Francuski jezik

Francuski jezik
langue française, français
Izgovor	[fʁɑ̃sɛ]
Govori se u	29 država
Region	Francuska, Kanada, Belgija, Švajcarska, Demokratska Republika Kongo, Obala Slonovače i još 46 zemalja.
Jezička porodica	indoevropski kentumski italski romanski italo-zapadni galo-iberski galo-romanski lang d'ojl Francuski jezik
Pismo	latinica (francuska varijanta)
Zvanični status
Službeni jezik u	29 država Ujedinjene nacije Međunarodni olimpijski komitet Evropska unija
Reguliše	Francuska akademija (l'Académie française)
Jezički kodovi
ISO 639-1	fr
ISO 639-2	fre (B) fra (T)
ISO 639-3	fra
Države u kojima je maternji jezik   Države u kojima je administrativni jezik   Države u kojima je jezik kulture   Regija u kojima je manjinski jezik
Frankofonska Afrika   Države koje predstavljaju deo Frankofonije (ukupno 410 mil. stanovnika 2017)   Države koje su ponekad deo Frankofonije   Države koje nisu frankofonske, ali su članice ili posmatrači Međunarodne organizacije Frankofonija (OIF)

Francuski jezik (francuski: , langue française) je jedan od romanskih jezika koji se primarno koristi u Francuskoj, Belgiji, Švajcarskoj, prekomorskim teritorijama Francuske, kao i bivšim kolonijama Francuske i Belgije, uključujući Kvebek u Kanadi. Francuski je službeni jezik u 29 zemalja, većina kojih su članovi Frankofonije (fran. La Francophonie), zajednice zemalja francuskog govornog područja. On je govorni jezik u Francuskoj, južnoj Belgiji, zapadnoj Švajcarskoj, Monaku, provincijama Kvebek, Nju Bransvik, i delovima Manitobe i Ontarija u Kanadi, delovima SAD u državama Luizijana, Mejn, Nju Hempšir i Vermont, Među obrazovanim klasama u severnoj i zapadnoj Africi, Haitima, Francuskoj Polineziji i raznim zajednicama drugde. Ovaj jezik koristi 110 miliona stanovnika na Zemlji kao prvi jezik, a ukupno 190 miliona ljudi ga koristi u svakodnevnoj komunikaciji. Prema demografskim projekcijama, pre svega zbog visokog nataliteta afričkog frankofonskog stanovništva. Francuski jezik je drugi jezik po brojnosti na svetu prema broju ljudi koji ga uče (posle engleskog jezika).

Francuski jezik je izveden iz govornog latinskog jezika Rimskog carstva, kao što su i jezici: italijanski, portugalski, španski, rumunski, katalonski i drugi. Francuski je evoluirao iz galo-romanskog, govornog latinskog u Galiji, i specifičnije u Severnog Galiji. Njegovi najbliži srodnici su drugi romanski jezici — jezici koji se istorijski govore u severnoj Francuskoj i u južnoj Belgiji, koje je Francuski u uglavnom zamenio. Francuski je takođe bio pod uticajem maternjih Keltskih jezika severne rimske Galije, kao što je Belgijska Galija i (fermanski) franački jezici post-rimskih Franačkih osvajača. U današnje vreme, zahvaljujući francuskoj prekomorskoj ekspanziji, postoje brojni Kreolski jezici utemeljeni na francuskom jeziku, pre svega haićanski kreolski jezik. Osoba sa francuskog govornog područja se naziva frankofon.

Prema istraživanju Evropske komisije, francuski je četvrti najšire korišćeni maternji jezik u Evropskoj uniji. On je treći po broju ljudi koji ga razumeju u EU. Usled francuskog i belgijskog kolonijalizma počevši od 17. i 18. veka, francuski je uveden u nove teritorije Amerika, Afrike i Azije. Većina onih koji ga koriste kao drugi jezik prebiva u frankofonskoj Africi, posebno u Gabonu, Alžiru, Mauricijusu, Senegalu i Obali Slonovače. Godine 2007, procenjivalo se da postoji oko 75 miliona osoba kojima je Francuski maternji jezik; i da ukupno ima 338 miliona ljudi koji mogu da ga govore. Prema demografskim projekcijama koje su proizveli Université Laval i Réseau Démographie de l'Agence universitaire de la francophonie, totalni broj govornika francuskog će biti približno 500 miliona godine 2025. i 650 miliona do 2050 ili 7% buduće svetske populacije. U skladu sa ovim predviđanjima, izveštaj koji je 2014. izdala organizacija La Francophonie procenjuje da 274 miliona ljudi govori francuski, bilo kao prvi ili drugi jezik.

Francuski ima dugu istoriju kao međunarodni jezik trgovine, diplomatije, književnosti i naučnih standarda i on je zvanični jezik mnogih međunarodnih organizacija uključujući Ujedinjene nacije, Evropsku uniju, NATO, WTO i ICRC. Godine 2011, Bloomberg Businessweek je procenio da je francuski jedan od tri najviše korišćena poslovna jezika, nakon engleskog i kineskog.

Od 1970. postoji međunarodna organizacija za saradnju zemalja u kojima je francuski zvanični, ili važan jezik u komunikaciji i kulturi. Ova organizacija se zove „Frankofonija“.

Geografska distribucija

Glavni članak: Geografska distribucija francuskog govornog područja

Evropa

Poznavanje francuskog jezika u zemljama EU i njenim kandidatima

  Maternji jezik

  >50%

  20% - 49%

  10% - 19%

  5% - 9%

  <5%

  Nema podataka

Sa 12% govornika među EU stanovništvom, francuski je četvrti najviše zastupljeni maternji jezik u Evropskoj uniji, nakon nemačkog, engleskog i italijanskog; on je takođe treći po sveukupnoj zastupljenosti u Uniji, nakon engleskog i nemačkog (33% EU populacije izjavljuje da zna da govori engleski, dok 22% Evropljana razume nemački i 20% francuski).

Po ustavu Francuske, francuski je bio službeni jezik republike od 1992 (mada ga je uredba Viler-Kotre učinila mandatornim u pravnim dokumentima 1539. godine). Francuska propisuje korišćenje francuskog u službenim vladinim publikacijama, javnom obrazovanju, izuzev u specijalnim slučajevima (iako se te odredbe često ignorišu), i pravnim ugovorima; oglasi moraju da sadrže prevod stranih reči.

U Belgiji, francuski je zvanični jezik u Valoniji (izuzev dela Istočnih kantona, u kojima se govori nemački) i jedan od dva zvanična jezika — uporedo sa holandskim — regiona glavnog grada Brisela, gde ga govori većina stanovništva često kao primarni jezik.

Francuski je jedan od četiri službena jezika Švajcarske (zajedno sa nemačkim, italijanskim i romanškim) i govori se u zapadnom delu Švajcarske zvanom Romandija, u kome je Ženeva najveći grad. Jezičke podele u Švajcarskoj se ne podudaraju sa političkim podelama i neki kantoni imaju bilingvalni status, na primer gradovi poput Bil/Bjen ili kantoni, kao što je Vale-Fribur-Bern. Francuski je maternji jezik za oko 20% švajcarskoj stanovništva, a govori ga 50,4% populacije.

Istorija

Glavni članak: Istorija francuskog jezika

Mapa francuskih dijalekata

Smatra se da su Zakletve iz Strazbura (les serments de Strasbourg) iz 842. prvi tekst napisan na protofrancuskom.

Kralj Fransoa I je 1539. naredio da francuski bude zvanični jezik administracije i dvora u Francuskoj.

Kardinal Rišelje je 1634. osnovao Francusku akademiju (Académie française), koja se bavila „Unapređenjem i zaštitom francuskog jezika“. Od sedamnaestog veka francuski je postao lingua franca evropskih plemića, prvo u centralnoj, a u 18-om i 19. veku istočnoj Evropi (Poljska, Rusija, Rumunija). U ovo vreme Francuska je postala kolonijalna sila, čime je postavila osnove za širenje francuskog jezika van Evrope. Belgija, koja je stekla nezavisnost 1830, takođe je uvela francuski jezik u svoje kolonije.

U 18. veku francuski je postao glavni jezik u domenu međunarodnih odnosa i diplomatije (umesto latinskog). Kasnije je stvaranjem kolonijalnog carstva Velike Britanije u 19. veku, i porastom moći SAD u 20. veku, situacija promenjena u korist engleskog jezika.

Značaj francuskog jezika

Iako je tek treći po broju govornika među romanskim jezicima (iza španskog i portugalskog), francuski jezik je i dalje geopolitički gledano najvažniji romanski jezik. I dok je još u 19. veku (i na početku 20. veka) uživao status glavnog svetskog jezika, tokom 20. veka francuski je drastično izgubio na važnosti, do te mere da se katkada (neutemeljeno) svoditi samo na jezik kulture i diplomacije.

Međutim, osnivanjem i delovanjem Međunarodne organizacije Frankofonija (l'Organisation Internationale de la Francophonie) (kraće: Frankofonija), svestranom suradnjom Francuske i Belgije s bivšim kolonijama, promovisanjem francuskoga u svetu, te pre svega brzim demografskim rastom velikog broja zemalja članica Frankofonije i opismenjivanjem stanovništva u istima (pretežno onima smeštenima u Africi) trend stagnacije francuskog je zaustavljen, pa se u poslednjih par decenija mogu primetiti potpuno drukčija kretanja.

Prema najnovijim podacima francuski jezik uči 89 634 000 ljudi u svetu (porast od gotovo 10% u 7 godina - od zadnjeg istraživanja 1998.), što ga čini drugim najviše učenim svetskim jezikom (odmah nakon engleskog). Od toga broja 37,26% se odnosi na subsaharsku Afriku, 30,9% na Evropu, 20,1% na Severnu Afriku i Bliski istok, 9,47% na Severnu i Južnu Ameriku, a 2,25% na Aziju (bez Bliskog istoka) i Okeaniju.

Kao službeni jezik: Belgija (4.000,000; Harris 1987); Benin (16,700; Johnstone 1993); Burkina Faso; Burundi (2,200; 2004); Kamerun; Kanada (6.700,000; 2001); Srednjoafrička Republika (9,000; 1996); Čad (3,000; 1993); Komori (1,700; 1993); Kongo (28,000; 1993); Obala Slonovače (17,500; 1988); Demokratska Republika Kongo; Džibuti (10,200; 2006); Ekvatorijalna Gvineja; Francuska Polinezija (25,700; 2000); Gabon (37,500; Johnstone 1993); Gvadelup (7,300; 2004); Gvineja; Haiti (600; 2004); Indija (12,000); Liban (16,600; 2004); Madagaskar (18,000; Johnstone 1993); Mali (9,000; Johnstone 1993); Mauricijus (37,000); Majot (2,450; Johnstone 1993); Monako (17,400; 1988); Nova Kaledonija (53,400; 1987); Niger (6,000; Johnstone 1993); Reinion (2,400; Johnstone 1993); Ruanda (2,300; 2004); Sen Pjer i Mikelon (5,110; 1967); Senegal (20,000; 2006); Sejšeli (980; 1971); Švajcarska (1.490,000; 2000); Togo (3,000; 1993); Vanuatu (6,300; 1995).

kao nacionalni govori se u: Francuska (53,200,000; 2005); Andora (2,400; 1986); Francuska Gijana; Luksemburg (13,100; Johnstone 1993); Martinik (9,000; 2004); Valis i Futuna (120; Johnstone 1993).

Ostalo: Alžir (111,000; 1993); Kambodža; Italija (100,000; Harris 1987. regionalno službeni); Tunis (11,000; 1993); Ujedinjeno Kraljevstvo (14,000; 1976 Stephens. Služben na Kanalskim ostrvima); SAD (1.640,000; 2000).

Karakteristike u pisanju i alfabet

Francuski jezik je veoma daleko od fonetskih pravila čitanja i pisanja. Završni suglasnik u rečima se nikad ne izgovara. Slova n i m se ponekad ne izgovaraju. Francuski se čita „tečno“, što znači da se završni suglasnici često spajaju sa narednom reči. U pisanju se koristi pet vrsta akcenta: akut ´, grav `, cirkumfleks ˆ, umlaut ili trema ¨, i cedilja ¸.

Čitanje i fonetika

Samoglasnici

• a, à, â: [a]
• an, en, am, em, in, im: [ã] (nazalni glas)
• au, eau: [o]
• e, ë, ê, ai, ei, é, ed, ez, er: [e]
• e: [ə⁠] na kraju reči od jednog slova
• è: [ɛ]
• e, es: [-] ne čitaju se uopšte kada su na kraju reči
• ain, ein, aim, eim, in (uopšteno neki samoglasnik (ili čak ništa + in): [ẽ] (nazalni glas)
• eu: [ø] (ili muklo e), kaže se e, samo se skupe usne u krug kao da će se reći o
• i, y, ï: [i]
• o, ô: [ɔ]
• on, om: [ɔ̃] (nazalni glas)
• œ: [œ] sličan je kao glas [ø], samo je otvoreniji
• ou: [u]
• u, ü, û: [y] (ili fućkajuće i), kaže se i, samo se skupe usne u krug kao da će se reći u
• ue: [-] ne čita se uopšte kada je na kraju reči

[õ] i [ã] jako slično zvuče, samo je razlika između [õ] i [ã] u tome da su kod prvog usne zaokružene, kao kod pravog o, a kod drugog razvučene kao u a, ali u brzom govoru se to neće opaziti.

a, o i œ imaju 2 verzije otvoreniju i zatvoreniju, ali se na to manje-više ne obraća neka pažnja.

Ako su slučajno n ili m dvostruko npr. Vienne onda glas nije nazal i čita se normalno [vjen]. Ako iza n ili m postoji drugi samoglasnik, glas nije nazal i čita se normalno npr. ananas [anana]. Glagoli u trećem licu prezenta dobijaju nastavak –ent, koji se uopšte ne čita (izuzetak).

Treba reći da se krajnje e nikada ne čita, osim ako e nema akut ´.

Specijalne kombinacije

• ai: [ɛ] (npr. français [fʁɑ̃sɛ])
• er: [e] na kraju reči (npr. évier [evje])
• i + samoglasnik: [j] (npr. ie=je)
• oi: [wa] (npr. moi [mwa])
• ou+i: [wi] (npr. oui [wi])
• ui: [ɥi] (npr. huit [ɥit])

Kombinacija [au] se čita kao ai+i, dakle ej. Uopšteno u je kao 2 i (ali to nekada ne dođe do izražaja). Ako su na samoglasniku 2 tačkice, kombinacija samoglasnika se ne čita, već se čitaju odvojeno, npr. noël [no.el]

Suglasnici

• ch: [ʃ]
• c: [s] (ispred e, i & y)
• c: [k] u ostalim slučajevima
• f, ph: [f]
• g: [ʒ] (ispred e, i & y)
• g: [g] u ostalim slučajevima
• gn: [ɲ]
• h: [-] ne čita se uopšte
• j: [ʒ]
• qu, k: [k]
• r: [χ] posle bezvučnog suglasnika i na kraju reči
• r: [ʁ] ili [ʀ] u ostalim slučajevima. Slično zvuče i oba nastaju kod grla
• s, ç: [s]
• s (kada se nađe između samoglasnika), z: [z]

Dvostruka slova se čitaju kao i da je samo jedno napisano.

Specijalne kombinacije

• ail, eil, eille, aille, ille, il: [aj], [ɛj] (npr. chandail [ʃɑ̃.dɛj], vermeil [vɛʁ.mɛj], grisaille [ɡʁi.zaj], vieillard [vjɛ.jaʁ], Versailles [vɛʁ.saj], soleil [sɔ.lɛj])
• ss: [s] između samoglasnika
• ti+on, ti+al, ti+el, ti+eux: [si], [se] (npr. station [stasiõ], nation [nasiõ], démocratie [demokχasi], impartial [ãpaʁsial], potentiel [potensiel], ambitieux [ãbisiøz])
• x: [ks] (manje-više)
• x: [gz] (među samoglasnicima) npr. example [egzãpl]
• x: [s] (nekad)

Na kraju reči koja ima više od jednog sloga poslednji suglasnik (osim ako nisu c, r, f или l (englesko CaReFuL:) se ne čita. Ako sledeća reč počinje sa samoglasnikom (ili sa h) neki se suglasnici onda dodaju toj reči, a reči se spajaju, npr. nous avons [nuzavɔ̃]. To se zove lijezon, franc.: liason [ljɛzɔ̃].

Glasovi na kraju reči ili čitaju se kao:

• s: [z]
• x: [z]
• d: [t]

Gramatika

Francuski je inflekijski jezik - što znači da se odnosi među rečeničkim elementima iskazuju promenom reči, odnosno dodavanjem nastavaka (nastavci za broj, nastavci za vreme za glagole ...).

Članovi

Francuski poseduje dva određena člana za jedninu, dva za množinu, dva neodređena obična člana, kao i dva roda (muški i ženski).

Le - označava muški rod jednine ;

La - označava ženski rod jednine ;

L' - označava muški i ženski rod jednine, samo se koristi kada naredna reč počinje na samoglasnik ili h ;

Les - označava množinu.

Ovo su neodređeni članovi:

Un - označava muški rod ;

Une - označava ženski rod.

Glagoli

Francuski glagoli se menjaju prema:

• jednoj od dve konjugacije, slaboj i jakoj. Postoji oko 300-400 glagola koji se nepravilno menjaju.
• tri lica: prvom, drugom i trećem
• dva broja: jednini i množini
• četiri načina: indikativ, subjunktiv, kondicional i imperativ
• dva roda: aktiv i pasiv; pasiv se deli na statički i povratni.
• četiri prosta vremena (présent, imparfait, futur simple i passé simple (ne koristi se u govornom jeziku)) i 4 složena vremena (passé composé, plus-que-parfait, futur intérieur i futur antérieur (ne koristi se u govornom jeziku))

U francuskom se, za razliku od većine drugih romanskih jezika, ne može izbaciti subjekat.

Postoje tri grupe glagola u infinitivu. To su oni koji se završavaju na -er, -ir i -re.

Pomoćni glagoli

Pomoćni glagoli u francuskom su: avoir (imati) i être (biti).

Particip sadašnji

Particip sadašnji je oblik koji se koristi za opisivanje radnje koja se dešava istovremeno sa radnjom koja se priča u rečenici. Može takođe imati ulogu prideva ili priloga (kao glagolski prilog). Gradi se isključivo sufiksom -ant.

Primer glagola koji se završava na -er aimer (voleti): aim- + -ant = aimant

Primer glagola koji se završava na -ir finir (završiti): fini- + ss + -ant = finissant

Primer glagola koji se završava na -re prendre (uzeti): pren- + -ant = prenant

Primer rečenice sa funkcijom prideva: Une personne charmante (šarmantna osoba).

Primer rečenice sa funkcijom priloga: Il parle en marchant (govori hodajući).

Nepravilni oblici

Glagol être (biti): étant

Glagol avoir (imati): ayant

Progresivni oblik

Progresivni oblik je oblik gde se koristi particip i jedan glagol u prezentu. Može i da se koristi oblik prezenta sličnom engleskom present continuous-u, gde idu pomoćni glagol être, rečenica en train d(e) i infinitiv glagola, pa onda particip.

Primer rečenice bez en train d(e): Il écrit en mangeant (on piše dok jede).

Primer rečenice sa en train d(e): Il est en train d'écrire tout en mangeant (on piše dok jede) (doslovno: on je u procesu pisanja dok jede).

Particip prošli

Particip prošli je oblik koji se koristi za građenje prošlog vremena (perfekta i pluskvamperfekta), futura II, kao i pasiva. Ujedno predstavlja i glagolski pridev trpni. Kada se nalazi posle glagola avoir, onda njegov oblik ostaje isti. Međutim, ako se nalai ispred glagola être, onda postoje rodovi: muški i ženski. Postoji ujedno i množina. Standarni oblik je u muškom rodu jednine.

Muški rod

Jednina (standardni oblik)

Primer glagola koji se završava na -er aimer (voleti): aim- + -é = aimé

Primer glagola koji se završava na -ir finir (završiti): fini- + -i = fini

Primer glagola koji se završava na -re vendre (uzeti): vend- + -u = vendu

Množina

Primer glagola koji se završava na -er aimer (voleti): aim- + -és = aimés

Primer glagola koji se završava na -ir finir (završiti): fini- + -is = finis

Primer glagola koji se završava na -re vendre (uzeti): vend- + -us = vendus

Ženski rod

Jednina

Primer glagola koji se završava na -er aimer (voleti): aim- + -ée = aimée

Primer glagola koji se završava na -ir finir (završiti): fini- + -ie = finie

Primer glagola koji se završava na -re vendre (uzeti): vend- + -ue = vendue

Množina

Primer glagola koji se završava na -er aimer (voleti): aim- + -ées = aimées

Primer glagola koji se završava na -ir finir (završiti): fini- + -ies = finies

Primer glagola koji se završava na -re vendre (uzeti): vend- + -ues = vendues

Pasiv

Povratni

Za povratni pasiv se upotrebljava refleksivni glagol u odgovarajućem vremenu.

Le livre se vend bien (Knjiga se dobro prodaje).

Statički

Za statički pasiv se upotrebljava pomoćni glagol être (biti) i particip prošli.

Le livre est lu par Marie (Knjiga je pročitana od strane Marije).

Indikativ

Prezent

-Er grupa

Primer menjanja pravilnih glagola na infitivnoj osnovi -er: parler (govoriti):

Lice	jednina	množina
1. lice	je parle	nous parlons
2. lice	tu parles	vous/Vous (2. lice jednine u formalnom obliku) parlez
3. lice	il/elle parle	ils/elles parlent

-Ir grupa

Primer menjanja pravilnih glagola na infitivnoj osnovi -ir: finir (završiti):

Lice	jednina	množina
1. lice	je finis	nous finissons
2. lice	tu finis	vous/Vous finissez
3. lice	il/elle finit	ils/elles finissent

-Re grupa

Primer menjanja pravilnih glagola na infitivnoj osnovi -re: vendre (prodati):

Lice	jednina	množina
1. lice	je vends	nous vendons
2. lice	tu vends	vous vendez
3. lice	il/elle vend	ils/elles vendent

Pozajmljenice

Procenjuje se da najmanje 13% francuskog jezika čine pozajmljenice (oko 4.200 reči). 1.054 reči su iz engleskog jezika, 707 iz italijanskog, 550 iz starovisokonemačkog, 481 iz starih galoromanskih jezika, 215 iz arapskog, 164 iz nemačkog, 160 iz keltskog, 159 iz španskog, 153 iz holandskog, 112 iz persijskog i sanskrta, 101 iz raznih indijanskih jezika, 89 iz raznih azijskih jezika, 56 iz raznih afroazijskih jezika, 55 iz raznih slavenskih i baltičkih jezika i 144 iz raznih drugih jezika.

Dijalekti

Mapa dijalekata Francuske

Francuski jezik je bogat lokalnim dijalektima, koji se nazivaju i patoa. Oni se u osnovi dele na severne (Langue d'oïl, bliže standardnom jeziku), južne (Langue d'oc, pod uticajem oksitanskog jezika), i franko-provansalske (Franco-Provençal).

Dijalekti francuskog jezika u svetu

Jezički fond

Etimologija

Većina reči u francuskom potiče iz latinskog jezika ili je izvedena iz grčko-latinskih osnova reči. Mnoge reči imaju dublete tako da je jedna verzija iz latinskog, a druga je narodna. Primer za to su mnoge imenice i izvedeni pridevi, kao: mère / maternel, frère / fraternel, froid / frigide, œil / oculaire, sûreté / sécurité, i slično.

Francuski je preuzeo mnoge reči iz engleskog, italijanskog, drugih romanskih jezika, nemačkog, arapskog, itd. Procenjuje se da je 13% rečnika (nekih 4.200 reči) stranog porekla u fondu od 35.000 reči.

U francuskom, često se kreiraju neologizmi koji zamenjuju, uglavnom engleske, pozajmljenice. Na primer, „balader“ (baladeur) zamenjuje engleske reči „vokmen“ i „diskmen“ (walkman, diskman).

Regionalni francuski

Dobrodošli na Novo Naselje, Novi Sad (bilbord dobrodošlice na francuskom jeziku na Novom Naselju u Novom Sadu, postavljen tokom muzičkog festivala EXIT 2010).

Regionalni francuski predstavlja rečnik i izraze koji se koriste u pojedinim regionima francuskog jezičkog područja, ali ne pripadaju zvaničnim rečnicima francuskog, niti se koriste na celom govornom podučju.

Evropa

• Belgijski francuski
• Valdotenski (francuski jezik Doline Aoste)
• Južni francuski
• Metropolitanski francuski
• Džerzi francuski
• Švajcarski francuski

Afrika

• Afrički francuski
  • Magreb francuski

Amerika

• Kajunski francuski
• Kanadski francuski
  • Akadijanski francuski
  • Kvebečki francuski

Azija

• Levantinski francuski
• Francuski jezik jugoistočne Azije
  • Vijetnamski francuski
  • Kambodžanski francuski
  • Lao francuski

Okeanija

• Novokaledonijski francuski
• Pacifički francuski

Izvedeni jezici

• Antilski kreolski
• Haiti kreolski
• Lank-Patua (Lanc-Patuá, Brazil)
• Mauricijski kreolski
• Mičif jezik (centralna Kanada)
• Luizijana kreolski (Luizijana, SAD)
• Reunionski kreolski
• Sejšelski kreolski
• Taj Boi (Tây Bồi, Vijetnam)

Primer teksta

Član 1 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima

Tous les hommes deviennent libres et égaux en dignité
né. Ils sont dotés de raison et de conscience,
et ils devraient se traiter les uns les autres dans un esprit de fraternité.

Vidi još

• Spisak zemalja u kojima se govori francuski
• Transkripcija sa francuskog jezika

Literatura

• Nadeau, Jen-Benoît, and Julie Barlow (2006). The Story of French. First U.S. ed. New York: St. Martin's Press. ISBN 978-0-312-34183-1. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza)
• La langue française dans le monde 2010(Full book freely accessible)
• Jacques Maurais, Pierre Dumont, Jean-Marie Klinkenberg, L’avenir du français, Paris : Éditions des archives contemporaines, 2008
• Claude Hagège, Combat pour le français: Au nom de la diversité des langues et des cultures, Éditions Odile Jacob, 2006
• Jean-Marcel Lauginie, Importance du français dans le monde des affaires, Favre d'Echallens, 2004
• Bibliographie sur le français et la francophonie Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (20. мај 2011)
• Paul-André Maur, Main basse sur la langue française Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (19. август 2014), Via Romana, 2007
• Jean Girodet, Dictionnaire Bordas des pièges et difficultés du français Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (23. јул 2017), Bordas, collection « les référents », Paris, 1981-2004
• Maurice Grevisse et André Goosse, Le Bon Usage, DeBoeck-Duculot, 1936-2011 (15 éditions)
• Jean-Paul Colin, Dictionnaire des difficultés du français Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (5. август 2017), éd. Le Robert, collection « les usuels », 1993
• Daniel Péchoin et Bernard Dauphin, Dictionnaire des difficultés du français Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (20. новембар 2017), Larousse, 1998-2001,
• Michèle Perret, Introduction à l'histoire de la langue française, Armand Colin, 2014 (4° éd.)
• André Jouette, Dictionnaire d'orthographe et d'expression écrite Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (27. август 2017), éd. Le Robert, 6e édition, 1993
• Joseph Hanse, Nouveau dictionnaire des difficultés du français moderne Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (10. новембар 2017), De Boeck–Duculot, Louvain-la-Neuve (Belgique), 3e édition, 1994
• Agnès Blanc, La langue du roi est le français, Essai sur la construction juridique d'un principe d'unicité de langue de l'État royal (842—1789), L'Harmattan, 2010
• Agnès Blanc, La langue de la République est le français, Essai sur l'instrumentalisation juridique de la langue par l'État (1789—2013), L'Harmattan, 2013
• Antes, Theresa (2007). Analyse linguistique de la langue française. Yale University Press. ISBN 978-0-300-10944-3. 
• Günter Holtus, Michael Metzeltin, Christian Schmitt (eds.): Lexikon der Romanistischen Linguistik. 12 Bände. Niemeyer, Tübingen 1988–2005; Band V,1: Französisch. 1990. ISBN 978-3-484-50235-2. .
• Huchon, Mireille (2002). Histoire de la langue française. Le livre de poche. ISBN 978-2-253-90542-4. 
• Ingo Kolboom, Thomas Kotschi (Hgg.). Handbuch Französisch: Sprache - Literatur - Kultur - Gesellschaft: Für Studium, Lehre, Praxis. Erich Schmidt Verlag. 2008. ISBN 978-3-503-09830-9. 

Spoljašnje veze

• Francusko-srpski dvosmerni rečnik i prevodilac teksta Arhivirano na veb-sajtu Wayback Machine (16. jun 2009)
• On-lajn test francuskog jezika na veb-sajtu Kolarčeve zadužbine
• Odeljenje za francuski jezik vlade Kvebeka
• Grand dictionnaire Veliki rečnik
• Le Trésor de la Langue Française informatisé Trezor francuskog jezika
• Onlajn Francuski rečnik
• Francuski rečnik Arhivirano na veb-sajtu Wayback Machine (5. april 2017) (jezik: francuski)
• Fondation Alliance française: an international organization for the promotion of French language and culture (jezik: francuski)
• Agence de promotion du FLE: Agency for promoting French as a foreign language
• Français interactif: interactive French program, University of Texas at Austin
• French pronunciation guide for English speakers
• Tex's French Grammar, University of Texas at Austin
• Free online French grammar
• Learn French at About Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (13. јануар 2010)
• French lessons at Wikiotics Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (2. јул 2017): podcasts, vocabulary quizzes, and more
• MOOC French language course: Free French course with Audio, Text, G+ hangouts, media, & Culture.
• FSI French language course: Free written and audio course made by the U.S. Foreign Service.
• Collins Online English↔French Dictionary
• Centre national de ressources textuelles et lexicales: monolingual dictionaries (including the Trésor de la langue française), language corpora, etc.
• Smith, Paul. „French, Numbers”. Numberphile. Brady Haran. Arhivirano iz originala 02. 03. 2017. g. Pristupljeno 04. 04. 2017.