Hare Krišna

Svami Prabhupada, osnivač Društva za svesnost Krišne

Međunarodno društvo za svesnost Krišne (engl. International Society for Krishna Consciousness, skraćeno ISKCON), poznato i kao pokret Hare Krišna, jedna je od nekoliko struja unutar vedske tradicije poznate kao vaišnavizam ("obožavanje Višnua") tačnije Gaudija Vaišnavizam. Društvo je osnovao hindus Svami Prabhupada 1966. godine u Njujorku. Njihovo učenje se zasniva na spisima Bagavata-purani i Bagavad-giti, izvorno starim preko 3000 godina.. Po teologiji Vaišnavizma, Krišna je svevišnja božanska osoba (višnji Bog) i izvor drugih božanskih avatara, kao što su Šri Rama, Šri Parašurama, Šri Narasimha. Ovaj pokret spada u deo vaišnavizma koji veruje da Krišna nije avatar, nego je izvor svih avatara. Nema teološke razlike u obožavanju plenarnih Višnuovih avatara, razlika je više u pristupu i duhovnom iskustvu. Tradicija najčešće navodi deset glavnih avatara, pomenutih u Garuda purani.

ISKCON je „najveća i, verovatno, najvažnija grana“ tradicije Gaudija višnava, koja ima pristalice u Indiji od ranog 16. veka i američke i evropske poklonike od ranih 1900-ih. ISKCON je formiran da širi praksu Bakti joge, prakse ljubavi prema Bogu u kojoj oni koji su uključeni (bakte) posvećuju svoje misli i dela udovoljavanju Krišni, koga smatraju Svevišnjim Gospodom. Najbrža ekspanzija u članstvu bila je unutar Indije i (nakon raspada Sovjetskog Saveza) u Rusiji i drugim bivšim sovjetskim državama istočne Evrope.

Istorija i nastanak

Osnivač ovog pokreta je Svami Prabhupada, rođen kao Abhaj Čaran De (1896—1977), koji je 1966. godine iz Indije došao u Ameriku. Studirao je engleski, filosofiju i ekonomiju. Kao 70-ogodišnjak stigao je u Ameriku gde je osnovao Međunarodno društvo za svesnost Krišne sa ciljem da proširi praksu bakti joge na Zapadu.

U Njujorku je počeo da se druži sa hipicima i da im propoveda vaišnavizam. Govorio im je da treba da se odreknu svog dotadašnjeg načina života, odnosno da se odreknu besciljnog lutanja, drogiranja i razvrata. Učio ih je da treba da razvijaju svest o Krišni. Prabhupada je govorio da se to postiže jednostavnim i neprestanim pevanjem maha (velike) mantre:

Hare Krišna Hare Krišna

Krišna Krišna Hare Hare

Hare Rama Hare Rama

Rama Rama Hare Hare

Verovanje

Hram Hare Krišne u Tirupatiju, država Andra Pradeš, Indija

Vernici ove religije su vegetarijanci, veruju u besmrtnost duše, karmu (delanje) i reinkarnaciju. Inicijacijom dobijaju duhovna imena na sanskritu, a oni koji se zamonaše nose odeću boje šafrana i briju glave poput indijskih svetih ljudi i nose perčine (sikha). Hramovi su im najčešće modernizovane verzije indijskih.

Brakovi su uglavnom unutar zajednice, jer je najskladnije ako oba supružnika imaju ista verovanja.

Hare Krišna u Srbiji

Sedište Hare Krišna pokreta u Beogradu je prostor koji se zove Centar Veda u ulici Vojvode Savatija. U njemu ne živi niko od pripadnika pokreta, već je mesto okupljanja. Tu se održavaju duhovni praznici, predavanja i pevanja duhovnih pesama. Tokom devedesetih godina prošloga veka, u Beogradu je postojao „hram“ (preuređena kuća) na Karaburmi. Danas su predstavnici i sledbenici Hare Krišna pokreta u Srbiji uglavnom organizovani kao kongregacija, okupljaju se u pojedinim gradovima Srbije da proslave verske praznike kao i prilikom gostovanja duhovnih učitelja koji povremeno dolaze i drže seminare.

Literatura

• Beck, Guy L. (2005). Alternative Krishnas: Regional and Vernacular Variations on a Hindu Deity. SUNY Press. ISBN 978-0-7914-6415-1. 
• Gibson, Lynne (2002). Modern World Religions: Hinduism – Pupil Book Core (Modern World Religions). Oxford (England): Heinemann Educational Publishers. ISBN 978-0-435-33619-6. 
• Rochford, E. Burke (2007). Hare Krishna Transformed. str. 249. ISBN 978-0-8147-7579-0. 
• Shinn, Larry (1994). „The Maturation of the Hare Krishnas in America”. ISKCON Communications Journal. 2 (1). Arhivirano iz originala 3. 1. 2013. g. Pristupljeno 4. 1. 2014. 
• Satsvarupa, dasa Goswami (1984). Srila Prabhupada Nectar, Vol 2. Philadelphia: GN Press, Inc. ISBN 978-0-911233-23-0. 
• Rosen, Steven J. (1992). Vaisnavism: Contemporary Scholars Discuss the Gaudiya Tradition. New York: Folk Books. ISBN 978-0-9619763-6-1. 
• Klostermaier, Klaus (1998). A Concise Encyclopedia of Hinduism. Oxford: Oneworld Publications. ISBN 978-1-85168-175-4. 
• Sharma, Arvind (1996). Hinduism for Our Times. New Delhi: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-563749-6. 
• Klostermaier, Klaus K. (2000). Hinduism: A Short History. Oxford: Oneworld Publications. ISBN 978-1-85168-213-3. 
• Bryant, Edwin F.; Ekstrand, Maria, ur. (2004). The Hare Krishna Movement: The Postcharismatic Fate of a Religious Transplant. New York, NY: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-12256-6. 
• Cole, Richard; Dwyer, Graham (2007). The Hare Krishna Movement: Forty Years of Chant and Change. London: I. B. Tauris. ISBN 978-1-84511-407-7. 
• Dwyer, Graham; Cole, Richard J. Cole (2013). Hare Krishna in the Modern World: Reflections by Distinguished Academics and Scholarly Devotees. London: Arktos. ISBN 978-1-907166-47-1. .
• Greene, Joshua M. (2006). Here Comes the Sun: The Spiritual and Musical Journey of George Harrison. Hoboken, NJ: John Wiley & Sons. ISBN 978-0-470-12780-3. 
• „ISKCON in Indonesia”. Arhivirano iz originala 21. 1. 2019. g. Pristupljeno 24. 12. 2018. 
• Lavezzoli, Peter (2006). The Dawn of Indian Music in the West. New York, NY: Continuum. ISBN 978-0-8264-2819-6. 
• Beck, Guy L. (2005). „Krishna as Loving Husband of God: The Alternative Krishnology of the Rādhāvallabha Sampradaya”. Ur.: Guy L. Beck. Alternative Krishnas: Regional and Vernacular Variations on a Hindu Deity. Albany, NY: SUNY Press. str. 65—90. ISBN 978-0-7914-6415-1. 
• Broo, Måns (2003). As good as God: the guru in Gauḍīya Vaiṣṇavism. Åbo Akademi University Press. ISBN 951-765-132-5. Arhivirano iz originala 2016-03-04. g. 
• Bryant, Edwin (2017). Bhakti yoga: tales and teachings from the Bhāgavata Purāṇa. ISBN 9780865477759. 
• Bryant, Edwin; Ekstrand, Maria, ur. (2004). The Hare Krishna Movement: The Postcharismatic Fate of a Religious Transplant. New York: Columbia University Press. ISBN 0-231-12256-X. 
• Carney, Gerald T. (2020). „Baba Premananda Bharati: his trajectory into and through Bengal Vaiṣṇavism to the West”. Ur.: Ferdinando Sardella; Lucian Wong. The Legacy of Vaiṣṇavism in Colonial Bengal. Routledge Hindu Studies Series. Milton, Oxon; New York: Routledge. str. 135—160. ISBN 978-1-138-56179-3. 
• Case, Margaret H. (2000). Seeing Krishna: The Religious World of a Brahman Family in Vrindavan. New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-513010-3. 
• Chakravarti, Ramakanta (1985). Vaiṣṇavism in Bengal, 1486–1900. Calcutta: Sanskrit Pustak Bhandar. 
• De, Sushil Kumar (1942). Early History of the Vaisnava Faith and Movement in Bengal from Sanskrit and Bengali Sources. Calcutta: General Printers and Publishers. 
• Gelberg, Steven J., ur. (1983). Hare Krishna, Hare Krishna: Five Distinguished Scholars on the Krishna Movement in the West, Harvey Cox, Larry D. Shinn, Thomas J. Hopkins, A. L. Basham, Shrivatsa Goswami. Grove Press Eastern Philosophy and Literature Series. New York: Grove Press. ISBN 0394624548. 
• Hardy, Friedhelm E. (1987). „Kṛṣṇaism”. Ur.: Mircea Eliade. The Encyclopedia of Religion. 8. New York: MacMillan. str. 387—392. ISBN 978-0-02897-135-3 — preko Encyclopedia.com. 
• Holdrege, Barbaraga (2017). Bhakti and Embodient: fashioning divine bodies and devotional bodies in Kṛṣṇa Bhakti. ISBN 9781138492455. 
• Jones, Constance A.; Ryan, James D. (2007). Encyclopedia of Hinduism. Encyclopedia of World Religions. J. Gordon Melton, Series Editor. New York: Facts On File. ISBN 978-0-8160-5458-9. Arhivirano iz originala 20. 10. 2022. g. Pristupljeno 05. 11. 2022. CS1 održavanje: Nepodoban URL (veza)
• Kapoor, O.B.L. (1977). The Philosophy and Religion of Śrī Caitanya: The Philosophical Background of the Hare Krishna Movement. New Delhi: Munshiram Manoharlal. 
• Kennedy, Melville T. (1925). The Chaitanya Movement: A Study of the Vaishnavism of Bengal. The Religious Life of India. Calkutta: Association Press; Humphery Milford; Oxford University Press. 
• McDermott, Rachel Fell (2005). „Bengali religions”. Ur.: Lindsay Jones. Encyclopedia of Religion: 15 Volume Set. 2 (2nd izd.). Detroit, Mi: MacMillan Reference USA. str. 824—832. ISBN 0-02-865735-7. 
• Rosen, Steven J., ur. (1992). Vaiṣṇavism: Contemporary Scholars Discuss the Gaudiya Tradition. New York: FOLK Books. ISBN 0-9619763-6-5. 
• Sen, Dinesh Chandra (1922). Chaitanya and His Age (PDF). Calcutta: University of Calcutta Press. 
• Singh, Kunj Bihari (2004) [1963]. „Manipur Vaishnavism: A Sociological Interpretation”. Ur.: Rowena Robinson. Sociology of Religion in India. Themes in Indian Sociology, 3. New Delhi: Sage Publ. India. str. 125—132. ISBN 0-7619-9781-4. 
• Sinha, K. P. (2001). Sri Caitanya's Vaisnavism and Its Sources. Kolkata: Punthi Pustak. 
• Stewart, Tony K. (2010). The Final Word: The Caitanya Caritāmṛta and the Grammar of Religious Tradition. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-539272-2. 
• Vidyavinoda, Sunderananda (1951). Acintya-bhedabheda-vada. Calcutta. 

Spoljašnje veze

• Ispovest žrtve Hare Krišne iz Beograda, koja je nakon oko godinu dana napustila sektu
• Hare Krišna u Srbiji (B92)