Hektolitarska masa
Hektolitarska masa je masa jednog hektolitra,tj. jednog m3 pšenice ili neke žitarice u kg i svedena na 13% vlage. Hektolitarska masa[1] je opšti pokazatelj kvaliteta zrnene mase koja određuje fizičke karakteristike zrna, na osnovu koje se definiše prostor i uređaji u toku prerade. Hektolitarska masa pšenice se kreće od 760 do 820 kg/m3 .Od pšenice sa većom hektolitarskom masom pri jednakim drugim osobinama može se očekivati veći prinos brašna. Hektolitarska masa se povećava ako su zrna potpuno dozrela, ovalna, glatka i ako imaju nizak sadržaj vlage. Hektolitarska masa se smanjuje ako su zrna brašnava, duguljasta, ako imaju veći sadržaj vlage.
Princip i primena[uredi | uredi izvor]
Princip se zasniva na određivanju zapreminske mase žita izražene u kg/m3. Primenjuje se na sve vrste žita, a za pšenicu se svodi na 13% vode.[2]
Pribor za merenje[uredi | uredi izvor]
- Šoperova vaga zapremine 0,250 l, sa delovima koji joj pripadaju;
- Tablica za očitavanje mase, a za kukuruz se koriste tablice za očitavanje vrednosti za ječam.
Postupak[uredi | uredi izvor]
Pre početka rada proveri se tačnost Šoperove vage tako što se na jednu stranu obesi merni cilindar u kome se nalazi klip, a na drugi tas se stavljanjaju tegovi. Zatim se merni cilindar skine sa vage i iz njega se izvadi klip. Cilindar se stavi na postolje, a zatim se kroz njegov prorez uvlači nož na koji se stavi klip. Na merni cilindar se učvrsti cev za nasipanje. Na taj način vaga je pripremljena za rad.
Uzorak za ispitivanje rasprostre se po površini stola i podeli postupkom četvrtanja. Zatim se iz svih kvadrata lopaticom uzima jednaka količina žita i stavlja u cev za nasipanje, do urezane crte. Sa odstojanja od 4 cm od vrha cilindra žito iz cevi sipa se takvom brzinom da se cilindar zapremine 0,250 l napuni za 8 s. Ako je Šoperova vaga snabdevena levkom, vreme nasipanja se automatski reguliše. Mlaz žita mora padati u sredinu cilindra, a žito se ne sme poravnavati sa rubom cilindra. Pridržavajući merni cilindar, nož se brzo, ali bez potresa, izvuče, pri čemu klip, zajedno sa žitom iznad njega, naglo pada na dno mernog cilindra. Tada se nož ponovo uvuče u prorez, žito iznad njega se potpuno ukloni, nož se izvuče, a merni cilindar se obesi na vagu i meri.[3]
Izračunavanje[uredi | uredi izvor]
Pošto se dobijene mase ne slažu potpuno sa masom 1 hl, to se one ne mogu prosto množiti sa 400 (za 0,250 l), nego se očitavaju iz specijalnih tablica. Svaka vaga ima svoju tablicu koja odgovara samo njoj. Vrednost očitana u tablici preračunava se na vlagu od 13% na sledeći način:
a) od utvrđene hektolitarske mase pšenice oduzme se 68
b) od 13 se oduzme utvrđeni % vlage u pšenici
c) od 30 se oduzme utvrđeni % vlage u pšenici, pa se razlika pod a) pomnoži sa razlikom pod b) i dobijeni proizvod podeli sa razlikom pod c).
d) Dobijeni količnik se oduzme od utvrđene hektolitarske mase pšenice. Dobijena razlika predstavlja hektolitarsku masu svedenu na 13% vlage.
Primer[uredi | uredi izvor]
e) Utvrđeno je da hektolitarska masa pšenice iznosi 79,35 kg, a vlaga 15,6%
a) 79,35 b) 13,00 c) 30,00
- 68,00 -15.60 - 15,60
----------- ----------- ----------
11,35 - 2,60 14,40
11,35 * ( -2,6 ) ( -29,51 )
------------------ = ---------------- = - 2,05
14,40 14,40
79,35 – ( - 2,05 ) = 79,35 + 2,05 = 81,40 kg / hl (kg/m3 )
Rezultati ispitivanja izražavaju se na dve decimale.
Ponovljivost[uredi | uredi izvor]
Razlika između dva paralelna određivanja, koja je istovremeno ili jedno za drugim izveo isti analitičar, može iznositi najviše 1 gram.