Francusko-surinamska granica
Granica između Francuske i Surinama je međunarodna granica koja ograničava nacionalne teritorije Francuske i Surinama na severoistoku Južne Amerike.[1] Dugačka je 510 km. i razdvaja Surinam, nezavisne države od Francuske Gvajane, prekomorskog departmana Republike Francuske.[2]
Karakteristike
[uredi | uredi izvor]Francusko-surinamska granica prostire se na 510 km, zapadno od Gvanjane i istočno od Surinama. Granica počinje na severu, na ušću reke Maroni, blizu Atlantskog okeana. Granica prati tok reke Maroni prema jugu, zatim prati tok reke Lave sve do reke Tapanaoni. Granica se završava na tromeđu Brazila, Francuske i Surinama odakle se odvajaju granice između Brazila i Surinama i granica između Brazila i Francuske.[3]
Zbog komplikovane granične crte, ne postoje ni putevi ni železnička pruga između ove dve zemlje. Razlog je zbog toga što granica prati duž reke i nije moguće izgraditi prelazne puteve. Jedini glavni prelaz nalazi se u Sen Loran di Maroni, drugog najvećeg grada francuske prekomorske teritorije Francuska Gvajana i Alibina, Surinamskog grada. Glavni problem ovog prelaza je promena strane vožnje, zbog toga što u Surinamu se vozi sa leve strane, dok u Francuskoj sa desne.[4]
Istorija
[uredi | uredi izvor]
Granica između ove dve države utvrđena je zahvaljujući reci Maroni i aktirano Sporazumom u Utrehtu 1713. godine (Surinam je tada bio holandska kolonija) kojim je uspostavljen Utrehtski mir nizom bilateralnih mirovnih sporazuma. Ovim sporazumom završen je Rat za špansko nasleđe između Engleske i Ujedinjenih provincija s jedne i Francuske i Španije sa druge strane.[5]
Ova arbitraža nije u potpunosti bila očigledna, Francuska je smatrala da Itani čini gornji tok Lave, dok Holandija (tada Surinam) smatra da ovaj gornji tok pripada reci Marouini. Tokom dugi niz godina približno 6.000 km² ostaje pod kontrolom Francuske, ali je Surinam ipak postavio graničnu policiju na tom delu što je dovodilo do različitih konflikta između ove dve zemlje.[6]
Promena na području Francuske Gvajane, koja se ranije procenjivala na 91.000 km², nije povezana sa ovim graničnim sporom, već sa greškom bivše Geografske službe, koja je loše procenila geografsku širinu.[traži se izvor] Grešku je 1960-ih ispravio IGN, što objašnjava teorijsku „amputaciju“ od približno 7.400 km francuskog dela.[7][8]
Danas
[uredi | uredi izvor]Danas se u ovom regionu vodi rasprava oko granice između Francuske i Surinama. U februaru 2019. francuska vojska uništila je ilegalnu konstrukciju koja služi za vađenje zlata na jednom od ostrva reke Maroni, dok Surinam tvrdi da taj deo ne pripada Francuskoj. Suočen sa pritiskom naroda, predsednik Desire Bouters odlučio je da obustavi saradnju sa Francuskom 1. marta 2019. godine. Suočena sa ovim diplomatskim incidentom, Francuska je odlučila da počne pregovore sa Surinamom o uspostavljanju definitivne granične linije.[9] 4. februara 2021. godine, pokrenuta je zajednička francusko-surinamska misija za definisanje suvereniteta nad 950 ostrva i njihovih 2.000 stanovnika. Memorandum o razumevanju potpisan je 15. marta 2021. godine, koji se, međutim, ne odnosi na sporni deo reke Itani i Marouini.[10] Ovo je ujedno i najveći sporazum o partnerstvu potpisan između dve zemlje za zajedničko upravljanje rekom. Granica između dve zemlje, duga 500 kilometara, ostala je uglavnom nepomična. Samo nekoliko malih delova bilo je omeđeno međunarodnim tekstovima iz 1891. i 1915. godine. Kao rezultat dvogodišnjih pregovora, protokol integriše digitalnu liniju granice određenu na tri segmenta.[11]
Obe zemlje još uvek nisu našle rešenje za četvrti segment koji je granični deo između reke Itani i Marouini koje obe zemlje žele da kontrolišu. Danas najveći problem ostaje kontrola tog dela granice zbog toga što postoji aluvijalno zemljište gde se mogu naći sitni fragmenti zlata, čije je iskopavanje ilegalno. Proces nastanka aluvijala započinje erozijom, nastavlja se preoblikovanjem tečnostima, i završava se taloženjem odnosno stvaranjem aluvijalnih sedimenata. Aluvion pomešan zlatom se najčešće sastoji od različitih materijala poput sitnih čestica mulja i gline odnosno većih čestica poput peska i šljunka. Zbog zlata granična policija svakodnevno nailazi na ilegalne konstrukcije koje služe za iskopavanje. [12][13]
Granični prelaz Sen Loran di Maroni
[uredi | uredi izvor]Granični prelaz Sen Loran di Maroni je jedan od strateških i bitnih prelaza između ovde dve zemlje.[14] Zbog krize koja je udarila ove dve zemlje i zatvaranje granica tokom graničnih rasprava, lokalni stanovnici nisu bili u mogućnosti da pređu granicu i preprodaju svoje zalihe. Jedini način je bio platiti 10 eura[15] graničnu carinu. Nakon potpisa ugovora o granicama, carina je smanjena na 4 eura. Kako je Francuska Gvajana deo Evrope, granicu kontroliše vazdušna i granična policija dvadeset i četiri sata. Vazdušna policija reguliše i duž granice reke u potrazi za nelegalnim radnjama kopanjem zlata dok granična policija kontroliše prelaz robe. Prema istraživanjima, ovaj deo je jako osetljiv zbog stalnog prenosa narkotika, pogotovu kokaina.[16]
Šematski prikaz granice
[uredi | uredi izvor]Surinam
|
Francuska (Francuska Gvajana) 
| |||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Distrikt | Grad | Granični Prelaz | Granični Prelaz | Lokalna zajednica | Arondisman | |
| Atlantski okean | ||||||
| Maroviđne | Galibi | Marioni |  Avala-Malijapo
|
Sen Loran di Maroni | ||
 Mana
| ||||||
| Albina |  | |||||
|
 Sen Loran di Maroni
| |||||
| Moengo Tapoe | ||||||
| Patamaka | ||||||
 Apatu
| ||||||
| Sipalivini | Tapanaoni | |||||
| Grand-Santi
| ||||||
| Lava | ||||||
| Maripasula
| ||||||
| Brazil | ||||||
Galerija
[uredi | uredi izvor]-
Pogled na prirodnu granicu iz aviona. -
Reka Lava -
Zalazak Sunca na obali reke Maroni. -
Pogled na Surinam. -
Zalazak Sunca
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Expédition Mapaoni”. ARTE Boutique - Films et séries en VOD, DVD, location VOD, documentaires, spectacles, Blu-ray, livres et BD. Arhivirano iz originala 15. 10. 2017. g. Pristupljeno 5. 4. 2021.
- ^ „Maroni : une frontière pour l'Histoire - Les dossiers du journal hebdo France-Guyane”. France-Guyane (na jeziku: francuski). Pristupljeno 5. 4. 2021.
- ^ de Vilhena Silva, Gutemberg (18. 4. 2017). „Litiges transfrontaliers sur le plateau des Guyanes, enjeux géopolitiques à l’interface des mondes amazoniens et caribéens”. L’Espace Politique. Revue en ligne de géographie politique et de géopolitique (na jeziku: francuski). doi:10.4000/espacepolitique.4242. Pristupljeno 5. 4. 2021.
- ^ „Surinam: Transports et déplacements”. Routard.com. Pristupljeno 5. 4. 2021.
- ^ Mundi, Jus. „Sentence arbitrale pour mettre fin au différend entre la France et les Pays-Bas quant à la délimitation de leurs colonies respectives en Guyane, Décision, 25 mai 1891”. jusmundi.com (na jeziku: francuski). Pristupljeno 5. 4. 2021.
- ^ „N° 564 - Rapport de M. Jean-Marc Roubaud sur le projet de loi, adopté par le Sénat, autorisant l'approbation d'un accord entre le Gouvernement de la République française et le Gouvernement de la République du Suriname relatif à la coopération transfrontalière en matière policière (n°522)”. www.assemblee-nationale.fr. Pristupljeno 6. 4. 2021.
- ^ „Les frontières externes et les limites internes en Guyane, entre fragmentation, ruptures et interfaces — Géoconfluences”. geoconfluences.ens-lyon.fr (na jeziku: francuski). Pristupljeno 6. 4. 2021.
- ^ „Lutte contre l’orpaillage illégal : le WWF salue l’engagement bilatéral du Suriname et de la France autour du fleuve transfrontalier Maroni”. WWF France (na jeziku: francuski). Pristupljeno 6. 4. 2021.
- ^ „Reportage. Entre le Suriname et la Guyane française, la frontière de la discorde”. Courrier international (na jeziku: francuski). 16. 8. 2019. Pristupljeno 5. 4. 2021.
- ^ „La délimitation de la frontière entre la Guyane et le Suriname actée officiellement”. Guyane la 1ère (na jeziku: francuski). Pristupljeno 5. 4. 2021.
- ^ „Officialisation de l'accord de délimitation de la frontière entre la France et le Suriname sur le Maroni et la Lawa | Bio-plateaux”. www.bio-plateaux.org. Arhivirano iz originala 18. 06. 2021. g. Pristupljeno 6. 4. 2021.
- ^ Glossary of Geological Terms. Geotech.org. Retrieved on 2012-02-12.
- ^ Geology Dictionary – Alluvial, Aquiclude, Arkose. Geology.Com. Retrieved on 2012-02-12.
- ^ „Mission exploratoire au Suriname et à la frontière avec la Guyane : une politique française d’expulsion répressive et une absence de cadre garantissant des droits au Suriname”. La Cimade (na jeziku: francuski). 12. 11. 2019. Pristupljeno 5. 4. 2021.
- ^ „Le fleuve Maroni toujours perméable et très fréquenté malgré la fermeture de la frontière entre la Guyane et le Suriname”. Guyane la 1ère (na jeziku: francuski). Pristupljeno 5. 4. 2021.
- ^ „Riz, or et coke en stock : à la frontière qui sépare la France du Suriname”. www.vice.com (na jeziku: francuski). Pristupljeno 5. 4. 2021.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Falxa, Joana. COOPÉRATION JUDICIAIRE INTERNATIONALE EN MATIÈRE PÉNALE - France, Brésil, Suriname - Sous la direction de Joana Falxa - livre, ebook, epub (na jeziku: francuski). Pristupljeno 6. 4. 2021.
- Guyon, Stéphanie. [Call for papers] N° 91 – Social relations, racial relations in the three Guianas (na jeziku: engleski). Pristupljeno 6. 4. 2021.
- Dariusz L. Szlachetko, Yvonne Veyret, Joanna Mytnik-Ejsmont, Magdalena Sawicka, Piotr Rutkowski Przemyslaw Baranow, Przemyslaw Baranow. Book Review - Orchids of French Guiana (na jeziku: engleski). Pristupljeno 6. 4. 2021.
- Baynes, Thomas Spencer (1888). Encyclopædia Britannica: A Dictionary of Arts, Sciences, and General Literature, Volume XI (Ninth Edition—Popular Reprint izd.). „In 1614, the states of Holland granted to any Dutch citizen a four years' monopoly of any harbour or place of commerce which he might discover in that region (Guiana). The first settlement, however, in Suriname (in 1630) was made by an Englishman, whose name is still preserved by Marshall's Creek.”
- Druon, Étienne, ... (2011). L'autre Guyane. Gariès: R. Le Guen. ISBN 9-782915964042.
- Maffre, Laurent. L'homme qui s'évada. Actes Sud. ISBN 2-7427-6154-3.
