga za napad na ovo ostrvo bio je taj što su ovu pistu koristili argentinski transportni avioni C-130 Herkules koje su noću snabdevali argentinske snage i odvozili ranjenike na kopno.

U noći 14/15. maja britanski helikopteri iskrcali su na ostrvo 45 pripadnika SAS-a i mornaričkog oficira zaduženog za upravljanje vatrom brodske artiljerije. Jedinica je podeljena u dve grupe; napadačka grupa koja je trebalo da izvrši prepad na aerodrom i grupa za podršku koja je trebalo da veže na sebe argentinski garnizon i da omogući povlačenje napadačke grupe.

Napad je počeo dejstvom grupe za podršku koja je uz pomoć vatre brodske artiljerije primorala argentinske vojnike da potraže zaklon u rovovima. Koristeći efekat iznenađenja napadačka grupa izašla je na pistu i postavila eksplozivna punjenja na radarsku instalaciju i avione na pisti. U eksplozijama koje su usledile uništeno je 6 Pukara, jedan Šort Skajven i još pet lakih letelica (najverovatnije školskih aviona Aeromaki i helikoptera Puma). Pukare su onesposobljene tako što su eksplozivna punjenja postavljena u kokpit aviona kako bi eksplozije uništile instrumente koji bi mogli da se iskoriste da se manje oštećeni avioni ponovo osposobe za letenje. U napadu je takođe uništena radarska stanica kao i skladište municije.

Prilikom povlačenja argentinski garnizon je napao britanske jedinice ali je ovaj kontranapad prekinut kada je argentinski oficir koji ga je predvodio poginuo. Prilikom ove akcije lakše su ranjena dva pripadnika SAS-a.

Pored značajne materijalne štete koju je naneo, britanski napad na ostrvo Pebl primorao je argentinske vojne komandante na ostrvu da izdvoje dodatne snage za obezbeđenje vojnih instalacija na ostrvu koje su bile potencijalna meta napada.

Argentinski avioni Miraž su 1. maja napali britanske brodove koji su se približili ostrvima dok su Herijeri britanske mornarice bombardovali glavni grad ostrva Port Stenli. Do događaja sa najviše poginulih je došlo posle, kada je britanska podmornica HMS Konkeror potopila argentinsku krstaricu General Belgrano. Tu je poginulo više od 200 mornara. 7. maja UN su ušle u mirovne pregovore koji su propali nekoliko dana kasnije. 21. maja prve britanske jedinice su započele iskrcavanje na ostrva i do kraja meseca došle na 40 km od Port Stenlija. Nakon stalnih britanskih bombardovanja i padobranskih desanata oko Port Stenlija poslednje argentinske snage su se predale 14. juna.

Folklandska ostrva vraćena su u britanske ruke. 1983. argentinska vojna vlada je srušena nakon protesta grupa za ljudska prava i veterana.

Literatura

• Kirschbaum, Oscar; Van Der Kooy, Roger; Cardoso, Eduardo (1983). Malvinas, La Trama Secreta (na jeziku: Spanish). Buenos Aires: Sudamericana/Planeta. ISBN 978-950-37-0006-8. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)

Spoljašnje veze

• Britanska stranica o Folklandskom ratu
• Folklandski rat iz argentinskog ugla