Hekler i Koh G11
| Hekler i Koh G11 | |
|---|---|
 | |
| Vrsta | jurišna (automatska) puška |
| Poreklo |  Nemačka |
| Proizvodnja | |
| Proizvođač | Hekler i Koh |
| Varijante | Jurišna puška
Oružije za sopstvenu odbranu Puškomitraljez |
| Specifikacije | |
| Dužina | 750 mm |
| Dužina cevi | 540 mm |
| Kalibar | 4.73x33mm municija bez čaure (DM11) 4.7mm, 4.3mm, 4.9mm za ostale prototipe mm |
| Vrsta operacije | pozajmica barutnih gasova |
| Način dejstva | jedinačno, rafalno, paljba od 3 metka |
| Brzina paljbe | 460/min automatski 2100/min paljba od po 3 runde met/min |
| Brzina zrna | 930 m/s |
| Maks. ef. domet | do 400 m |
| Magacin | 45/50 metaka |
| Nišan | mehanički, optički |
Helker i Koh G11 je prototip jurišne puške napravljen tokom 1960, 1970, 1980 od strane Gesellschaft für Hülsenlose Gewehrsysteme (Nemačka asosijacija za bezčaurne sistema puški), grupa kompanija koju je predvodio proizvoćač Hekler i Koh. Puška je posebna po tome što koristi municiju bez čaura. Prvenstveno je bila projekat Zapadne Nemačke, ali je imala značaja i ostalnim NATO zemljama. 1990 Xekler i Koh su završili razvoj puške G11, koja je bila namenjena za Bundeswehr i ostale NATO partnere. Iako je oružije bilo tehnički uspeh, nikada nije došlo do pune produkcije zbog političkih promena kod ujedinjenja nemačke. Samo 1000 jedinica ove puške je napravljeno, posle toga G3 i G36[1] su izabrane kao nove puške za nemačku vojsku.
Istorija i razvoj
[uredi | uredi izvor]Razvoj puške je počeo oko 1967 kada je NATO pokrenuo ideju o usvajanju novog standardnog oruzija malog kalibra. Tri takmičara su nominirani, američki, belgiski i nemački Hekler i Koh. NATO je brzo izgubio interesovanje za municiju bez čaura, ali vlada tadašnje zapadne nemačke je nastavila istraživanja u buduće modele. Bilo je očigledno da potrebna mogućnost pogodka sa oružijem nije moguća sa mehaničkim nišanom, optički nišan je bio neophodan. Hensoldt AG, koji je dostavio 100000 optičkih nišana za G3, sadaćivao je sa Hekler i Koh u razvoju malog nišana. 1968, Hensoldt je predstavio mali refleksni nišan, koji je bio baziran na starom patentu.
Detalji dizajna
[uredi | uredi izvor]
Oružije koristi 4.73x33mm municiju bez čaura, sa pogonskim gorivom u obliku kocke. Municija je takoće dizajniranao kao 4.92mm za HK G11 ACR, varijanta koja se koristila za probe u američkoj vojsci. Zbog toga što koristi municiju bez čaure, nema vaćena i izbacivanjna čaure iz oružija, takoće prljavština i prašina ne ulaze u unutrašnji mehanizam oružija. Mnoštvo studija i eksperimenata je vođeno izmedću 1970 i 1971. Puno testova je uraćeno sa puškom da bi se našla prihladna municija. 1970 izučavanje je došlo do poente gde je oružije mnoglo da puca automatski, pucaj od tri runde, i jedinačno. Očekivano je da puška može da opali 6000 metaka pre nego što je održavanje bilo neophodno. Puška je dizajnirana na način na koji može da pogodi ljudsku metu koja se kreće 6km/h na distanci od 250m čak i kad bi miliradijan (2mil) bio 51cm dalje od mete.[2]
Dalji razvoj
[uredi | uredi izvor]Do 2004 godine tehnologija razvijena za G11 je licencirana za Lightweight Small Arms Technologies projekat[3], koji trenutno radi na prototipu puškomitraljeza za američku vojsku. Dizajn treba da ima mogućnost da koristi normalnu municiju i municiju bez čaure kao kod G11.
Video zapisi puške G11
[uredi | uredi izvor]Kraut Space Magic: the H&K G11
Heckler & Koch G11 Assault Rifle
TAB Special Episode: Heckler & Koch G11 Disassembly & How It Works
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Stradomska, Marlena (2018-11-30). „Profilaktyka XXI wieku - problem samobójstwa a dostęp do broni palnej – analiza suicydologiczna”. Cywilizacja i Polityka. 16 (16): 424—433. ISSN 1732-5641. doi:10.5604/01.3001.0013.1601.
- ^ „Weapon Ammunition System: G11 rifle with caseless ammunition” (PDF).
- ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. 2010-03-31. Arhivirano iz originala 31. 03. 2010. g. Pristupljeno 2020-12-31.