Pređi na sadržaj

Hana Rajč

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Hana Rajč
Hana Rajč u rodnom Hiršbergu, aprila 1941. (Uniformisana osoba iza nje je gaulajter Donje Šlezije Karl Henke.
Datum rođenja(1912-03-29)29. mart 1912.
Mesto rođenjaHiršberg, Nemačko carstvo, danas Poljska
Datum smrti24. avgust 1979.(1979-08-24) (67 god.)
Mesto smrtiFrankfurt, Zapadna Nemačka

Hana Rajč (nem. Hanna Reitsch; Hiršberg, 29. mart 1912 – 24. avgust 1979) bila je nemački probni pilot i jedina žena koja je odlikovana Gvozdenim krstom I klase i zlatnom pilotskom/izviđačkom značkom sa dijamantima koja je dodeljivana pripadnicima nemačke Luftvafe. Tokom letače karijere, u periodu pred Drugi svetski rat, postavila je preko četrdeset rekorda u visinskom i daljinskom letenju, od kojih su neki ostali neoboreni i u 2012. Godine1960. osnovala je jedriličarsku školu u Gani, gde je radila za Kvamea Nkrumu.

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Rođena je u nekadašnjem Hiršbergu u nemačkoj provinciji Šleziji, današnjoj Jelenjoj Gori u Poljskoj. Imala je brata Kurta i sestru. Iako je njena majka bila posvećeni katolik, Hana i njeni rođaci vaspitani su u protestantskoj veri njihovog oca[1]. Zanimanje za avijaciju motivisalo je da pokuša da postane leteći doktor-misionar u Severnoj Africi, zbog čega je započela studije medicine u Kolonijalnoj školi za žene u Rendzburgu.[1] Obuku za letača započela je 1932. uz instruktura Pita van Husena, na jedrilici Šnajder Grunau 9, u jedriličarskoj školi u mestu Grunau (današnji Ježov Sudecki) [2] Uz pomoć Volfa Hirta postavila je pet svetskih rekorda.[3] Kao student medicine, prijavila se u Berlinu u amatersku školu letenja Nemačke vazdušne pošte u Stakenu, u kojoj je, uz instruktora Ota Tomsena, započela obuku za letenje na motornom avionu tipa Klem Kl 25.[4] U leto 1933. godine postavila je visinski rekord u jedrilici Šnajder Grunau bejbi.[5] Na poziv Volfa Hirta, 1933. je napustila medicinsku školu Univerziteta u Kilu kako bi postala stalni jedriličarski pilot/instruktor u Hornbergu, u pokrajini Baden-Virtemberg.[6]

Hana Rajč na Vaserkupu 1936.

Nakon što je završila jedriličarsko takmičenje koje je održano na planinskom vrhu Vaserkup, potpisala je ugovor sa nemačkom filmskom kompanijom Ufa, kao pilot kaskader u filmu „Rivali u vazduhu“ i južno od Memela, današnjag Klajpeda u Litvaniji postavila je nezvanični rekord u dužini trajanja leta za žene. Let je trajao jedanest sati i dvadeset minuta, [7] U januaru 1934. zajedno sa Vulfom Peterom Ridelom i Hajni Ditmar, pridružila se južnoameričkoj ekspediji profesora Georgija, koja je istraživala termalne uslove.[8] Za vreme boravka u Argentini, postala je prva žena i 25. jedriličarski pilot u svetu kojoj je dodeljena srebrna značka FAI (Svetske jedriličarske komisije).[9] U junu 1934. postala je član DFS – Nemačkog istraživačkog instituta za jedriličarstvo, DFS (Deutsche Forschungsanstalt für Segelflug) [10] Jedan od njenih prvih zadataka bilo je testiranje aviona Hajnkel He 46 u noćnim uslovima,[11] pre nego što je 1935. postala probni pilot za jedrilice DFS Kranič (DFS Kranich)[12] i DFS Zidler (DFS Seeadler).[13] Nakon vazduhoplovne ekspedicije u Finsku, upisala je civilnu školu letenja u Ščećinu, gde je na dvomotornom avionu letela širom Nemačke, dok je obuku u akrobatskom letenju imala na avionu Foke vulf FV 44.[14] U maju 1935. učestvovala je na Međunarodnom vazduhoplovnom mitingu u Lisabonu ("Festivas Lisboa").[15] Godine 1937. od Ernsta Udeta je dobila počasnu titulu vazduhoplovnog kapetana ("Flugkapitan") nakon što je uspešno testirala sistem vazdušnih kočnica za jedrilice koji je osmislio Hans Jakobs.[16] U maju 1937. preletela je Alpe poletevši iz Salcburga na jedrilici tipa DFS Sperber Junior (DFS Sperber Junior).[17][18]

Treći rajh[uredi | uredi izvor]

Adolf Hitler odlikuje Hanu Rajš Gvozdenim krstom II klase, mart 1941. god.

U septembru 1937. godine Ersnt Udet je uputio Rajšovu u Luftvafeov opitni centar na Rehlin-Larc aerodromu.[19] Tokom ovog perioda, kao probni pilot letela je na avionu za bombardovanje iz obrušavanja Junkers Ju 87 „Štuka“ i na bombarderu Dornijer Do 17 na kojem je bio ugrađen branik koji je štitio avion od kablova baražnih balona, za šta ju je 28. marta 1941. godine Adolf Hitler odlikovao Gvozdenim krstom II klase.[20]

Rajšova je bila prva žena koja je pilotirala helikopterom i jedna od malog broja pilota koji su leteli na Foke-Ahelis Fa 61, jednom od prvih helikoptera koji su ušli u operativnu upotrebu,[21] za šta je odlikovana Vojnom letačkom značkom.[22] Njena ljubav prema letenju, želja za popularnošću i fotogeničnost učinile su je propagandnom zvezdom Nacističke partije. Fizički je bila sitne građe, vitka, sa plavom kosom i plavim očima i „uvek spremnim osmehom“.[23] Tokom kasnih tridesetih i ranih četrdesetih godina 20. veka bila je jedna od zvezda nacističke propagande. Tokom tronedeljne Međunarodne izložbe automobila u Berlinu, obavljala je svakodnevne letove na helikopteru Fa 61 unutar hale u kojoj se održavala izložba.[22] U septembru 1938. godine Rajš je učestvovala u Nacionalnoj vazdušnoj trci u Klivlendu, leteći na jedrilici DFS Habič (DFS Habicht).[24] Zatim je usledila još jedna vazdušna ekspedicija u Libiji sa profesorom Georgijem.[25] Nastavila je sa radom za DFS i testirala je više tipova transportnih jedrilica, uključujući i transportnu jedrilicu DFS 230, koja je kasnije korišćena za napad na belgijsko utvrđenje Eben-Emael.[26]

Rajš je kao probni pilot letela na najnovijim prototipovima letelica uključujući i najnovijeg raketnog lovca Meseršmit Me 163 Komet.[27] Tokom petog leta na Me 163 morala je prinudno da sleti i bila je ozbiljno povređena, ali je pre nego što se onesvestila uspela da opiše događaje koji su doveli do pada aviona. Sledećih pet meseci je provela u bolnici oporavljajući se od posledica udesa.[28] Nekoliko dana nakon nesreće odlikovana je Gvozdenim krstom I klase.[29]

Nakon vesti o porazu kod Staljingrada u februaru 1943. godine prihvatila je poziv genral-pukovnika Roberta fon Grajma da poseti Istočni front. Provela je tri nedelje obilazeći jedinice Luftvafe, leteći od aerodroma do aerodroma na avionu Fizir Štorh (Fieseler Storch).[30]

Dana 28. februara 1944. godine predstavila je Hitleru u Berthesgartenu ideju o Operaciji „Samoubistvo“ koja bi „zahtevala ljude koji su spremni da se žrtvuju u ubeđenju da je to jedini način da njihova zemlja bude spasena.“ Hitler „nije smatrao da je ratna situacija toliko ozbiljna da zahteva takvu žrtvu ... i .... nije smatrao da je pravi psihološki momenat za takvu operaciju.“ Međutim, pristao je da se nastavi rad na razradi operacije.[31] Planiranje operacije povereno je generalu Ginteru Kortenu.[32] Oko sedamdest pilota dobrovoljaca potpisalo je izjavu sledeće sadržine „Izjavljujem da se dobrovoljno prijavljujem u samoubilačku grupu kao pilot jedrilice-bombe. Potpuno mi je jasno da moje angažovanje u ovoj ulozi može za posledicu imati moju smrt.“[32] Rajš i Hajnc Kinše završili su, u aprilu 1944. godine testiranje transportne jedrilice Meseršmit Me 328 koju je vukao Donijer Do 217.[33]

U oktobru 1944. godine Peter Ridel pokazao joj je brošuru o koncentracionim logorima do koje je došao dok je boravio u nemačkoj ambasadi u Stokholmu. Rajšova je kasnije tvrdila da je smatrala da je brošura deo neprijateljske propagande ali je ipak o tome obavestila Hajnriha Himlera. Na Himlerovo pitanje da li je poverovala u njen sadržaj, Rajš je odgovorila „Naravno da nisam. Ipak, morate uraditi nešto kako biste je opovrgli. Ne možete dozvoliti da se to natovari na leđa Nemačke.“ „U pravu ste“, odgovorio joj je Himler.[34]

Fau-1[uredi | uredi izvor]

Nemačka leteća bomba Fau-1.

Film „Operacija samostrel“ započeo je popularni mit da su početni problemi sa vođenjem i stabilizacijom leteće fombe Fau-1 rešeni tokom neustrašivog probnog leta Rajšove na Fau-1 sa ugrađenim kokpitom. Međutim, u njenoj autobiografiji pod nazivom "Letenje, moja ljubav" (Fliegen, mein Leben) navodi da su, nakon dva početna udesa, u septembru 1944. godine, ona i Hans Kinše preuzeli testiranje prototipa Rajhenberga. Rajhenberg ili Fizir Fi-103R je bila pilotirana verzija leteće bombe namenjena za napade na važne ciljeve. Pilot bi upravljao letećom bombom sve dok je ne bi usmerio na cilj, a onda bi u poslednjoj sekundi napustio letelicu. Ideju za razvoj ove verzije Fau-1 svojatali su Oto Skorceni i Hana Rajš.[35] Rajš je obavila nekoliko uspešnih probnih letova na Rajhenbergu pre nego što je započela obuku za instruktore. „Iako je prosečan pilot mogao da leti na Fau-1 bez ikakvih poteškoća, problem je predstavljalo sletanje koje je zahtevalo izuzetnu veštinu, zbog velike brzine sletanja kao i zbog toga što je za obuku pilota najčešće korišćen jedriličarski model, bez motora.“[36]

U Firerovom bunkeru[uredi | uredi izvor]

Fizir Fi 156 "Roda", isti tip aviona na kojem je Rajšova doletela u Berlin sa Riterom fon Grajmom, 26. aprila 1945. god.

Tokom bitke za Berlin Hitler je razrešio Hermana Geringa dužnosti komandanta Luftvafe zbog Geringovog pokušaja da preuzme vlast u Trećem rajhu. Hitler je na mesto komandanta Luftvafe postavio general-pukovnika Roberta Ritera fon Grajma, nakon što je ovaj doleteo sa aerodroma Gatov u opkoljeni Berlin kako bi se sastao sa Hitlerom u njegovom bunkeru.[37] Jedinice Crvene armije već su bile u centralnoj gradskoj zoni, kada su Rajšova i Grajm doleteli u Berlin, 26. aprila 1945. godine, na avionu tipa Fizir Fi 156 „Roda“ (Fieseler Fi 156 Storch).[38] Zahvaljujući njenom velikom iskustvu u niskim letovima iznad Berlina i nakon što je osmotrila rutu za bekstvo, Rajš je sletela na improvizovanu pistu u Tirgartenu, blizu Brandenburške kapije, nakon što je fon Grejem ranjen u nogu.[39] Tokom intenzivnog ruskog bombardovanja, Hitler je dao Rajšovoj dve ampule cijanida za nju i fon Grajma.[40] Prihvatila je kapsule, potpuno spremna da umre zajedno sa svojim firerom.[41]

Tokom večeri 28. aprila, fon Grajm i Rajšova odleteli su iz Berlina, sa iste improvizovane piste, u avionu tipa Arado Ar 96 (Arado Ar 96) kojim je upravljao narednik Luftvafe.[42] Fon Grajm naređeno da odmah otpočne napad iz vazduha na sovjetske trupe koje su stigle do Trga Potsdamer (Potsdamer Platz) i da kazni za izdaju Hajnriha Himlera zbog toga što je uspostavio neovlašćene kontakte sa zapadnim saveznicima.[43] Strahujući da Hitler pokušava da pobegne iz Berlina, jedinice sovjetske 3. udarne armije, koje su napredovale ka Tirgartenu sa severa, otvorile su vatru na Arado, ali nisu uspele da ga pogode, i avion je uspešno uzleteo. [44][45]

Zarobljavanje[uredi | uredi izvor]

Rajšova je nedugo po povratku iz Berlina zarobljena zajedno sa fon Grajmom i oboje su saslušani od strane obaveštajnih oficira američke vojske.[46] Prilikom ispitivanja o okolnostima pod kojima su napustili Firerov bunker 28. aprila 1945. godine, oboje su navodno ponovili isti odgovor: „To je bio najcrnji dan kada smo saznali da ne možemo da umremo uz firera.“ Rajš je takođe rekla: „Svi treba da kleknemo sa poštovanjem i molimo se na oltaru otadžbine.“ Kada su je istražitelji upitali šta je mislima kada je rekla „oltar otadžbine“, odgovorila je „Zašto pitate, pa Firerov bunker u Berlinu ..."[47] U istražnom zatvoru je provela osamnest meseci.[48] Njen pratilac fon Grajm izvršio je samoubistvo 24. maja 1945. godine.

Nakon što je prethodno evakuisana iz Šlezije, pred nastupajućim ruskim trupama, porodica Hane Rajš našla je utočište u dvorcu Šlos Leopoldskron (Schloss Leopoldskron) u Salcburgu.[49] Pod uticajem glasina da će sve izbeglice morati da se vrate svojim domovima, a ne želeći da se preda Rusima, Rajšin otac je 3. maja 1945. godine ubio njenu majku i njenu sestru[50] sa njeno troje dece, pre nego što je izvršio samoubistvo.[51]

Posleratna letačka karijera[uredi | uredi izvor]

Posle puštanja na slobodu Rajš se nastanila u Frankfurtu na Majni. Odmah nakon rata nemačkim građanima je bilo zabranjeno da upravljaju motornih avionima, ali je posle nekoliko godina dozvoljeno bavljenje jedriličarstvom, što je Rajšova odmah iskoristila. 1952. godini Rajš je osvojila bronzanu medalju na Svetskom šampionatu u jedriličarstvu, održanom u Španiji; bila je prva žena koja se takmičila na ovom šampionatu.[52] Šampion Nemačke u jedriličarstvu postala je 1955. godine.[52] Nastavila je da obara rekorde, uključujući i visinski rekord za žene od (6.848 m (22.467 ft)) koji je oborila 1957. godine kada dobija i svoje prve dijamante za zlatnu jedriličarsku značku.[52]

Sredinom pedesetih godina dvadesetog veka, snimljen je intervju sa Rajšovom u kojem je govorila o svojim probnim letovima na Fa 61, Me 262 i Me 163, tokom rata. 1959. godine, Rajšova, koja je tečno govorila engleski jezik pozvana je od strane indijskog premijera Džavaharlala Nehrua da u Indiji osnuje centar za jedriličarstvo kojom prilikom je, zajedno sa premijerom letela iznad Nju Delhija.[52] 1961. godine Rajšovu je pozvao američki predsednik Džon F. Kenedi, da poseti Belu kuću. [53] Od 1962. do 1966. godine živela je u Gani, gde je osnovala prvu afričku nacionalnu školu jedriličarstva.[54][55] 1970. godine dobila je dijamantsku jedriličarsku značku.[18]

Tokom sedamdesetih godina 20. veka Rajšova je oborila jedriličarske rekorde u mnogim kategorijama, uključujući i „Svetski rekord za žene u povratnom letu“, prvi put 1976. god. u trajanju od 715 km, a drugi put 1979. god. u trajanju od 802 km, leteći duž Apalači planina u SAD. U ovom periodu takođe je bila prvoplasirana u prvom svetskom takmičenju žena pilota helikoptera.[23]

Karijera u Gani i veza sa Nkrumom[uredi | uredi izvor]

Deo njene posleratne karijere, iako relativno malo poznat na zapadu, bio je njen rad u Gani. Kvame Nkruma je pozvao Rajšovu u Ganu nakon što je čitao o njenom radu u Indiji. Rajš je osnovala jedriličarsku školu u Afenji i blisko je sarađivala sa vladom i oružanim snagama. Podršku u radu škole je pružala vlada Zapadne Nemačke.[56] Projekat je očigledno bio od velikog značaja za Nkrumaha koji je bio inspirisan modernističkom razvojnom ideologijom.[57]

Njen odnosi prema rasi doživeo je tranformaciju. „Tokom mog ranijeg života nikada mi nije padalo napamet da čoveka crne rase tretiram kao prijatelja ili partnera ..." Sada je osećala grižu savesti zbog svoje pređašnje „drskosti i arogancije“.[58]

Postala je bliska sa Nkrumom, međutim detalji njihovog odnosa ostali su nepoznati zbog toga što je većina dokumenata uništena, ali je ton nekih sačuvanih pisama bio veoma intiman.[59]

Prisustvo osobe sa nacitičkom prošlošću u Gani, izazvalo je neke negativne reakcije među stanovništvom ali se Širli Graham Du Boa, poznata spisateljica afričko-američkog porekla, koja je emigrirala u Ganu i koja je bila u prijateljskim odnosima sa Rajšovom, složila sa Nkrumovom tvrdnjom da je Rajšova bila izuzetno politički naivna.[60] Tadašnja štampa u Gani pokazala je izuzetnu nezainteresovanost za njenu prošlost.[61]

Poslednji intervju[uredi | uredi izvor]

Američki novinar i fotograf Ron Lajtner je intervjuisao i fotografisao Rajšovu više puta tokom sedamdesetih godina 20. veka, pred kraj njenog života. U svojoj završnoj reči, rekla je sledeće:

I šta danas imamo u Nemačkoj? Zemlju bankara i proizvođača automobila. Čak je i naša moćna armija omekšala. Vojnici nose brade i preispituju naređenja. Nije me sramota da kažem da sam verovala u nacional-socijalizam. Još uvek nosim Gvozdeni krst sa dijamantima, kojim me je Hitler odlikova. Ali danas u celoj Nemačkoj ne možete pronaći ni jednu osobu koja je podržala dolazak Adolfa Hitlera na vlast ... Mnogi Nemci se osećaju krivim za rat. Ali oni ne objašnjavaju pravu krivicu koju svi delimo  – krivicu za poraz.[62]

Smrt[uredi | uredi izvor]

Rajšova je umrla u Frankfurtu, 24. avgusta 1979. godine, u 67 godini života, navodno od posledica srčanog udara. Nikada se nije udavala.[63][64]

U svojoj knjizi „Krila na mom rukavu – Najveći svetski probni pilot priča svoju priču“, bivši britanski probni pilot i oficir kraljevske mornarice Erik Braun spomenuo je da je na svoje potpuno iznenađenje početkom avgusta 1979. godine primio pismo od Hane Rajš u koje je napisala da oni (Hana i Erik Braun) dele zajedničku vezu u ljubavi prema letenju i prema opasnosti, ali da Erik niti iko izvan Nemačke ne može stvarno da razume njenu strastvenu ljubav prema otadžbini Nemačkoj. Ovo kratko pismo Rajšova je završila rečima „Počelo je u bunkeru, tamo će se i završiti“. Ove reči zbunile su Erika i samo je vest o njenoj smrti u Frankfurtu 22. avgusta 1979. godine ponudila potencijalno rešenje za ovu misteriju. Poznato je da je Hitler dao Hani i fon Grajmu ampule sa cijanidom pre nego što ih je 28. aprila 1945. godine otpustio iz bunkera. Hana je oduvek smatrala da su ona i fon Grajm sklopili obavezujući pakt da izvrše samoubistvo jedno za drugim, ali u odgovarajućem vremenskom razmaku kako njihova smrt ne bi potkrepila glasine o njihovoj ljubavnoj aferi. Fon Grajm je progutao svoju pilulu 24. maja 1945. godine dok se nalazio u bolnici u Salcburgu. Takođe je poznato da je Hana uspela da sačuva svoju pilulu tokom godina kao i to da je vest o njenoh smrt objavljena tek dve nedelje nakon što je umrla. Nakon njene smrti najverovatnije nije obavljena obdukcija, a ako jeste, o tome nikada nije objavljen službeni izveštaj. Erik je poslao Hanino pismo njenog bratu Kurtu kojeg je upoznao kao pripadnika posleratne nemačke ratne mornarice, ali nije dobio nikakvu potvrdu. Erik je pretpostavio da postoji mogućnost da je Hana ispoštovala svoj pakt sa Fon Grajmom, nekoliko godina nakon njegovog samoubistva.[65]

Pregled rekorda, titula i dostignuća[uredi | uredi izvor]

  • 1932: svetski rekord za žene u dužini trajanja leta jedrilicom (5.5 sati)
  • 1936: svetski rekord za žene u dužini leta jedrilicom (305 km)
  • 1937: prva žena koja je preletela Alpe na jedrilici
  • 1937: prva žena na svetu koja je unapređena u kapetana aviona
  • 1937: svetski rekord u dužini leta helikopterom (109 km)
  • 1938: prva osoba na svetu koja je letela helikopterom Foke-Vulf Fv 61 u zatvorenom prsotoru
  • 1938: pobednik nemačkog nacionalnog šampionata u jedriličarstvu održanom u Silt-Breslau u Šleziji
  • 1939: svetski rekord za žene u letu od tačke do tačke jedrilicom[66]
  • 1943: prva žena na svetu koja je pilotirala avionom na raketni pogon Meseršmit Me 163. Preživela je katastrofalni udes i bila je ozbiljno povređena ali je zbog ovog podviga postala prva i jedina žena koja je ikada odlikovana Gvozdenim krstom I klase.
  • 1944: prva žena na svetu koja je pilotirala mlaznim avionom u Lutvafe opitnom centru na Rehlin-Larc aerodromu, tokom ispitinjava Meseršmita Me 262 i Hajnkela He 162.
  • 1952: osvojeno treće mesto na Svetskom jedriličarskom šampionatu održanom u Španiji, zajedno sa članicom tima Lizbet Hafner
  • 1955: šampion Nemačke u jedriličarstvu
  • 1956: rekord Nemačke u dužini trajanja leta na jedrilici (370 km)
  • 1957: rekord Nemačke u visini leta na jedrilici (6848 m)

Knjige koje je napisala Hana Rajš[uredi | uredi izvor]

  • Fliegen, mein Leben. Munich: Herbig. Reitsch, Hanna (2001). Fliegen - mein Leben (4th izd.). Herbig. ISBN 978-3-7766-2197-6.  (Autobiography)
  • Ich flog in Afrika für Nkrumahs Ghana. Munich: Herbig. Reitsch, Hanna (1979). Ich flog in Afrika für Nkrumahs Ghana (2nd izd.). Herbig. ISBN 978-3-7766-0929-5.  (original title: Ich flog für Kwame Nkrumah).
  • Das Unzerstörbare in meinem Leben. Munich: Herbig. Reitsch, Hanna (1992). Das Unzerstörbare in meinem Leben (7th izd.). Herbig. ISBN 978-3-7766-0975-2. 
  • Höhen und Tiefen: 1945 bis zur Gegenwart. Munich: Heyne. 1984. ISBN 978-3-453-01963-8. 
  • Höhen und Tiefen. 1945 bis zur Gegenwart. 2nd expanded ed. Munich/Berlin: Herbig. 1978. ISBN 978-3-7766-0890-8.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Reitsch 2009, str. Chapter One
  2. ^ Reitsch 2009, str. 14.
  3. ^ Reitsch 2009, str. 29.
  4. ^ Reitsch 2009, str. 30, 33–34.
  5. ^ Reitsch 2009, str. 45–54.
  6. ^ Reitsch 2009, str. 55.
  7. ^ Reitsch 2009, str. 59, 61, 63.
  8. ^ Reitsch 2009, str. 64–65.
  9. ^ Reitsch 2009, str. 75.
  10. ^ Reitsch 2009, str. 76.
  11. ^ Reitsch 2009, str. 88.
  12. ^ Reitsch 2009, str. 101.
  13. ^ Reitsch 2009, str. 105.
  14. ^ Reitsch 2009, str. 78–87.
  15. ^ Reitsch 2009, str. 89.
  16. ^ Reitsch 2009, str. 108–11.
  17. ^ Reitsch 2009, str. 111.
  18. ^ a b Slater, AE (December 1979 — January 1980). „Obituary”. Sailplane & Gliding. British Gliding Association. 30 (6): 302.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  19. ^ Reitsch 2009, str. 117.
  20. ^ Reitsch 1955, str. 166, 170–171.
  21. ^ Reitsch 2009, str. 119–121.
  22. ^ a b Reitsch 2009, str. 123.
  23. ^ a b wwiihistorymagazine.com, Profiles Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. februar 2012), May 2005, retrieved 6 May 2008
  24. ^ Reitsch 2009, str. 129–138.
  25. ^ Reitsch 2009, str. 139.
  26. ^ Reitsch 2009, str. 155–156.
  27. ^ Reitsch 2009, str. 173–174.
  28. ^ Reitsch 2009, str. 175–179.
  29. ^ Reitsch 2009, str. 179.
  30. ^ Reitsch 2009, str. 185–187.
  31. ^ Reitsch 2009, str. 189, 191–193.
  32. ^ a b Reitsch 2009, str. 193.
  33. ^ Reitsch 2009, str. 194.
  34. ^ Reitsch 2009, str. 184.
  35. ^ Zaloga 2005, str. 38.
  36. ^ Reitsch 2009, str. 196–198.
  37. ^ Reitsch 2009, str. 205–208.
  38. ^ Reitsch 2009, str. 205, 210.
  39. ^ Reitsch 2009, str. 206.
  40. ^ Reitsch 2009, str. 211.
  41. ^ Shirer 1960, str. 1454.
  42. ^ Reitsch 2009, str. 203, 213.
  43. ^ The Luftwaffe order differs in different sources: Beevor states it was to attack Potsdamer Platz, but Ziemke states it was to support General Wenck's 12th Army attack (towards Potsdam) – both agree that he was also ordered to make sure Himmler was punished.(Ziemke 1969, str. 118 Beevor 2002, str. 342)
  44. ^ Ziemke 1969, str. 118.
  45. ^ Beevor 2002, str. 342.
  46. ^ „Hitler's Woman Pilot Seized”. New York Times. 10. 10. 1945. Pristupljeno 7. 7. 2008. „The question whether Adolf Hitler is dead or alive may be answered by the testimony of Hanna Reitsch, woman Luftwaffe pilot, who was in a Berlin bomb shelter with him a few hours before the Russians captured it. She was arrested in the United States zone of occupation today and is being interrogated.” 
  47. ^ Hans Dollinger with Hans Adolf Jacobsen, tr. Arnold Pomerans, The Decline and Fall of Nazi Germany and Imperial Japan: A Pictorial History of the Final Days of World War II, New York: Crown, [1968], OCLC 712594. str. 234.
  48. ^ Reitsch 2009, str. 219.
  49. ^ Reitsch 2009, str. 202.
  50. ^ Reitsch 2009, str. 215.
  51. ^ Piszkiewicz 1997
  52. ^ a b v g Reitsch 2009, str. 220.
  53. ^ Reitsch 2009, str. 221.
  54. ^ The school was commanded by JES de Graft-Hayford, with gliders such as the double-seated Schleicher K7, Slingsby T21, and a Bergfalk, along with a single-seated Schleicher K8.
  55. ^ Hirsch, Afua (16. 4. 2012). „Hitler's pilot helped Ghana's women to fly”. The Guardian. Pristupljeno 16. 4. 2012. 
  56. ^ Jean Allman, "Phantoms of the Archive: Kwame Nkrumah, a Nazi Pilot named Hanna, and the Contingencies of Postcolonial History-Writing", American Historical Review, vol. 118 no. 1 (Feb. 2013) pp. 108.
  57. ^ Allman, "Phantoms of the Archive: Kwame Nkrumah, a Nazi Pilot named Hanna, and the Contingencies of Postcolonial History-Writing", American Historical Review, vol. 118 no. 1 (Feb. 2013) pp. 116.
  58. ^ Reitsch, Ich flog für Kwame Nkrumah (Letela sam za Kvamea Nkrumu). str. 29–30, quoted in Allman, "Phantoms of the Archive: Kwame Nkrumah, a Nazi Pilot named Hanna, and the Contingencies of Postcolonial History-Writing", American Historical Review, vol. 118 no. 1 (Feb. 2013) pp. 114.
  59. ^ Allman, "Phantoms of the Archive: Kwame Nkrumah, a Nazi Pilot named Hanna, and the Contingencies of Postcolonial History-Writing", American Historical Review, vol. 118 no. 1 (Feb. (2013), pp. 124–6
  60. ^ Shirley Graham Du Bois to Nkrumah, 28 June 1965, box 3 file 57, Nkrumah Papers, quoted in Allman, "Phantoms of the Archive: Kwame Nkrumah, a Nazi Pilot named Hanna, and the Contingencies of Postcolonial History-Writing", American Historical Review, vol. 118 no. 1 (Feb. 2013) pp. 122.
  61. ^ Allman, "Phantoms of the Archive: Kwame Nkrumah, a Nazi Pilot named Hanna, and the Contingencies of Postcolonial History-Writing", American Historical Review, vol. 118 no. 1 (Feb. 2013) pp. 104–5.
  62. ^ Ron Laytner, "The first astronaut: tiny, daring Hanna", The Deseret News 19 February 1981, pp. C1+, pp. 12C.
  63. ^ „Hanna Reitsch, 67. A Top German Pilot. Much-Decorated Favorite of Hitler Was Last to Fly Out of Berlin Was Cleared by U.S. Hitler Gave Her Iron Cross in Voluntary Suicide Squad.”. New York Times. 31. 8. 1979. Pristupljeno 7. 7. 2008. „Hana Rajš, vodeći nemački ženski pilot i više puta odlikovana miljenica Hitlera koja je poletela poslednjim avionom iz Berlina nekoliko sati pre nego što je grad pao 1945. god., umrla je u petak u njenom domu u Bonu, u Zapadnoj Nemačkoj. Imala je 67 godina.” 
  64. ^ „Hanna Reitsch, Test Pilot for Hitler”. Washington Post. 1. 9. 1974. Arhivirano iz originala 20. 10. 2012. g. Pristupljeno 7. 7. 2008. „Pionir avijacije Hana Rajš, 67, koja je uzletela poslednjim avionom iz Berlina u plamenu, pre pada nacizma 1945. godine, umrla je 24. avgusta, javio je radio Zapadne Nemačke.” 
  65. ^ Eric Brown's Book "Wings On My Sleeve- The World'S Greatest Test Pilot Tells His Story", Pg. 113-114
  66. ^ „"Hanna Reitsch (1912–1979)" at monash.edu.au”. Arhivirano iz originala 27. 09. 2011. g. Pristupljeno 16. 09. 2015. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Dodatno štivo

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хана_Рајч&oldid=27754326”