Frazeologizmi

Frazeologizmi su ustaljene jezičke jedinice sastavljene od najmanje dve reči koje imaju jedinstveno značenje.^[1]

Osim što proučava posebnu (individualnu) reč kao osnovna jezička jedinica imenovanja, leksikologija proučava i složeniju ustavljenu jezičku jedinicu, ustaljeni skup od dve ili više reči, koji se naziva frazeologizam (Ahilova peta, carski rez, kad na vrbi rodi grožđe...). Za takve skupove reči, osim termina frazelogizam, kod nas se upotrebljavaju i termini: frazeološka jedinica, idiom i idiomatski izraz. Svi takvi skupovi reči čine Frazeologiju srpskog jezika, a i deo je leksikologije koji ih proučava naziva se Frazeologija (od grčke reči phrasis - izraz, govorni obrt; logos - učenje, nauka).

Da bi skup reči činio frazeologizam mora da ispunjava sledeća 3 zahteva:

mora biti ustaljen, što znači da mora biti upotrebljavan u istom rasporedu delova koji čine taj skup;
mora imati složenu strukturu, što znači da mora biti sastavljen od najmanje dve reči;
mora imati jedinstveno značenje.

Podela frazeologizma prema sastavu

Po svom sastavu (po tipu strukture) frazeologizmi mogu biti:

Predloško-padežne konstrukcije: (raditi) ispod žita, (kýpiti) ispod tezge, (iskoreniti) do dna, (opljačkati) do gole kože.
Sintagme: Ahilova peta, alajbegova slama,(uraditi) od a do š, alfa i omega, nemati dlake na jeziku, obećavati zlatna brda i doline, gledati kao tele u šarena vrata, ne zna ni dve unakrst, navrtati vodu na svoju vodenicu, očitati lekciju.
Zavisne rečenice (klauze): kad na vrbi rodi grožđe (= „nikad"), gde je Bog rekao laku noć (= „daleko")
Rečenice sa nezavisnom strukturom: zaigraće mečka i pred njihovim vratima... (= „i njima će se nešto neprijatno desiti").

Podela frazeologizma po značenju

Po značenju (po semantičkom tipu)frazeologizmi se dele na dva tipa:

Globalni frazeologizmi: Saterati u mišju rupu, Bogu iza leđa, očitati lekciju, tj oni frazeologizmi kod kojih postoji uzajamna zavisnost među punoznačnim rečima koji ih čine. Samo u celini (globalno), na primer, frazeologizam saterati u mišju rupu znači „nadvladati“, „potpuno potisnuti“. Kada bismo umesto glagola saterati upotrebili glagol otići, leći, zaviriti, već ne bismo imali isto značenje, kao što bi to bilo i da uz glagol saterati upotrebljena neka druga sintagma (u rov, u krtičju rupu).
Komponentni frazeologizmi: Obećavati zlatna brda i doline, ne vredi ni prebijene pare, gledati krajem oka govoriti na sva usta, tj, oni frazeologizmi u kojima je samo jedan sastavni deo njihov (jedna komponenta) nosilac frazeološkog značenja i to tako što upravo on ima preneseno značenje. U navedenim primerima komponenta zlatna brda i doline ima (preneseno, metaforičko) značenje „sve najlepše“, „mnogo“, komponenata ni prebijene pare ima značenje „nimalo“.

Ekspresivna strana frazeologizma

Što se ekspresivna (izražajne) strana frazeologizma tiče, smatra se da je ona u tome što je frazeologija obeležena prirodom jezičkog sloja. Naime, u književnom (standardnom) srpskom jeziku i frazeologija se raslojava zavisno od funkcionalnog stila. Zato nam leksikologija, uglavnom, daje šest tipova frazeologije, kao najopštiju podelu, dodajući joj i jednu uslovnu, emocionalnoekspresivnu, podelu. Tako u standardnom jeziku postoje sledeće frazeologije:

Međustilska (interstilska) frazeologija, neutralna frazeologija - koju čine frazeologizmi što se javljaju u različitim stilovima književnog jezika, prelazeći iz jednog u drugi i u svima njima prirodni: Mrtva tišina, visiti u vazduhu, izaći na svetlost dana, igrati se vatrom ...
Književna frazeologija iz usmenih i pisanih izvora - koju čine frazeološke jedinice preuzete iz raznovrsnih spisa ili predanja i koje čine tradicionalni deo evropske, ali i specifične narodne tradicije: kamen spoticanja, bure bez dna, obećana zemlja...
Profesionalna frazeologija - koju čine frazeologizmi iz različitih strunih delatnosti, sporta, saobraćaja, filma, pozorišta, trgovine, vojne delatnosti, zanata, školske prakse i drugih, s primerima kao što su: dobiti prelaznu ocenu, dobiti zeleno svetlo, krenuti punom parom, podići zavesu, dovesti do usijanja, biti prva violina...
Naučna frazeologija - koju čine frazeologizmi u različitim naukama: (staviti) znak jednakosti, (dići) na kub, (imati) specifičnu težinu, višak vrednosti...
Administrativno - pravna frazeologija - koju čine frazeologizmi stručnih oblasti koje teže da u najvećoj meri preciziraju odnose u društvu, u državi: (platiti) na ime takse, staviti od akta, staviti na dnevni red, izvesti na optuženičku klupu...
Razgovorna frazeologija - koju čine frazeologizmi iz jezika svakodnevnog komuniciranja u različitim životnim prilikama. Ova frazeologija najčešće emocionalno (osećajno) obojena, obeležena je stavom govornika - ironičnim, šaljivim, dobronamernim ili zlonamernim, ili sličnim: mlati praznu slamu, presipati iz šupljeg u prazno, lupati glavom o zid, držati jezik za zubima...

Reference

^ Živojin Stanojčić, Ljubomir Popović. Gramatika srpskoga jezika.

Literatura

Altenberg, Bengt. 1998. On the Phraseology of Spoken English: The Evidence of Recurrent Word-Combinations In A.P. Cowie (ed.), Phraseology. Oxford: Clarendon Press.
Álvarez de la Granja, María (ed.). 2008. Fixed Expressions in Cross-Linguistic Perspective. A Multilingual and Multidisciplinary Approach. Hamburg: Verlag Dr. Kovac.
Amosova, N.N. 1963. Osnovi angliyskoy frazeologii. Leningrad.
Anscombre, Jean-Claude & Salah Mejri (eds.) 2011. Le figement linguistique : la parole en-travée. Paris: Honoré Champion.
Arsentieva, E.F. 2006. Frazeologiya i frazeografija v sopostavitel’nom aspekte (na materiale angliyskogo i russkogo yazikov). Kazan’.
Burger, Harald, Dobrovol´skij, Dmitrij, Kuhn, Peter, & Norrrick, Neal. (eds.) 2007. Phraseology: An International Handbook of Contemporary Research: Vols. 1-2, Berlin: de Gruyter.
Cowie, A.P. 1998. Phraseology: Theory, Analysis, and Applications. Oxford: Oxford University Press.
Cherdantseva, T.Z. 2007. Jazik i ego obrazi: Ocherki po italyanskoy frazeologii. Moskva: URSS.
Everaert, Martin, Erik-Jan van der Linden, André Schenk & Rob Schreuder (eds.) 1995; Idioms: Structural and Psychological perspective. Hillsdale, NJ: Lawrence Erlbaum.
Gläser, Rosemarie. 1998. The Stylistic Potential of Phraselological Units in the Light of Genre Analysis In A.P. Cowie (ed.), Phraseology. Oxford: Clarendon Press.
Knappe, Gabriele. 2004. Idioms and Fixed Expressions in English Language Study before 1800. Peter Lang.
Kunin, A.V. 1967. Osnovnie ponjatija angliyskoy frazeologii kak lingvisticheskoy disciplini. In Anglo-russkiy frazeologicheskiy slovar, 1233–1264. Moskva.
Kunin, A.V. 1970. Angliyskaya frazeologiya. Moskva.
Kunin, A.V. 1972. 'F'razeologija sovremennogo angliyskogo yazika. Moskva.
Kunin, A.V. 1996. Kurs fraseologii sovremennogo angliyskogo yazika. 2-e izd. pererab. Moskva: Visshaya Shkola.
Mel’čuk I.A. 1995. Phrasemes in Language and Phraseology in Linguistics. In Martin Everaert, Erik-Jan van der Linden, André Schenk & Rob Schreuder (eds.), Idioms: Structural and Psychological perspectives, 167–232. Hillsdale, NJ: Lawrence Erlbaum.
Mokienko, V.M. 1989. Slavjanskaya frazeologiya. Moskva: Visshaya Shkola.
Molotkov, A.I. 1977. Osnovi frazeologii russkogo jazika. Leningrad: Nauka.
Nazaryan, A.G. 1987. Frazeologiya sovremennogo frantsuzkogo jazika. Moskva.
Raichshtein, A.D. 1980. Sopostavitelniy analiz nemetskoy i russkoy frazeologii. Moskva: Visshaya Shkola.
Shanskiy, N.M. 1985. Frazeologiya sovremennogo russkogo yazika. Moskva: Visshaya Shkola.
Soloduho, E.M. 1982. Problemi internazional'noy frazeoologii. Kazan’.
Zhukov, V.P. 1978. Semantika frazeologicheskih oborotov. Moskva: Prosveshenie.
Živojin Stanojčić, Ljubomir Popović. Gramatika srpskoga jezika.

Spoljašnje veze

[1] Živojin Stanojčić, Ljubomir Popović. Gramatika srpskoga jezika.

[1]