Fraat II od Partije

Fraat II od Partije
Šahanšah Persije
Srebrna tetradrahma Fraata II iz Seleukije. Na aversu je prikazan kralj kako nosi dijademu. Na reversu je prikazan bog koji sedi i u jednoj ruci drži Pobedu, u drugoj rog izobilja. Pored njega piše „Kralj veliki Arsak Pobedonosac”.
Lični podaci
Datum rođenja	oko 147. p. n. e.
Mesto rođenja	Nisa, Partsko carstvo
Datum smrti	127. p. n. e.
Mesto smrti	Baktrija, Partsko carstvo
Religija	zoroastrizam
Porodica
Supružnik	Laodika
Roditelji	Mitridat I Rinu
Dinastija	Arsakidi
kralj Partije
Period	138/132—127. p. n. e.
Prethodnik	Mitridat I
Naslednik	Artaban I

Fraat II (grč. Φραάτης, par. 𐭐𐭓𐭇𐭕 Frahāt; Nisa, oko 147. p. n. e. — Baktrija, 127. p. n. e.) je bio kralj Partije od oko 138/132. p. n. e. do oko 127. p. n. e. Vladavinu su mu je obeležili ratovi protiv znatno oslabljenog Seleukidskog carstva i skitskih nomada sa ciljem očuvanja velikih tekovina koja mu je ostavio otac Mitridat I. U bici protiv Skita je i poginuo.

Biografija

Fraat se rodio u Nisi oko 147. p. n. e. kao sin partskog kralja Mitridata I i njegove supruge Rinu. Oca je nasledio na prestolu 138. p. n. e. ili 132. p. n. e. U tom trenutku Partsko carstvo je već bilo zavladalo svim seleukidskim posedima istočno od Tigra.

Početkom svoje vladavine, Fraat je bio zauzet ratom protiv Toharaca na severoistoku. Koristeći njegovu zauzetost, seleukidski kralj Antioh VII Sidet pokušao je 130. p. n. e. da povrati izgubljene teritorije svog carstva. U tri bitke Antioh je uspeo da pobedi partsku vojsku i osvoji Vaviloniju i Mediju, na šta mu je Fraat ponudio mir. Kako su Antiohovi mirovni uslovi, usled traženja da se Partsko carstvo vrati u svoje prvobitne okvire i plaćanja velike odštete bili praktično nemogući, rat je nastavljen. Našavši se u teškoj situaciji, Fraat je 129. p. n. e. oslobodio Antiohovog brata, bivšeg kralja Demetrija II, koji je deset godina bio u zarobljeništvu u Partiji, nadajući se da će dvojica braće stupiti u građanski rat. Krajem iste godine, Antioh se utaborio u sa vojskom u Ekbatani. Nad lokalnim stanovništvom vršena su nasilja, a istovremeno zahtevano je da isto izdržava njegovu vojsku, što je seleukidskoj vojsci samo stvorilo nove neprijatlje. Koristeći ovu Antiohovu nespretnu bezobzirnost, Fraat ga je napao i nad njim odneo veliku veliku pobedu u bici kod Ekbatane. Sam seleukidski kralj je poginuo u bici, a njegova vojska je potisnuta sve do Eufrata, čime je Seleukidsko carstvo zauvek izgubilo vlast nad Persijom. Fraat je bio spreman da nastavi rat protiv Seleukida, ali se morao povući usled najezde skitskih naroda. Moguće je da je usled tog prekida neprijateljstava i dozvolio Antiohu VII kraljevski pogreb i povratak njegovog tela u srebrnom kovčegu. Takođe, oženio se i kćerkom Demetrija II, Laodikom, nadajući se da će tim brakom steći veći uticaj u Siriji, na koju je bila svedena seleukidska država.

Fraat je Skite pozvao u pomoć protiv Antioha, ali oni su stigli tek kad se rat završio. Pošto nisu došli na vreme, nije im bila ponuđena nagrada koja bi ih zadovoljila. Nezadovoljni ponašanjem Parćana prema njima, počeli su da pustoše njihove zemlje. Kao posledica toga, Fraat je krenuo sa vojskom protiv njih, a u svom odsustvu ostavio je svog prijatelja Himera, guvernera Vavilonije, da upravlja carstvom. Himer se nije pokazao kao dobar izbor, izazvavši veliko nezadovoljstvom svojom okrutnošću. Fraat je u rat protiv Skita poveo i zarobljene grčke seleukidske vojnike. U bici sa Skitima u Baktriji najverovatnije 127. p. n. e. Grci su u najodlučniji čas prešli na neprijateljsku stranu. Parćanska vojska je bila potpuno poražena, a Fraat je poginuo. Partski presto nasledio je Fraatov stric Artaban.

Poput svog oca, Fraat je sebe nazivao Filhelenom, što je bio politički čin učinjen da bi odnosi sa brojnim pokorenim grčkim ili helenizovanim stanovništvom budu prijateljski. Ostale očeve titule koje je preuzeo i koristio bile su „šahanšah” i „čiji je otac Bog”. Usled stalnih ratova, modifikovao je očevu titulu „Velikog kralja Arsaka”, uzetu u čast osnivača države Arsaka I, u „Veliki kralj Arsak Pobedonosac” (grč. ΒΑΣΙΛΕΩΣ ΜΕΓΑΛΟΥ ΑΡΣΑΚΟΥ ΝΙΚΗΦΟΡΟΥ).

Literatura

• Marcus Junianus Justinus, Epitome of the Philippic History of Pompeius Trogus: Book XLII