Fudbalska utakmica Argentina – Engleska (1986)
Događaj | četvrtfinale SP 1986. | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||
Datum | 22. jun 1986. | ||||||
Stadion | Asteka, Meksiko Siti | ||||||
Sudija | Ali bin Naser () | ||||||
Posećenost | 114.580 |
Fudbalska utakmica između reprezentacija Argentine i Engleske, u okviru četvrtfinala Svetskog prvenstva 1986. godine, odigrala se 22. juna u Meksiko Sitiju na stadionu Asteka. Meč se odigrao četiri godine nakon Foklandskog rata između Velike Britanije i Argentine i igrao je važnu ulogu ne samo u odnosima dve zemlje, već i u fudbalskom rivalstvu. U ovom meču, koji je postao jedan od najpoznatijih u istoriji Svetskih prvenstava, Argentina je pobedila rezultatom 2:1.
Dijego Armando Maradona je na ovom susretu postigao oba gola za Argentince. U 51. minutu postigao je gol rukom koji je kasnije postao poznat kao „Božja ruka“. Nakon četiri minuta Maradona je postigao i drugi gol, koji je nazvan „Gol veka“, kada je predriblao pet engleskih igrača (Pitera Birdslija, Pitera Rida, Terija Bučera, Terija Fenvika i golmana Pitera Šiltona). Jedini gol za Engleze postigao je Gari Lineker pred kraj meča. Argentina je kasnije osvojila Svetsko prvenstvo i tako po drugi put postala šampion sveta, pobedivši Zapadnu Nemačku u finalu. Maradona je proglašen za najboljeg igrača turnira (Zlatna lopta), a Gari Lineker, koji je postigao gol u meču protiv Argentine, bio je najbolji strelac prvenstva (Zlatna kopačka).
Rivalstvo Argentine i Engleske
[uredi | uredi izvor]Veliko rivalstvo Argentine i Engleske datira još od Svetskog prvenstva 1966. koje se održalo na Ostrvu. I tada su dve reprezentacije igrale u četvrtfinalu. Domaćin je pobedio golom Džefa Harsta sa 1:0, Argentinci su kasnije tvrdili iz ofsajda. Na tom meču Gaučosima je isključen kapiten Antonio Ratin, nemački sudija Rudolf Kreitlajn je u izveštaju naveo da je pokazao crveni karton jer ga je ovaj „popreko pogledao“ i govorio „neke ružne reči“. Kasnije se ispostavilo da arbitar nije znao ni reč španskog. Južnoamerički mediji taj duel su nazvali el robo del siglo („krađa veka“), dok je ser Alf Remzi argentinske fudbalere častio povicima „životinje“ i svojim igračima zabranio da na kraju susreta zamene dresove s rivalima. Najveći haos zapravo je nastao jer Ratin nije želeo da izađe sa terena dok ne dođe prevodilac, da potvrdi njegove navodne ružne reči. Na kraju ga je izvela policija, a on revoltiran seo na kraljičin crveni tepih pored terena.[1]
Još veće tenzije između dve zemlje i ozbiljnije posledice je imao Folklandski rat, koji je vođen tokom 1982. između Argentine i Ujedinjenog Kraljevstva za prevlast oko Folklandskih Ostrva (Argentinci ih nazivaju Malvinska Ostrva). Vojni brodovi i avioni Ujedinjenog Kraljevstva su demolirali i do nogu potukli armiju generala Galitijerija, a to je veoma razljutilo Argentince. Svaki sledeći susret između Argentine i Engleske u bilo kom sportu, a pogotovo u fudbalu, smatrao se veoma važnim i podrazumevao ogromnu satisfakciju za pobednika meča. U takvoj atmosferi se dočekao meč koji je odigran između Argentine i Engleske 1986. godine.
Svetsko prvenstvo 1986.
[uredi | uredi izvor]Svetsko prvenstvo trebalo je da se održi u Kolumbiji, ali je zbog finansijskih problema država ustupila to pravo Meksiku. Engleska i Argentina osvojile su svoje kvalifikacione grupe i bez problema se plasirale na završnicu Svetskog prvenstva. U grupnoj fazi Argentina je napredovala u sledeću fazu sa dve pobede i jednim nerešenim rezultatom, dok se Engleska plasirala u osminu finala pre svega zahvaljujući pobedi nad Poljskom od 3:0. Argentina je u osmini finala pobedila Urugvaj, a Engleska je dobila Paragvaj. Engleska je dostigla vrhunac forme tokom turnira, a Argentina je zablistala pre svega zahvaljujući Maradoni, činjenica je da nijedan od ovih timova nije smatran favoritom turnira pre njegovog početka.[2]
Dresovi Argentine
[uredi | uredi izvor]Argentina je pobedila Urugvaj rezultatom 1:0 u osmini finala, noseći plave pamučne dresove za koje je trener Karlos Bilardo verovao da su neudobni i neprijatni na vreloj vrućini u Meksiko Sitiju.[3] Bilardo je zatražio od argentinskog ekonoma da nabavi svetlije plave dresove za četvrtfinale, što je bio gotovo nemoguć zahtev s obzirom na kratak rok. Samo tri dana pre meča, poslao je Rubena Mosčelu, člana svog trenerskog tima, da pogleda u prodavnicama glavnog grada Meksika kako bi pronašao odgovarajući komplet. Vratio se sa dva različita kompleta plavih dresova. Tada se pojavio Dijego Maradona i izabrao garnituru dresova za meč.[3] Mosčela se vratio u radnju i kupio 38 dresova za argentinske igrače koje će nositi protiv Engleske. Interesantno da je dizajner oblikovao improvizovani grb Argentinske fudbalske asocijacije (AFA), koje su potom prišivene na svaki dres nasuprot logotipa Le Kok Sportifa, koji je u to vreme bio sponzor argentinskom timu. Na leđima su štampani brojevi u srebrnoj boji.[3]
Utakmica
[uredi | uredi izvor]Pre početka utakmice, na ulicama Meksiko Sitija došlo je do masovne tuče između navijača Engleske i Argentine, koja se sa ulica preselila na stadion.[4] Nekoliko engleskih navijača je hospitalizovano, a njihove zastave otela je argentinska navijačka grupa. Kasnije su ove zastave predate navijačima kluba Boke juniors, koje su okačili na mečevima argentinskog prvenstva.[5]
Na početku su oba tima krenula napadački.[2] Argentina je preuzela inicijativu, ali je engleski golman Peter Šilton ostao nesavladan. Većinu šansi za argentinski tim stvorio je Maradona. U 13. minutu Englezi su imali priliku za gol; Piter Birdsli je pokušao da iskoristi grešku golmana Nerija Pumpida, ali nije uspeo da postigne gol.[6] Timovi su na poluvreme otišli rezultatom 0:0, pošto Argentina nije iskoristila svoju inicijativu i prednost poseda lopte.
U drugom poluvremenu je Argentina krenula odlučnije u napad, a naročito su bila upečatljiva dva gola Dijega Armanda Maradone.[7]
U 51. minutu Maradona je sa levog boka napravio dijagonalni pas prema Horheu Valdanu i nastavio da se kreće u nadi da će odigrati dupli pas sa Valdanom. Lopta je pogodila veznog igrač Steva Hodža, koji je neuspešno pokušao da izbaci loptu što dalje od svog gola i umesto toga je slučajno ubacio u svoj kazneni prostor, baš kada je Maradona kretao ka golu. Engleski golman Peter Šilton, visok 185 cm, istrčao je sa gola, nadajući se da će boksovati loptu. Maradona, visok 165 cm, pojavio se ranije, udarajući loptu levom pesnicom i šaljući je u gol.[8] Tuniski sudija Ali Bin Naser je priznao gol, a da nije primetio igru rukom.[9] Kasnije je Maradona rekao da igrači njegove reprezentacije nisu odmah trčali s njim da proslave gol, sve dok im nije rekao da to mora da se uradi, ili u suprotnom ga sudija neće računati.[10]
Posle utakmice, Maradona je u šali izjavio da je gol postignut „delom glavom Maradone, a delom božjom rukom“ (šp. un poco con la cabeza de Maradona y otro poco con la mano de Dios), nakon toga je ovaj gol nazvan „božja ruka“. Gol je dodatno podgrejao atmosferu na utakmici, a Englezi su bezuspešno protestvovali kod glavnog sudije.[11]
U 55. minutu, Maradona je postigao svoj drugi gol, koji je proglašen za najbolji gol u istoriji fudbala (nazvan Gol veka).[12] Maradona je loptu primio od Ektora Enrikea desetak metara unutar svoje polovine terena. Pretrčao je gotovo 60 metara za deset sekundi, nanizao četvoricu protivničkih igrača Pitera Bardslija, Pitera Rida, Terija Bučera (dva puta) i Terija Fenvika, potom je predriblao i golmana Pitera Šiltona i poslao loptu u nebranjenu mrežu.[13]
Maradona je ovaj gol kasnije prokomentarisao i kako je u početku želeo da doda loptu Horheu Valdanu, ali je i sam bio okružen engleskim igračima pa je odlučio sam da završi akciju.[14] Maradona je takođe pohvalio izuzetno korektnu igru engleskih defanzivaca, koji se nisu usudili da ga zaustave grubim startom: prema Maradoni, u utakmici protiv bilo koje druge reprezentacije ovo bi se završilo faulom.[15] Gari Lineker, koji je postigao jedini gol za Englesku, izjavio je da može samo da aplaudira svom protivniku zbog ovog čudesnog gola.[16]
Godine 2002. ovaj gol je izabran za najbolji u istoriji fudbala prema rezultatima glasanja na veb sajtu FIFA, koje se održalo pre Svetskog prvenstva u Japanu i Južnoj Koreji.[17]
-
Maradona postiže drugi gol.
-
Slavlje Maradone posle drugog gola, nazvanog „Gol veka”
Kraj utakmice
[uredi | uredi izvor]Pred kraj meča, engleski selektor Bobi Robson napravio je dvostruku izmenu u postavi: ušli su napadači Džon Barns i Kris Vodl. Ova promena pomogla je Englezima da privremeno ostvare inicijativu na terenu, a u 80. minutu Gari Lineker je iskoristio dodavanje Barnsa i smanjio rezultatski zaostatak, to je bio Linekerov šesti pogodak na turniru.[6] Samo minut kasnije Karlos Tapija je pogodio stativu engleskog gola,[2] a u 87. minutu Hulio Olartikoečea je sprečio da se poravna rezultat, kada se sudario sa Linekerom u vazduhu. Zbog sudara, igra se odužila nekoliko minuta, ali ubrzo je sudija odsvirao kraj utakmice i Argentinci su pobedili rezultatom 2:1.
Detalji utakmice
[uredi | uredi izvor]Argentina
|
Engleska
|
|
|
Sudije na meču
|
Posle utakmice
[uredi | uredi izvor]Engleski fudbaler Stiv Hodž je posle utakmice zamenio dres sa Maradonom;[19] Hodžu su kasnije nudili ogroman novac za dres, nije ga prodao, već ga zadržao u svom vlasništvu i predao Nacionalnom fudbalskom muzeju u Mančesteru gde se danas čuva.[20] Utakmica je uveliko podigla rivalstvo između dve ekipe na još viši nivo.[21] U Argentini se na pobedu gledalo kao na osvetu za Foklandski rat i za ono što još uvek vide kao nefer igru na Svetskom prvenstvu 1966. Bivši argentinski reprezentativac Roberto Perfumo izjavio je povodom ove utakmice da je „pobeda u toj utakmici protiv Engleske bila dovoljna. Osvajanje Svetskog prvenstva za nas je bilo sporedno. Pobeda nad Engleskom bila nam je stvarni cilj”.[22]
Svetska štampa je bila fokusirana na prvi gol koji je bio neregularan, ali su mediji odali priznanje Maradoni za drugi gol.[23] Iako se prvi pogodak pokazao vrlo kontroverznim u Engleskoj i smatrali su je prljavom prevarom, drugi pogodak Maradone je ipak prepoznat u celom svetu zbog genijalnosti kojom je izveden. Značajan primer engleskog uvažavanja Maradone, dogodio se u anketi koju je 2002. godine sproveo Kanal 4, gde je britanska javnost izglasala Maradonin nastup na šesto mesto liste 100 najvećih sportskih trenutaka.[24] Ispred stadiona Asteka postavljena je statua Maradone u znak sećanja na taj trenutak.[25]
Dve ekipe su se od tada sastale dva puta u mečevima Svetskog prvenstva. Argentina je pobedila u meču osmine finala posle boljeg izvođenja jedanaesteraca na Svetskom prvenstvu 1998. godine. Na Svetskom prvenstvu 2002, timovi su se sastali u grupnoj fazi, a meč, koji je počeo u 12.30 po britanskom vremenu, opisan je kao „najduža pauza za ručak u istoriji” pošto su milioni u Engleskoj zaustavili svoje poslove i aktivnosti gledajući utakmicu na TV-u. Engleska je pobedila rezultatom 1:0, nakon što je Dejvid Bekam dao gol iz penala.[17][26]
Maradona je došao u Tunis 2015. godine, posetio je sudiju Alija Nasera u njegovoj kući, tom prilikom mu je poklonio dres sa potpisom „Za Alija, mog večnog prijatelja”.[27][28][29][30]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ PREMOTAVANJE, Argentina - Engleska 1986: Ruka propalice ili Božje delo?, mozzartsport.com, 25. 6. 2016.
- ^ a b v 1986 England:Argentina Englandcaps.co.uk; Retrieved 27 January 2009
- ^ a b v „Curious tales of World Cup shirts”. FIFA.com. Arhivirano iz originala 30. 05. 2014. g. Pristupljeno 20. 5. 2014.
- ^ „No podemos impedir que viajen”. Clarín. 16. 5. 2006. Arhivirano iz originala 22. 06. 2009. g. Pristupljeno 6. 6. 2006.
- ^ «Pánico en St. Etienne: Hooligans go home» Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. decembar 2015), 23. 6. 1998.
- ^ a b Argentina — England Arhivirano 22 januar 2009 na sajtu Wayback Machine FIFA Retrieved 26 January 2009
- ^ Kuper, Simon (25. 2. 2002). „The conflict lives on”. The Guardian. London. Pristupljeno 10. 4. 2012.
- ^ Video prvog gola Maradoe na sajtu YouTube na sajtu YouTube
- ^ „World Cup: 25 stunning moments … No9: Diego Maradona's Hand of God”. Guardian. 8. 4. 2014. Pristupljeno 2. 4. 2015.
- ^ Bechtel, Mark. «The Right Way to Cheat: Pulling a Fast One Is Sometimes Part of the Game» Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. jun 2006). CNNSI. 24. 8. 2005. Retrieved 19. 5. 2006.
- ^ Bonesteel, Mark (26. 7. 2017). „Diego Maradona admits video replay would have erased his ‘Hand of God’ goal - The Washington Post”. The Washington Post. Pristupljeno 22. 6. 2018.
- ^ Dijego Armando Maradona – Gol veka, sportskasecanja.com, 10. 12. 2020.
- ^ «Top 10 World Cup goals». The Telegraph, 19. 8. 2014
- ^ Maradona, D. Maradona: The Autobiography of Soccer’s Greatest and Most Controversial Star, p.129. Skyhorse Publishing, 2007. ISBN 1-60239-027-4.
- ^ „Maradona's strike is goal of century”. Rediff.com. 30. 5. 2002.
- ^ Mohammed Bhana. „Lineker Forgives 'Genius' Maradona For Hand Of God” (na jeziku: engleski). goal.com. Arhivirano iz originala 14. 03. 2012. g. Pristupljeno 2010-11-10.
- ^ a b „Diego Maradona goal voted the FIFA World Cup Goal of the Century”. FIFA. 30. 5. 2002. Arhivirano iz originala 12. 07. 2012. g. Pristupljeno 10. 4. 2012.
- ^ England National Football Team Match No. 618 England football online; Retrieved 28 January 2009
- ^ „Maradona '86 World Cup shirt 'not for sale'” — preko www.bbc.co.uk.
- ^ „NEMA TIH PARA! Bivši engleski fudbaler, akter čuvenog meča izričit: Maradonin dres iz Meksika nije na prodaju!”. kurir.rs. 1. 12. 2020. Pristupljeno 1. 12. 2020.
- ^ „Diego Maradona & the Hand of God: The most infamous goal in World Cup history”. Goal. Pristupljeno 22. 6. 2018.
- ^ England v Argentina – A history Carlin, John; The Observer; 19 May 2002; Retrieved 26 January 2009.
- ^ "Maradona lights up the world – with a helping hand"[mrtva veza]. FIFA.com. Retrieved 29 November 2020
- ^ „100 Greatest Sporting Moments – Results”. London: Channel 4. 2002. Arhivirano iz originala 4. 2. 2002. g. Pristupljeno 13. 8. 2019.
- ^ „Messi's goal better than Maradona's goal of the century?”. 28. 4. 2007. Arhivirano iz originala 12. 10. 2007. g. Pristupljeno 10. 4. 2012.
- ^ „The Free Lance-Star – Google News Archive Search”. news.google.com.
- ^ MARCA.com. „International football: Maradona holds up his hands in apology - MARCA.com (English version)”.
- ^ „'My eternal friend': Diego Maradona meets infamous ref who gave 'Hand of God' goal”. 18. 8. 2015. Arhivirano iz originala 23. 06. 2018. g. Pristupljeno 10. 12. 2020.
- ^ País, Ediciones El (18. 8. 2015). „Maradona visits Tunisian referee who awarded him 1986 “Hand of God” goal”.
- ^ Maradona meets infamous ‘hand of God’ referee in Tunisia, EL Arabiya news sport, 18 August 2015