Pređi na sadržaj

Fokus (optika)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Primjer sa bisferičnim sočivom fokusiranog žarka.[1] Fokusna tačka je tačka u kojoj se zraci seku.

Fokus ili žiža je mesto u kome se seku zraci koji se kreću paralelno optičkoj osi ogledala i sočiva.[2] Fokusna tačka i fokusna dužina[3][4][5][6] zavise od vrste sočiva.

Žižna daljina je karakteristična veličina jednog sočiva dok se nalazi u jednoj sredini, npr. vazduhu[7]. Sočivo potopljeno u vodu, koja je optički gušća od vazduha, za posledicu ima da se žižna daljina menja.

Pod pretpostavkom da je sočivo stalno u vazduhu, onda je žižna daljina karakteristična veličina koja je konstanta za sočivo.

Ukoliko je žižna daljina sočiva manja, onda je sočivo optički jače.[8] Pošto su sočiva od prevashodnog značaja za optičke instrumente, jer bez njih nema formiranja likova datih predmeta, uvek je važno znati njihove žižne daljine. Otuda su metode za eksperimentalno određivanje žižne daljine brojne i različite.

Za brzo određivanje žižne daljine u laboratoriji za fiziku koristi se najčešće metod merenja daljine lika i predmeta od sočiva, kada su u pitanju sabirna sočiva.[9][10][11] Za rasipna sočiva potrebno je napraviti kombinaciju jednog sabirnog i jednog rasipnog sočiva koje je optički slabije od prvog. U suprotnom, ne može se dobiti realan lik na zaklonu. Merenja se inače vrše na tzv. optičkoj klupi. Jednačina za tanka sabirna sočiva koja daje vezu između žižne daljine sočiva, rastojanja predmeta i lika od sočiva glasi:

1/f=1/p+1/l

Gde je recipročna vrednost žižne daljine (f) jednaka je zbiru recipročnih vrednosti rastojanja predmeta (p) i lika od sočiva (l).

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Keay L, Friedman DS (2011). „Correcting refractive error in low income countries (editorial)” (PDF). BMJ. 343: d4793. PMID 21828208. S2CID 220113341. doi:10.1136/bmj.d4793. 
  2. ^ „Standard Microscopy Terminology”. University of Minnesota Characterization Facility website. Arhivirano iz originala 2008-03-02. g. Pristupljeno 2006-04-21. 
  3. ^ John E. Greivenkamp (2004). Field Guide to Geometrical Optics. SPIE Press. str. 6—9. ISBN 978-0-8194-5294-8. 
  4. ^ Hecht, Eugene (2002). Optics (4th izd.). Addison Wesley. str. 168. ISBN 978-0805385663. 
  5. ^ Simpson, Michael J. (2023). „Focal length, EFL, and the eye”. Applied Optics. 62 (7): 1853. PMID 37132938. doi:10.1364/AO.481805. 
  6. ^ Simpson, Michael J. (2022). „Nodal points and the eye”. Applied Optics. 61 (10): 2797. PMID 35471355. doi:10.1364/AO.455464. 
  7. ^ Prof Dr Živojin Tešić - Enciklopedijski leksikon - Fizika 1972
  8. ^ Greivenkamp, John E. (2004). Field Guide to Geometrical Optics. SPIE Field Guides vol. FG01. SPIE. str. 7. ISBN 0-8194-5294-7. 
  9. ^ Nave, Carl R. „Thin Lens Equation”. Hyperphysics. Georgia State University. Pristupljeno 17. 3. 2015. 
  10. ^ Colwell, Catharine H. „Resource Lesson: Thin Lens Equation”. PhysicsLab.org. Pristupljeno 17. 3. 2015. 
  11. ^ „The Mathematics of Lenses”. The Physics Classroom. Pristupljeno 17. 3. 2015. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]