Pređi na sadržaj

Harvi Milk

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Harvi Milk
Harvi Milk, 1978.
Lični podaci
Ime pri rođenjuHarvi Bernard Milk
Datum rođenja(1930-05-22)22. maj 1930.
Mesto rođenjaVudmir, Njujork, SAD
Datum smrti27. novembar 1978.(1978-11-27) (48 god.)
Mesto smrtiSan Francisko, Kalifornija, SAD
DržavljanstvoAmerikanac
UniverzitetDržavni univerzitet Njujorka u Olbaniju
ProfesijaPolitičar, preduzetnik
Politička karijera
Politička
stranka		Demokratska stranka
PrethodnikOblast formirana
NaslednikHari Brit
(imenovan)

Harvi Bernard Milk (engl. Harvey Bernard Milk; Vudmir, Njujork, SAD, 22. maj 1930 — San Francisko, Kalifornija, SAD, 27. novembar 1978) je bio američki političar koji je postao prvi javno deklarisani gej muškarac koji je izabran na javnu funkciju u Kaliforniji na neposrednim izborima, nakon što je pobedio na izborima za člana Odbora supervizora San Franciska. Politika i gej aktivizam nisu bili njegovi rani interesi, a on sam nije bio otvoren o svojoj homoseksualnosti i nije učestvovao u političkim i građanskim stvarima sve do šeste decenije 20. veka, i svojih iskustava u kontrakulturi tog vremena.

Milk se 1972. preselio iz Njujorka u San Francisko, za vreme procesa migracije gej muškaraca u okrug Kastro. Tu je iskoristio rastuću političku i ekonomsku moć četvrti i započeo političku karijeru. Tri puta se neuspešno kandidovao za javnu funkciju, međutim njegove pozorišne kampanje donosile su mu sve veću popularnost. Godine 1977. pobedio je na izborima za gradskog supervizora, što je bila posledica širih društvenih promena u gradu.

Milk je na funkciji ostao 11 meseci i zaslužan je za donošenje nove uredbe koja je snažnije štitila gej prava u gradu. Dana 27. novembra 1978, Milka i gradonačelnika Džordža Moskona ubio je Dan Vajt, gradski supervizor koji je podneo ostavku ali se kasnije predomislio i tražio da mu se vrati posao. Izbor Milka za supervizora je bio posledica promena u politici San Franciska i još ih je više ubrzao. Atentat i događaji koji su usledili nakon njega rezultat su kontinuiranih ideoloških sukoba u gradu.

Uprkos svojoj kratkoj karijeri u politici, Milk je, po mišljenju profesora na Univerzitetu u San Francisku Pitera Novaka, postao ikona San Franciska i „mučenik za gej prava“.[1] Godine 2002, Milk je nazvan „najpoznatijim i najznačajnijim otvorenim LGBT zvaničnikom ikada izabranim u Sjedinjenim Američkim Državama“.[2] En Kronenberg, njegova menadžerka kampanje, napisala je o njemu: „Ono što odvaja Harvija od mene ili vas jeste činjica da je bio vizionar, zamišljao je pravedan svet, a zatim je radio na tome da ga stvori u stvarnosti, za sve nas.“[3] Milku je posthumno, 2009. godine, dodeljena Predsednička medalja slobode.

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Harvi (desno) i njegov stariji brat Robert, 1934.

Milk je rođen u Vudmiru, na Long Ajlendu u Njujorku. Njegovi roditelji su bili Jevreji litvanskog porekla, Vilijam Milk i Minerva Kerns. Njegov deda Moris Milk bio je vlasnik robne kuće[4][5] koji je pomogao da se napravi prva sinagoga u oblasti.[6] Kao dečaka, Harvija su često zadirkivala druga deca jer je imao „klempave“ uši, veliki nos, i prevelike noge, te je često privlačio pažnju, postavši neka vrsta „razrednog klovna“. U školi je igrao fudbal i razvio strast za operu. Kao tinejdžer je prihvatio svoju homoseksualnost, ali je to bila pažljivo čuvana tajna. Ispod njegovog imena u srednjoškolskom godišnjaku je pisalo: „Glimpi Milk - a kažu da ženama nikada ne ponestane reči.“[7]

Milk je 1947. diplomirao u srednjoj školi Bej Šor u Bej Šoru, Njujork, nakon čega je pohađao Njujorški državni koledž za nastavnike u Albaniju (danas Državni univerzitet Njujorka u Olbaniju), smer matematika, od 1947. do 1951. Pisao je za novine koledža i stekao reputaciju društvenog, prijateljskog studenta. Niko od njegovih prijatelja u srednjoj školi ili koledžu nije sumnjao da je bio gej. Jedan njegov školski drug se seća: „nikada se o njemu nije mislilo kao o mogućem „kviru“ - tako smo ih zvali tada - bio je „muški muškarac““.[8]

Rana karijera[uredi | uredi izvor]

Nakon diplomiranja, Milk se pridružio Mornarici Sjedinjenih Američkih Država za vreme Korejskog rata. Služio jer na brodu za spašavanje podmornica Kitivejk kao oficir ronjenja. Kasnije je prebačen u pomorsku bazu u San Dijegu gde je služio kao instruktor ronjenja.[5] Godine 1955, otpušten je iz mornarice kao poručnik mlađeg ranga.[a]

Milk obučen u mornaričku uniformu za bratovo venčanje

Milkovo detinjstvo i mladost obeležile su česte promene, u poznim godinama će rado govoriti o svojoj metamorfozi od jevrejskog dečaka iz srednje klase. Počeo je da predaje u školi „Džordž Hjulit“ na Long Ajlendu.[9] Godine 1956, sreo je Džoa Kembela na plaži „Jakov ris park“, popularnoj lokaciji za gej muškarce u Kvinsu. Kembel je bio sedam godina mlađi od Milka, koji ga je odmah zaveo. Čak i nakon što su se preselili i počeli da žive zajedno, Milk je pisao Kembelu romantične pesme.[10] Pošto im je život u Njujorku postao dosadan, odlučili su da se presele u Dalas, ali ni tamo nisu bili zadovoljni pa su se vratili u Njujork, gde je Milk dobio posao statističara u osiguravajućoj kompaniji.[11] Posle skoro šest godina koje su proveli zajedno, Kembel i Milk su se rastali. Kasnije će se ispostaviti da je to bila njegova najduža veza.

Milk je pokušavao da odvoji svoj rani ljubavni život od porodice i posla. Pošto mu je bilo dosadno samom u Njujorku, razmišljao je da se preseli u Majami i da oženi prijateljicu lezbijku da bi se „međusobno pokrivali i ne bi stajali jedno drugom na putu“.[11] Međutim, odlučio je da ostane u Njujorku, gde je tajno tražio novu vezu. Godine 1962, Milk je započeo romantičnu vezu sa deset godina mlađim Kregom Rodvelom. Iako mu se Rodvel jako sviđao, te ga je svako jutro budio pozivima i slao mu ljubavne poruke, Milku se nije sviđalo to što je Rodvel bio član njujorškog Društva matašajn, gej aktivističke organizacije. Rodvel je uskoro uhapšen zbog šetnje na plaži Jakov ris park i optužen za izazivanje nemira i nedolično izlaganje (zakon je zahtevao da se kupaći kostimi za muškarce protežu od iznad pupka do ispod butina), te je proveo tri dana u zatvoru. Ubrzo se ova veza završila jer je Milk postao uznemiren zbog Rodvelove tendencije da dolazi u sukob sa policijom.[12]

Milk je iznenada prestao da radi u osiguravajućoj firmi i postao istraživač u kompaniji sa Vol strita „Bache & Company“. Mnogo puta je bio unapređen uprkos tome što je imao sklonost da uvredi starije članove firme ignorisanjem njihovih saveta i da se razmeće svojim uspehom. Iako je bio vešt u svom poslu, saradnici su osetili da Milkovo srce nije bilo na poslu.[4] Započeo je romantičnu vezu sa Džekom Galenom Makinlijem, i ubedio ga da 1964. rade u predsedničkoj kampanji konzervativnog republikanca Berija Goldvotera.[13] Njihova veza je bila problematična: Makinli je bio sklon depresiji i često je pretio da će počiniti samoubistvo ako mu Milk ne posveti dovoljno pažnje.[14] Da bi napravio poentu, Milk ga je odveo u bolnicu gde je bio njegov bivši ljubavnik, Džo Kembel, koji se oporavljao od pokušaja samoubistva nakon što ga je ostavio ljubavnik, čovek po imenu Bili Sipl. Milk je ostao u prijateljskim odnosima sa Kembelom, koji je ušao u avangardnu umetničku scenu Grinvič vilidža, ali nije shvatao zašto je Kembelova potištenost bila dovoljan razlog da razmišlja o samoubistvu.[15]

Uspon Ulice Kastro[uredi | uredi izvor]

Dolina Eureka u San Francisku, gde se ukrštaju ulice Market i Kastro, je decenijama bila irska radnička katolička četvrt i uporište parohije Presvetog iskupitelja. Međutim, početkom šezdesetih mlade porodice su napustile četvrt i preselile se u prigradska naselja zalivske oblasti, a ekonomija grada je oslabila jer su mnoge fabrike preseljene na jeftinije lokacije u blizini. Gradonačelnik Džozef Alioto, ponosan na svoje poreklo i simpatizere iz radničke klase, zasnivao je svoju političku karijeru na privlačenju preduzetnika i dovođenju rimokatoličkog biskupa u grad. Mnogi radnici, među kojima i mnoge Aliotove pristalice, izgubili su svoja radna mesta, jer su velike korporacije koje su se bavile uslužnim delatnostima zamenjivale fabrike i lučke poslove. U San Francisku - „gradu četvrti“, decentralizovanom gradu sa etničkim enklavama od kojih je svaka okruživala svoju glavnu ulicu, počele su demografske promene.[16]

Centar grada se sve više razvijao, a posledice su osećale četvrti izvan centra, uključujući i Kastro.[17] Većina prodavnica parohije Presvetog Iskupitelja je zatvorena, a kuće su napuštene i zapečaćene.[18] Godine 1963, cena nekretnina je pala jer je najveći deo porodica iz radničke klase pokušao da proda svoje kuće nakon otvaranja gej bara u blizini. Hipici, privučeni idealom slobodne ljubavi oblasti Hejt-Ešburi, a koji nisu željeli da se nasele u samoj oblasti zbog velike stope kriminaliteta, kupili su neke od jeftinih viktorijanskih kuća.

Nakon završetka Drugog svetskog rata, veliki lučki grad San Francisko je postao dom značajnom broju gej muškaraca koji su izbačeni iz vojske, i koji su odlučili da ostanu u gradu radije nego da se vrate u svoja rodna mesta i suoče sa odbacivanjem.[19] Do 1969. godine, u San Francisku je bilo više gej osoba u odnosu na broj stanovnika nego u bilo kojem drugom američkom gradu. Kada je Nacionalni institut za mentalno zdravlje zatražio od Kinsijevog instituta da anketira homoseksualce, institut je izabrao San Francisko kao mesto istraživanja.[20] Milk i Makinli bili su među hiljadama gej muškaraca koje je privukao San Francisko. Makinli je radio za Toma O’Horgana, režisera koji je karijeru započeo u eksperimentalnom pozorištu, ali je ubrzo završio u mnogo većoj brodvejskoj produkciji. U San Francisko su došli 1969, kada su glumci sa Brodveja izvodili mjuzikl Hair. Makinliju je uskoro ponuđen posao u Njujorku u produkciji mjuzikla Isus Hrist superstar, te se njihova burna veza tada završila. Grad se Milku toliko svideo da je odlučio da ostane, a zaposlio se u investicionoj kompaniji. Godine 1970, sve više frustriran političkom klimom posle američke invazije na Kambodžu, Milk je pustio kosu. Kada su mu u kompaniji rekli da je skrati, odbio je i tada je dobio otkaz.[21]

Milk se selio iz Kalifornije, preko Teksasa, do Njujorka, bez stalnog posla ili plana. U Njujorku se zaposlio u O’Horganovom pozorištu kao „opšti pomoćnik“. Bio je saradnik producenta za mjuzikle Lenny i Inner City, koji je režirao Iv Merijam.[22][23] Jedan članak Njujork tajmsa o O’Horganu opisao je Milka kao „čoveka tužnih očiju, još jednog ostarelog hipija sa dugom, dugom kosom, koji nosi izbledele farmerke i perle“.[23] Kreg Rodvel je pročitao ovaj opis i pitao se da li je moguće da se radi o istoj osobi.[24] Jedan od Milkovih prijatelja sa Volstrita bio je zabrinut za njega jer mu se činilo da nema nikakav plan niti budućnost, ali se seća Milkovog raspoloženja: „Mislim da je bio srećniji nego u bilo kom drugom trenutku njegovog života koji sam ja video“.[24]

Milk je upoznao 18 godina mlađeg Skota Smita, i započeo još jednu vezu. Milk i Smit su se vratili u San Francisko, gde su živeli od novca koji su uštedeli.[24] U martu 1973, nakon što je rolna filma koju su ostavili u jednoj radnji uništena, Milk i Smit su otvorili fotografsku radnju u ulici Kastro sa svojih poslednjih 1.000 dolara ušteđevine.[25]

Ubistvo[uredi | uredi izvor]

Dana 10. novembra 1978. Den Vajt, član nadzornog odbora San Franciska, podneo je ostavku na funkciju.[26] Nekoliko dana kasnije, Vajt je povukao svoju ostavku. Gradonačelnik San Franciska Đorđo Moskone je prvobitno pristao da se Vajt vrati na staru poziciju, ali nakon daljeg razmatranja i saveta drugih članova nadzornog odbora odlučio da imenuje nekog ko je pripadnik druge etničke grupe.[27]

Gradonačelnik Moskone je planirao da objavi smenu Vajta 27. novembra 1978.[28] Pola sata pre konferencije za štampu, Vajt je ušao u Gradsku većnicu kroz podrum, kako bi izbegao metal detektor i uneo pištolj. Otišao je pravo u kancelariju gradonačelnika. Svedoci su čuli svađu i nakon nekoliko hitaca iz pištolja.[29] Vajt je potom krenuo ka svojoj bivšoj kancelariji i usput sreo Milka, koji je bio u to vreme bio takođe u nadzornom odboru Gradskog veća San Franciska. Ubrzo nakon Milk je pronađen mrtav kako leži na podu. Bio je upucan sa pet hitaca, od kojih su dva bila u glavu.

Kroz sat vremena, Vajt je pozvao svoju ženu iz obližnjeg restorana. Našli su se u crkvi, i zajedno otišli do policijske stanice gde se Vajt predao i priznao ubistvo. Te večeri, ispred Gradske većnice, okupilo se između 25.000 do 40.000 ljudi i položilo cveće.[30]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Milk je mnogo puta rekao da je otpušten iz mornarice jer je bio gej, ali je Rendi Šilts bio skeptičan u vezi ove tvrdnje, navodeći: „Harvi Milk tog vremena nije bio politički aktivista, i prema raspoloživim dokazima igrao je više tipično, balansirajući između diskrecije i svog polnog nagona.“(pp. 16) Karen Fos potvrđuje da njegovo otpuštanje iz mornarice nije imalo veze sa seksualnom orijentacijom i kaže: „Dok je preuveličavanje često dio taktike kampanje, u slučaju Milka ovakvo ulepšavanje trebalo je da pokaže njegovu spremnost da bude deo političkog sistema, istovremeno zadržavajući distancu od njega.“ (Queer Words, Queer Images. str. 21

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Nolte, Carl (26. novembar 2003). „City Hall Slayings: 25 Years Later“, The San Francisco Chronicle, str. A-1
  2. ^ Smith & Haider-Markel, str. 204.
  3. ^ Leyland 2002, str. 37.
  4. ^ a b „Harvey Bernard Milk“ Dictionary of American Biography, Supplement 10: 1976–1980. Charles Scribner's Sons, 1995.
  5. ^ a b „Harvey Bernard Milk“ Encyclopedia of World Biography, 2nd ed. 17 Vols. Gale Research, 1998.
  6. ^ Shilts 1982, str. 4.
  7. ^ Shilts 1982, str. 9.
  8. ^ Shilts 1982, str. 14.
  9. ^ Chan, Sewell (20. februar 2009) „Film Evokes Memories for Milk’s Relatives“, Njujork tajms
  10. ^ Shilts 1982, str. 20.
  11. ^ a b The Harvey Milk Papers: Susan Davis Alch Collection (1956–1962) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. avgust 2009), San Francisco Public Library
  12. ^ Shilts 1982, str. 24–29.
  13. ^ Shilts 1982, str. 33.
  14. ^ Shilts 1982, str. 35–36.
  15. ^ Shilts 1982, str. 36–37.
  16. ^ FitzGerald, Frances (21. jul 1986). „A Reporter at Large: The Castro — I“, The New Yorker. str. 34–70
  17. ^ Weiss 1984, str. 28–29.
  18. ^ Leyland 2002, str. 19.
  19. ^ D'Emilio, John, „Gay Politics and Community in San Francisco since World War II“, u Hidden From History: Reclaiming the Gay and Lesbian Past, New American Library. 1989. ISBN 978-0-453-00689-7.
  20. ^ Clendinen, str. 151.
  21. ^ Shilts 1982, str. 38–41.
  22. ^ Barnes, Clive (20. decembar 1971). „Theater: The York of 'Inner City'“, The New York Times. str. 48.
  23. ^ a b Gruen, John (2. januar 1972). Do You Mind Critics Calling You Cheap, Decadent, Sensationalistic, Gimmicky—, The New York Times, str. SM14
  24. ^ a b v Shilts 1982, str. 44–46.
  25. ^ Shilts 1982, str. 65.
  26. ^ "Mayor Hunts a Successor for White", The San Francisco Examiner, (November 11, 1978), p. 1.
  27. ^ "Another Day of Death" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. avgust 2013), Time, December 11, 1978. Retrieved on September 6, 2008.
  28. ^ Flintwick, James (November 28, 1978). "Aide: White 'A Wild Man'", The San Francisco Examiner. str. 1.
  29. ^ Turner, Wallace (November 28, 1978). "Suspect Sought Job", The New York Times, p. 1.
  30. ^ Ledbetter, Les (December 1, 1978)."Thousands Attend Funeral Mass For Slain San Francisco Mayor; Former Supervisor Charged Looking to the Mayor's Job", The New York Times, p. A20.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Harvi Milk na Vikimedijinoj ostavi.
Vikicitat ima citate vezane za članak Harvi Milk.
Vikizvornik ima izvorni tekst povezan sa člankom :en:Pelosi: In Recognition of the 25th Anniversary of the assassinations of Mayor George Moscone and Supervisor Harvey Milk.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Харви_Милк&oldid=27557919”