Пређи на садржај

Супер Етандар

С Википедије, слободне енциклопедије
Супер Етандар

Супер Етандар
Опште
Намена јуришник
Посада 1
Земља порекла  Француска
Произвођач Дасо-Бреге
Први лет 28. октобар 1974
Уведен у употребу Јун 1978
Повучен из употребе Јул 2016 (Француска морнарица)
Број примерака 85
Димензије
Дужина 14.31 m
Размах крила 9.6 m
Висина 3.86 m
Површина крила 28.4 m²
Маса
Празан 6,500 kg
Макс. тежина при узлетању 12,000 kg
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 1,205 km/h
Долет 1,820 km
Плафон лета 13,700 m

Супер Етандар (Етандар је француски назив за „бојну заставу“) је француски јуришни авион намењен за дејства са носача авиона развијен од стране компаније Дасо-Бреге за службу у француској морнарици.

Авион је заснован на претходнику Етандар IV којег је заменио. Супер Етандар је први пут је полетео у октобру 1974. године, а у француску службу је ступио у јуну 1978. године. Француски Супер Етандар је учествовао у више војних сукоба као што су рат на Косову, рат у Авганистану и војна интервенција у Либији.

Супер Етандар су такође у војним сукобима користили Ирак и Аргентина. Аргентинска употреба Супер Етандара и Егзосе ракетa током Фокландског рата довела је до значајног признања и популарности овог авиона. Ирак је користио Супер Етандард за напад на танкере нафте и трговинске пошиљке у Персијском заливу током Ирачко-Иранског рата . У Француској је Супер Етандард 2016. године замењен Рафалом . [1]

Дизајн

[уреди | уреди извор]

Супер Етандар је једномоторни авион металне конструкције. Ваздухоплов покреће турбоџет мотор СНЕКМА Атар 8К-50 без додатног сагоревања, са потиском од 49 кН . Његове перформансе нису биле много боље од онога што је нудио Етандард IV, али његова авионика је значајно побољшана.

Главно ново оружје Супер Етандара била је француска противбродска ракета, Аероспатиал АМ 39 Егзосе . [2] Авион је имао радар Томсон-ЦСФ Агава који је, између осталих функција, био од пресудног значаја за лансирање ракете Егзосе. [2] Један од главних техничких достигнућа Супер Етандарда био је његов уграђени централни рачунар УАТ-40; он је управљало већином система, интегришући навигационе податке и функције, радарске информације и циљање и контролу оружја. [3]

Деведесетих година прошлог века уведене су значајне модификације и надоградње, укључујући ажурирани рачунар УАТ-90 и нови радар Томсон-ЦСФ Анемона који је пружио готово двоструко већи домет од претходног радара Агава. [4] Остале надоградње у ово време обухватале су опсежно редизајнирани кокпит са ХОТАС контролама, а започети су и радови на продужавању животног века ваздухоплова; укупно 48 летелица је добило ове надоградње, по стопи од 15 годишње. [4] Током 2000-их, додатна побољшања укључују значајно побољшану способност ЕЦМ за самоодбрану за боље избегавање откривања и напада непријатеља, [5] компатибилност кокпита с наочарима за ноћно осматрање, нови инерцијални систем података који делимично интегрише ГПС, и компатибилност с Дамоклесовим ласерским обележавачем циља . [4]

Супер Етандар је такође могао да користи тактичко нуклеарно оружје; у почетку су то биле само невођене бомбе, међутим, током 1990-их Супер Етандард је надограђен, што му је омогућило коришћење ваздух-земља нуклеарних ракета . [6] Авиону је такође додељена могућност управљања низом ласерски навођених бомби, и, како би се омогућило да замени пензионисани Етандард IV у извиђачкој мисији, био је опремљен и за коришћење специјалне извиђачке опреме. [7] Међутим, недостатак му је што не може да изврши морнаричка слетања без избацивања неискориштених убојних средстава. [8]

Оперативна историја

[уреди | уреди извор]

Аргентина

[уреди | уреди извор]
Током Фокландског рата 1982, аргентински Супер Етандари су коришћени као покретна лансирна платформа за Егзосе противбродске ракете

Аргентинска морнаричка авијација је одлучила да купи 14 Супер Етандарa 1979. године, након што су Сједињене Државе поставиле ембарго на оружје - због Прљавог рата - и одбиле да испоруче резервне делове за своје А-4 скајхок . Између августа и новембра 1981. године, пет Супер Етандара и пет противбродских ракета Егзосе су отпремљени у Аргентину. [9] Супер Етандари, наоружани противбродским ракетама Егзосе, касније су играли кључну улогу у Фолкландском рату између Аргентине и Велике Британије 1982. године. Друга морнаричка ескадрила била је стационирана у морнарској ваздухопловној бази Рио Гранде, Тиера дел Фуего ; током сукоба, претња коју су представљале британске морнаричке снаге довела је до планирања операције Микадо и других предложених мисија за напад на ваздушну базу, чији је циљ био уништити Супер Етандаре како би се спречила њихова употреба. [10] [11] Укупно четири Супер Етандара су била оперативна током сукоба. [12]

Први покушај напада на британску флоту извршен је 2. маја 1982. године, али се одустало због проблема са доливањем горива током лета. [13] 4. маја, два Супер Етандарда, вођена Локид П-2 Нептуном, лансирали су по један Егзосе на британски разарач ХМС Шефилд; једна од ракета погодила је и оштетила британски разарач. [13] [14] Дана 25. маја, други напад два Супер Етандара резултирао је с две ракете које су погодиле трговачки брод Атлантик Конвејор, који је носио неколико хеликоптера и друге залихе на линију фронта. [14] [15] [16] И Шефилд и Атлантик Конвејор су потонули док су се повлачили неколико дана касније. [17] По завршетку сукоба, 1984. године Аргентина је добила свих наручених 14 Супер Етандара и Егзосе ракете којима их наоружавају. [18]  

Француска

[уреди | уреди извор]
Формација Супер Етандара у лету, од којих један допуњава горивом другог Супер Етандара, кроз процес пуњења „од пријатеља до пријатеља“.

Испоруке Супер Етандара у Француску морнарицу започеле су 1978. године, а прва ескадрила је постала оперативна у фебруару 1979.

Прве борбене операције изведене су у Либану током операције Олифант. 22. септембра 1983. године, француски Супер Етандари, бомбардовали су и уништили положаје сиријских снага након што су неколико артиљеријских пројектила испаљени на француске мировне снаге. [19] 10. новембра, Супер Етандард је избегао удар сиријске ракете СА-7 у близини Бурж ел-Барајнех, док је летео изнад положаја Друза . [20] Дана 17. новембра 1983. исти авиони су напали и уништили исламски тренинг камп у Баалбеку, након терористичког напада на француске падобранце у Бејруту . [21]

Од 1991. године оригинални Етандари IVМ повучени су из француске службе; [22] иако је извидничка верзија Етандар IVП, остала у употреби до јула 2000. године. [23] Као одговор, Супер Етандари су прошли низ надоградњи током 1990-их како би додали нове могућности и ажурирали постојеће системе за употребу на савременом бојном пољу. Названи Супер Етандар Модернисе (СЕМ), прве борбене мисије тог типа уследиле су током операција НАТО снага над Србијом 1999. године; извештаји говоре да је извршено преко 400 борбених мисија.

Полетање са носача авиона Шарл де Гол

СЕМ је такође летео у ударним мисијама у операцији Трајна слобода. Операција Анаконда, започета 2. марта 2002. године, увелико је користила Супер Етандар за подршку француских и савезничких копнених трупа. Супер Етандари су се вратили операцијама над Авганистаном 2004, 2006, 2007, 2008 и 2010 -2011. Једна од њихових главних улога је била да носе ласерски обележивач циљева за Дасо Рафал.[24]

У марту 2011. године, Супер Етандари су коришћени за време француске операције Харматан у знак подршке УН-овој резолуцији 1973, за време сукоба у Либији. [25] Поново су били упарени у мисијама са Дасо Рафалом. [26] Сви Супер Етандари повучени су из француске службе 12. јула 2016. да би их заменио Дасо Рафал М, 42 године након што је овај подзвучни јуришни авион извео свој први лет. [27] Последње оперативно распоређивање Супер Етандара на носач авиона Шарл де Гол било је подршка операцији Шамал против милитаната Исламске државе у Ираку и Сирији, која је започела крајем 2015. [28] 16. марта 2016. Супер Етандар је извео свој последњи лет са носача авиона Шарл де Гол уочи коначног повлачења из службе у јулу.

Ирак

[уреди | уреди извор]
Дасо Супер Етандар, Ирачко ратно ваздухопловство, 1983

Укупно пет Супер Етандара позајмљено је Ираку 1983. године, док је земља чекала испоруку Дасо Миража Ф1 који су такође могли да лансирају ракете Егзосе  ; први од ових авиона стигао је у Ирак 8. октобра 1983. [29] Испорука Супер Етандара Ираку била је политички контроверзна; Сједињене Државе и сусед Иран били су изразити противници испоруке авиона Ираку, док је Саудијска Арабија подржавала испоруку; авиони су сматрани утицајним фактором у рату 1980-88 у Ираку и Ирану, јер су могли вршити ударе на иранске трговачке бродове који су пролазили кроз Персијски залив . [30] [31] Супер Етандари су започели поморске операције над Персијским заливом у марту 1984. године; укупно 34 напада изведена су на иранске бродове до краја 1984. године. [32] Танкери било које националности који су превозили иранску сирову нафту такође су били изложени нападима Ирака. [33]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Les Super Etendard français retirés du service” [The French Super Etendard retires from service] (на језику: French). Mer et Marine. 13. 7. 2016. 
  2. ^ а б Grolleau 2003, стр. 40
  3. ^ Friedman 2006, стр. 159–60
  4. ^ а б в Friedman 2006, стр. 160
  5. ^ Grolleau 2003, стр. 40–41
  6. ^ Grolleau 2003, стр. 40
  7. ^ Grolleau 2003, стр. 40–41
  8. ^ Friedman 2006, стр. 160
  9. ^ Burden et al. 1986, p. 34.
  10. ^ Smith, Michael (8. 3. 2002), „SAS 'suicide mission' to wipe out Exocets”, The Daily Telegraph, London, ENG, UK .
  11. ^ „Thatcher in the dark on sinking of Belgrano”, The Times, London, ENG, UK, 27. 6. 2005 .
  12. ^ Gunston and Gilchrist 1993, p. 170.
  13. ^ а б Burden 1986, стр. 35
  14. ^ а б Huertas 1997, стр. 22–29
  15. ^ Burden 1986, стр. 36
  16. ^ Burden 1986, pp. 434, 438.
  17. ^ Freedman 2005, pp. 438, 482, 778.
  18. ^ Freedman 2005, стр. 701
  19. ^ Jackson 1986, стр. 66
  20. ^ Acig, Архивирано из оригинала 7. 10. 2013. г. .
  21. ^ Koven, Ronald. "France: Shiites Planned More Strikes." Boston Globe, 18 November 1983.
  22. ^ Grolleau 2003, стр. 39
  23. ^ Grolleau 2003, стр. 39–40
  24. ^ Wall, Robert (9. 6. 2008). „Super Étendards in Afghanistan”. Aviation Week. Архивирано из оригинала 15. 6. 2013. г. 
  25. ^ „Libye : première mission aérienne pour la TF 473” [Libya: first TF 473 aerial mission]. Opération Harmattan (на језику: French). French Ministry of Defense. 
  26. ^ „Libye : point de situation opération Harmattan n°6” [Libya: status of operation Harmattan nº 6] (на језику: French). French Ministry of Defense. Архивирано из оригинала 5. 5. 2011. г. 
  27. ^ „Les Super Etendard français retirés du service” [The French Super Etendard retires from service] (на језику: French). Mer et Marine. 13. 7. 2016. 
  28. ^ French Carrier Strike Group to Deploy to Eastern Mediterranean with Largest Airwing Ever Архивирано на сајту Wayback Machine (22. новембар 2015) – Navyrecognition.com, 16 November 2015
  29. ^ Jackson 1986, стр. 69
  30. ^ "Étendards in Iraq since October 8." Flight International, 19 November 1983. p. 1342.
  31. ^ Raj, Christopher S. (1984). „Shadow of Super Etendards over the Gulf”. Strategic Analysis. 7 (10): 799—808. doi:10.1080/09700168409428647. 
  32. ^ Kupersmith 1993, стр. 29
  33. ^ Gunston and Gilchrist 1993, p. 171.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Супер_Етандар&oldid=28443750”