Hana Henkin Hardi
Hana Henkin Hardi | |
|---|---|
| Datum rođenja | 1886. |
| Mesto rođenja | Vorčester, Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Datum smrti | 28. jun 1944. (57/58 god.) |
| Mesto smrti | Raunds, Ujedinjeno Kraljevstvo |
Hana Džesi Henkin Hardi (engl. Hannah Jessie Hankin-Hardy; Vorčester, 1886 — Raunds, 28. jun 1944) bila je bolničarka iz Engleske, koja je sa prvom Bolnicom škotskih žena stigla u Srbiju, 4. januara 1915. godine za vreme Prvog svetskog rata. Bila je osnivač i predsednica „Nacionalne Lige srpskih žena” u Kragujevcu.[1]
Biografija
[uredi | uredi izvor]Hana Henkin Hardi, devojačko Hana Gordon, rođena je 1886. godine, u Vorčesteru u Engleskoj. Završila je trogodišnju medicinsku školu u Melburnu, u Australiji. Udala se za Samuela Henkin Hardija (engl. Samuel Hankin-Hardy (1871-1948), 1901. godine, rodila dvoje dece i nastavila svoju misiju zajedno sa suprugom, koji je na početku Prvog svetskog rata, služio je kao svešteno lice (kapelan) u britanskom vojnom sanitetu.[2]
Kasnije, kao misionar obavljala je poslove dobrovoljne bolničarke. Januara 1901. godine gospođa Hana Hardi je otvorila prvu Englesku bolnicu u portugalskoj koloniji – Mozambiku, u mestu Bajiru, gde je provela sedam meseci. U vreme kada su saniteti regrutovali isključivo muškarce za bolničare, Hana je pratila sudbinu Florens Najtingejl. U toku Burskog rata, gospođa Hardi je u previjalištu na prvoj borbenoj liniji, a opkoljena neprijateljem, sama je organizovala poljsku bolnicu od pedeset kreveta. Iznurena teškim radom, vratila se, bolesna, u Englesku. U vreme rata Španije sa Kubom, Hana je pritekla u pomoć kubanskom narodu, radeći pet meseci u bolnici, koju je sama osnovala.
U mirnodopskom vremenu, gospođa Hardi postaje članica društava trezvene mladeži. Kako je ubrzo zapažena po svojim organizacionim sposobnostima, odabrana je za delegata na internacionalnom kongresu antialkoholičara 1909. godine u Londonu, a 1911. godine u Havru, u Holandiji. Kruna njenog angažovanja je odlazak za Ameriku i Kanadu, 1915. godine, kada je održala brojna predavanja na skupovima u kampanji antialkoholizma. Početkom Velikog rata vraća se svojoj bolničkoj službi i odlazi u Francusku, gde provodi šest nedelja. Na vest o pobedama, ali i stradanjima srpskog naroda, vraća se u Englesku i pokreće englesku javnost da organizuje medicinsku i sanitetsku pomoć za Srbiju.
Dolazak u Srbiju
[uredi | uredi izvor]| „Nadajmo se da će našem primeru ovde, u Kragujevcu, sledovati sve varoši, pa čak i sela cele Srbije, jer ne treba iz vida izgubiti da je zdravlje jednog naroda ujedno i njegova snaga“; i dalje: „Srpska ženo! Ti moraš da stupiš sad u borbu rame uz rame s vlastima koje su to već učinile, jer ti si ta, koja treba, koja i mora da se bori protiv ovog nevidljivog i mučnog neprijatelja, ti moraš da suzbiješ ovu zarazu, ovu nesreću koja naš život tako nemilosrdno kosi, i koja preti istrebljenjem naše celokupne nacije!” |
| Reči Hane Henkin Hardi kao predsednice Lige |
U Srbiju je stigla 4. januara 1915. (18. decembra 1914), zajedno sa svojim suprugom, u prvoj grupi pripadnica Bolnice škotskih žena. Izabrala je kao najneuređeniju i najsiromašniju Drugu rezervnu bolnicu u žandarmerijskoj kasarni u Kragujevcu, u kojoj je bilo do 450 ranjenika i bolesnika. Snabdevala je zavojnim materijalom i ostalim potrebama ranjenike, dok su u bolnici i pri izlasku iz iste, kao što je snabdevala tim materijalom i druge bolnice u mestu.[3]
Na njenu inicijativu, građanke Kragujevca osnovale su 15. februara 1915. godine „Nacionalnu ligu srpskih žena”. Liga žena, kao deo organizovanog suzbijanja epidemije, na čelu sa Hanom Henkin je formirala bolnicu u Kragujevcu (s muškim, ženskim i dečjim odeljenjem), organizovala nekoliko besplatnih kuhinja za siromašne, čajdžinice na železničkim stanicama u Kragujevcu i Lapovu. U periodu od 1. aprila do 12. maja 1915, u dispanzeru je primljeno i besplatno pregledano 787 bolesnih lica, od kojih je 26 obolelih upućeno u bolnicu, a 18 dece je vakcinisano. [4][5]
Kada je Kragujevac okupiran, ona se pridružila srpskoj vojsci i izbeglicama u zbegu prema Albaniji. Kada se vratila u Englesku nastavila je da pomaže srpskom narodu, sakupljajući i distribuirajući bolničku robu i hranu u Srbiju. Srbija je u znak zahvalnosti za humanost, dobročinstvo i posvećenost srpskom narodu u sudbonosnom periodu Prvog svetskog rata, nagradila Hanu Henkin Hardi i njenog supruga Ordenom Svetog Save.
Bračni par Hardi opremio je bolnicu u Topoli, koju je podigao Kralj Petar I Karađorđević. Porušena ratnim razaranjima, bolnica je obnavljena po drugi put 1920, zalaganjem Hane i Samuela Hardija. Materijalna pomoć stigla je od Ser Tomasa Liptona vlasnika plantaža čaja i velikog filantropa, Kneginje Jelene Petrovne, kćeri kralja Petra I, udate za ruskog velikog kneza Ivana Konstantinoviča Romanova, srpskog Crvenog krsta, Srpskog potpornog fonda i drugih pojedinačnih filantropa. Na bolnici „Sveti Đorđe” u Topoli (danas Dom zdravlja „Sveti Đorđe”), postavljena je spomen-ploča sa urezanim njihovim imenima, u želji da bude trajan svedok vremena, britansko-srpskog prijateljstva i ljudske plemenitosti i požrtvovanosti.
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Literatura
[uredi | uredi izvor]- Ćirjaković Ivana: Pouke dr Jaroslava Kuželja pisane kao raspis opštinama povodom epidemičnih zaraza, Istorija medicine, farmacije i narodne medicine, Zbornik radova sa XV naučnog skupa održanog 24-25. maja 2006. u Zaječaru, Beograd-Zaječar, 2007, 209-212.
- Krambler, Ljubomir: Epidemija pegavog tifusa u Kragujevcu, Zbornik radova sa naučnog skupa „Kragujevac i ratna prošlost Srbije“, Kragujevac, avgust 2001. godine.
- Krippner, Monika: The Quality of Mercy; Women at War, 1915-1918, Newton Abbot, United Kingdom, 1980.
- Kripner, Monika: Žene u ratu, Srbija 1915-1918, Beograd, Narodna knjiga, 1986.
- Hannah Jessie Hankin Hardy, Raunds War Memorials: www.raundswarmemorials.org/ 26. november 2007.
- „Nacionalna Liga Srpskih Žena” Ratni dnevnik, br 214, od 25. februara 1915.
- „Nacionalna Liga Srpskih Žena” Ratni dnevnik, br 291, od 14. maja 1915.
- Pavlović Bojadžić, Draga: Šumadijsko Kolo srpskih sestara Kragujevac, Vardar, 1930, 39-40.
- Poziv „Lige srpskih žena“, Ratni dnevnik, br. 208. od 18. februara 1915.
- Popović-Filipović, Slavica: Za hrabrost i humanost, Bolnice Škotskih žena u Srbiji i sa Srbima za vreme Prvog svetskog rata 1914-1918. godine, Beograd, Signature, 2007.
- Subotić, dr Vojislav: Srpski lekari i srpske dobrovoljne bolničarke u ratovima s Turcima i Bugarima 1912. i 1913. godine, Beograd, 1919, str. 52,53, 86.
- Zastava Kola Srpskih Sestara u Kragujevcu, Vardar, Kalendar za prostu godinu 1924, Beograd, Godina XIV, izdanje KSS, 1925, 98-103.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Nosilac ordena Svetog Save, Hana Džesi Henkin Hardi, u medicinskoj i dobrotvornoj misiji u Srbiji”. Projekat Rastko. Pristupljeno 23. 11. 2023.
- ^ „Remembering Hannah Jessie Hankin-Hardy”. Britanic. Pristupljeno 23. 11. 2023.(jezik: engleski)
- ^ „Strane humanitarke u Kragujevcu”. Nedeljne novine kragujevačke. Arhivirano iz originala 22. 11. 2023. g. Pristupljeno 23. 11. 2023.
- ^ Poziv „Lige srpskih žena“, Ratni dnevnik, br. 208. od 18. februara 1915. godine.
- ^ „Slavica Popović Filipović, istraživač istorije medicine i filantropije: Hana Džesi Henkin Hardi, nosilac Ordena Svetog Save u medicinskoj i humanoj misiji od Pacifika do Atlantika i Balkana” (PDF). Letopis studeničke akademije. Pristupljeno 23. 11. 2023.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
