Pređi na sadržaj

Франкенштајнова невеста

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Frankenštajnova nevesta
Poster filma
...još strašnija od samog čudovišta.
Izvorni naslovBride of Frankenstein
IMDB 7,8/10 (40 889 glasova)
Žanrhoror
TvoracMeri Šeli
RežijaDžejms Vel
ScenarioVilijam Herlbat
ProducentKarl Liml Džunior
PričaVilijam Herlbat
Džon Balderston
Temelji se naFrankenštajn ili moderni Prometej, roman Meri Šeli
Glavne ulogeBoris Karlof
Kolin Klajv
Valeri Hobson
Elsa Lančester
MuzikaFranc Vaksman
Direktor
fotografije
Džon Meskal
MontažaTed Kent
DistributerJuniversal pikčers
Godina1935.
Trajanje75 minuta[1]
ZemljaSjedinjene Američke Države SAD
Jezikengleski
Budžet397 hiljada dolara[2]
Zarada2 miliona dolara
Nagrade1 nom. za Oskara
2 Nagrade Saturn za najbolju DVD kolekciju
Prethodni
Sledeći
IMDb veza

Frankenštajnova nevesta (engl. Bride of Frankenstein) je američki horor film iz 1935. godine, režisera Džejmsa Vela, inspirisan romanom spisateljice Meri Šeli, Frankenštajn ili moderni Prometej, i predstavlja direktan nastavak filma Frankenštajn iz 1931. U glavnim ulogama su Boris Karlof, Kolin Klajv, Valeri Hobson i Elsa Lančester, koja tumači naslovnu ulogu. Radnja filma počinje tamo gde se prethodni deo završio.

Film je bio nominovan za Oskara u kategoriji najboljeg zvuka. Ostvario je ogroman uspeh i u finansijskom pogledu i u pogledu reakcija publike i kritičara. Sa veoma niskim budžetom zaradio je 2 miliona tadašnjih američkih dolara, što je u 2020. oko 30 miliona $. Sajt Rotten Tomatoes ga je ocenio sa 100%. Postao je kultni klasik[3] i po mišljenju brojnih kritičara uspeo i da nadmaši svog prethodnika.[4][5] Reputacija filma je vremenom rasla sve više i više, tako da se u današnje vreme često navodi kao jedan od najboljih nastavaka u istoriji filma.

1998. godine, Kongresna biblioteka svrstala je Frankenštajnovu nevestu na spisak Nacionalnog filmskog registra, kao „kultruno, istorijsko i estetski značajan film”.[6][7] Pošto je Nevesta nastavila komercijalni uspeh Frankenštajna, nastavci su nastavili da se nižu, a prvi je objavljen nakon 4 godine, pod naslovom Frankenštajnov sin.

Radnja

[uredi | uredi izvor]
Kolorizovana scena iz filma
Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

U prologu filma Persi Biš Šeli i Lord Džordž Gordon Bajron čestitaju Meri Šeli na uspešnoj knjizi. Ona im govori da je to bio tek početak i da ima još puno toga da se ispriča o doktoru Frankenštajnu i njegovom čudovištu.

Radnja se nastavlja tamo gde se prethodni film završio. Meštani su pokušali da spale čudovište u vodenici, ali ono krišom uspeva da pobegne. Ne znajući da je čudovište preživelo Henri i Elizabet pokušavaju da nastave sa normalnim životom. Međutim, čudovište se uz pomoć slepog čoveka oporavlja i nastavlja da teroriše meštane, a od Frankenštajna traži da mu napravi partnerku.

Glumac Uloga
Boris Karlof Frankenštajnovo čudovište
Kolin Klajv dr Henri Frankenštajn
Valeri Hobson Elizabet Lavenca-Frankenštajn
Elsa Lančester Frankenštajnova nevesta
Ernest Tesiger dr Septimus Pretorijus
Gavin Gordon lord Džordž Gordon Bajron
Elsa Lančester Meri Vulstonkraft Šeli
Daglas Volton Persi Biš Šeli
Una O'Konor Mini
E. E. Klajv burgomaster
Lucijen Prival Frankenštajnov batler
O. P. Hegi pustinjak
Dvajt Fraj Karl
Ted Bilings Ludvig
Reginald Barlou Hans
Meri Gordon Hansova žena
En Darling pastirica
Džejms Gunis Dejvis ujak Glac
Valter Brenan seljak
Džon Karadin lovac

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Curtis, str. 250
  2. ^ Brunas, et al., p. 116
  3. ^ Peary, Danny (1981). Cult Movies 2. New York: Simon & Schuster Inc. ISBN 0-671-64810-1. 
  4. ^ The Entertainment Weekly Guide to the Greatest Movies Ever Made. New York: Warner Books. 1996. str. 99–100. 
  5. ^ Charisma, James (15. 3. 2016). „Revenge of the Movie: 15 Sequels That Are Way Better Than The Originals”. Playboy. Arhivirano iz originala 26. 7. 2016. g. Pristupljeno 19. 7. 2016. 
  6. ^ „'Easy Rider' now listed on National Film Registry”. CNN. 17. 11. 1998. Pristupljeno 6. 1. 2008. 
  7. ^ „Films Selected to The National Film Registry, Library of Congress 1989-2007”. Library of Congress. Pristupljeno 8. 1. 2008. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]