Pređi na sadržaj

Hajncova telašca

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Hajncova telašca su inkluzije u ćelijama crvenih krvnih zrnaca nastale od denaturisanog hemoglobina[1]

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Ova telašca je 1890. godine otkrio nemački naučnik Robert Hajnc (nem. Robert Heinz). On ih je opisao kao inkluzije povezane sa slučajevima hemolitičke anemije[2][3].

Nastanak

[uredi | uredi izvor]
Mrlja mačje krvi koja pokazuje tri hajncova telašca

Hajncova telašca se javljaju kao male okrugle inkluzije unutar ćelije crvenih krvnih zrnaca[4].

Nastaju oštećenjima komponenti molekula hemoglobina, najčešće oksidacijom, ili promenom jednog aminokiselinskog ostatka. Ovo dovodi do toga da elektron sa hemoglobina prelazi na molekul kiseonika, čime nastaju reaktivne vrste kiseonika koji mogu da nanesu ozbiljna oštećenja ćeliji i da dovedu razgradnje ćelije[5] Oštećene ćelije čiste makrofagi u slezini, gde se one uklanjaju. Proces denaturacije je nepovratan i stalna eliminacija oštećenih ćelija dovodi do anemije.

Postoji nekoliko uzroka koji dovode do oštećenja hemoglobina.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ "Unstable Hemoglobins: The Role of Heme Loss in Heinz Body Formation" Jacon, Harry i Winterhalter, Kaspar, Proceedings of the National Academy of Sciences, stranice 697-701, Mart 1970
  2. ^ synd/658 na sajtu Who Named It
  3. ^ R. Heinz. Morphologische Veränderungen des roten Blutkörperchens durch Gifte. [Virchows] Archiv für pathologische Anatomie und Physiologie und für klinische Medizin, Berlin, 1890, 122: 112-116.
  4. ^ Heinz bodies,Heinz-Ehrlich bodies at Dorland's Medical Dictionary”. 
  5. ^ Voet&Voet Biochemistry, stranica 340