Fransisko Solano Lopez

Fransisko Solano Lopez
Datum rođenja	(1827-07-24)24. jul 1827.
Mesto rođenja	Asunsion
Datum smrti	1. mart 1870.(1870-03-01) (42 god.)
Mesto smrti	Sero Kora
Supružnik	Eliza Linč

Fransisko Solano Lopez (šp. Francisco Solano López; Asunsion, 24. jul 1827 – 1. mart 1870) bio je predsednik Paragvaja od 1862. do svoje smrti, 1870. godine. Bio je najstariji sin Huane P. Kariljo i predsednika Karlosa Antonija Lopeza, kog je sin nasledio na predsedničkom mestu, postavši treći predsednik u istoriji te zemlje.

Maršal Fransisko Solano Lopez je jedna od najkontroverznijih ličnosti u istoriji Latinske Amerike, posebno zbog Paragvajskog rata, lokalno poznatijeg pod nazivom "Guerra de la Triple Alianza" (Rat trojne alijanse). Smatra se da su njegove lične ambicije bile glavni razlog za početak sukoba, dok ima zagovornika koji smatraju da je njegova težnja za nezavisnošću južnoameričkih nacija od spoljnih uticaja i interesnih grupa bila glavni razlog za izazivanje pomenutog konflikta. Lopez se usprotivio Brazilskoj i Argentinskoj intervenciji u Urugvaju, što je bio uvod u rat koji je počeo 1865. Lopez se borio protiv jačeg neprijatelja, sa promenjivim rezultatima. Nakon pada glavnog grada Asunsiona u januaru 1869, sa preostalom lojalnom vojskom je nastavio gerilsku borbu protiv okupatora dok nije i sam poginuo u bici na severu zemlje, na području Sero Kora, kojom je završen rat. Navodno, njegove poslednje izgovorene reči bile su: "Muero con mi patria" (Umirem sa svojom otadžbinom). Lopez danas u Paragvaju uživa status najvećeg nacionalnog heroja.

Spoljašnje veze

• Jan von Flocken: "Der größte Völkermord neuerer Zeit" - Welt Online vom 18. Juli 2007