Franc Lehar
Franc Lehar | |
---|---|
Lični podaci | |
Datum rođenja | 30. april 1870. |
Mesto rođenja | Komoran, Austrougarska |
Datum smrti | 24. oktobar 1948.78 god.) ( |
Mesto smrti | Bad Išl, Austrija |
Franc Lehar (mađ. Lehár Ferenc, nem. Franz Lehár; Komoran, 30. april 1870 — Bad Išl, 24. oktobar 1948) je bio austrijski kompozitor mađarskog porekla. Svetsku slavu stekao je komponovanjem opereta.[1]
Biografija
[uredi | uredi izvor]Franc Lehar važio je još kao dete za uspešnog pijanistu. Sa jedanaest godina komponovao je svoju prvu pesmu. Kasnije je studirao violinu na praškom konzervatorijumu. Svoju muzičku karijeru počeo je kao dirigenta u Vupertalu u Nemačkoj. Zatim je postao dirigenta u vojsci Austrougarske, da bi se pridružio kapeli svog oca. Sa kapelom svog oca gostovao je u Puli, Trstu, Budimpešti i od 1899. do 1902. u Beču. U Beču je najzad ostao, i nakon prvih kompozicija od kojih je mogao da živi, posvetio se komponovanjem opereta.
Svoj prvi veliki uspeh dospeo je 1905. operetom „Vesela udovica“. Sledile su uspešne operete „Grof od Luksemburga“, „Zemlja smeha“, „Paganini“, „Carević“ i druge. Pored opereta komponovao je dve simfonijske pesme, dva koncerta violinom, raznu muziku za film, pesme, igranke i muziku za marš.
Iako oženjen Jevrejkom Lehar nije morao da napusti Austriju u toku nacističke vlasti. Njegov dobar prijatelj i libretista Fric Lener-Beda stradao je u Aušvicu. Lehar je svoju vilu u Bad Išlu zaveštao gradu sa obavezom da naprave Lehar-muzej. Od svojih prihoda usvojio je Lehar-fond za pomoć starim ljudima, koji su bez sopstvene krivice zapali u bedu. Iz fonda se nisu smeli podržavati mladi talenti, pošto je Lehar smatrao da se pravi talenti sami izbore, a on nije želeo da se stvara kulturni diletantizam.
Franc Lehar važi zajedno s Imreom Kalmanon, još jednim mađarskim kompozitorom, za osnivača takozvane „srebrne bečke operetske ere“.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Franz Lehár”. Encyclopedia Britannica. Pristupljeno 24. 1. 2019.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]