Futuristička arhitektura

Crtež La Città Nuova Anotnija Sant-Elija, 1914.

Futuristička arhitektura je rođena u ranom 20. veku kao oblik arhitekture koju karakterišu izraženi hromatizam, dugačke dinamičke linije, koje sugerišu brzinu, pokret, hitnost i lirski izraz: bila je deo futurizma, umetničkog pokreta osnovanog od strane Filipa Tomaza Marinetija, koji je izradio prvi manifest, Manifest futurizma, 1909. godine. Ovaj pokret je privukao ne samo pesnike, muzičare i slikare (kao što su Umberto Bočoni, Đakomo Bala, Fortunato Depero i Enriko Prampolini) već i arhitekte. Kult Doba mašina i čak glorifikacije rata i nasilja su bili među temama futurista (nekoliko istaknutih futurista su bili ubijeni nakon što su su dobrovoljno otišli u Prvi svetski rat). Kasnija grupa je uključivala arhitektu Antonija Sant-Elija, koji je, iako je gradio malo, preveo futurističku viziju u urbanu formu.

Istorija italijanskog futurizma

Lingoto fabrika u Torinu. Sa svojom test stazom na krovu je bila priznata 1934. kao prvi futuristički pronalazak u arhitekturi

Godine 1912, tri godine nakon Marnetijevog Manifesta futurizma, Antonio Sant-Eli i Mario Kijatone učestvovali su u izložbi Nuove Tendenze (lit. Novi trendovi) u Milanu. Godine 1914. grupa je predstavila svoju izložbu sa ”Porukom” Sant-Elija, koja je kasnije uz doprinos Filipa Tomaza Marinetija postala Manifesto dell’Architettura Futurista (,, Manifest futurističke arhitekture”). Nezvanično, Bočoni je radio na sličnom manifestu, ali je Marineti preferirao Sant-Elijevo delo.

Kasnije tokom 1920. napisan je još jedan manifest. Napisao ga je Virđilio Marki, a zvao se Manifesto dell’Architettura Futurista–Dinamica (,, Manifest futurističke arhitekture-dinamika”). Otorino Alojzio je radio u stilu koji je utvrdio Marki; primer Casa del Fascio u Asti.

Centar civilne pravde, Mančester (2008) od Dentona Krokera Maršala, poznat po svojim nosačima i pravim linijama

San Francisko Mariot Markvis u San Francisku, Kalifornija, poznat primer post-modernističkog futurizma; dizajnirao ga je Anotni Dž. Lamsden (1989). Na vrhu je staklena kula u obliku džuboksa

Literatura

• VV.AA. Angiolo Mazzoni e l'Architettura Futurista, Supplement of CE.S.A.R. September/December 2008 (Available at „CEntro Studi Architettura Razionalista - Research centre for rationalist a architecture - Notebooks”. 01-11-2011. Arhivirano iz originala 11. 03. 2016. g. Pristupljeno 14. 06. 2015.  ) (Italian) (jezik: engleski)

Spoljašnje veze

• Architettura Futurista Italiana 1909/1944 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. maj 2020)
• Civilization 0.000 Skyscraper | Dimo Ivanov | Chile | DesignDaily