Pređi na sadržaj

Helen od Grčke i Danske

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Helen od Grčke i Danske
Portret
Lični podaci
Datum rođenja(1896-04-20)20. april 1896.
Mesto rođenjaAtina, Grčka
Datum smrti28. novembar 1982.(1982-11-28) (86 god.)
Mesto smrtiLozana, Švajcarska
Porodica
SupružnikKarol II Rumunski (1921-1928)
PotomstvoMihaj Rumunski
RoditeljiKonstantin I Grčki
Sofija od Pruske, kraljica Grčke
DinastijaGluckburg
Kraljica Jordana
Period
  • Princeza Grčke i Danske
  • Majka Rumunije
PrethodnikMarija od Edinburga
NaslednikAna Burbon Parm

Helen od Grčke i Danske (grč. Ελένη της Ελλάδας; rum. Elena a Greciei), princeza Grčke i Danske, zatim majka Rumunije , rođena 20. aprila 1896. godine u Atini, Grčka, i umrla 28. novembra 1982. u Lozani, Švajcarska.[1] Nesrećna supruga budućeg kralja Karol II Rumunskog, Helen igra ulogu tokom druge vladavine njegovog sina, kralja Mihajla Rumunskog između 1940. i 1947. godine. Njeno delovanje u korist rumunskih Jevreja tokom Drugog svetskog rata doprineli su joj 1993. godine titulu pravednika među narodima.[2]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Ćerka kralja Konstantina I Grčkog i njegove supruge kraljice Sofije Pruske, princeza Jelene deli svoje detinjstvo između Grčke, u Velike Britanije i Nemačke.[3] Nakon izbijanja Prvog svetskog rata njen otac je izbačen sa prestola saveznika 1917. godine što je trajno obeležilo tada mladu devojku, koja je već bila u lošoj siuaciji jer je bila odvojena od svog brata Aleksandra Grčkog. Sa većinom članova kraljevske porodice seli se u Švajcarsku,gde je provela nekoliko meseci u brizi za svog oca, koji je bio podložan bolesti i depresiji.[4] 1920. princeza je srela naslednika rumunskog prestola koji je ubrzo zatražio njenu ruku. Uprkos mladićevoj reputaciji, Helen prihvata i seli se u Rumuniju, gde ubrzo rađa jedinog sina, zvanog Mihaj (1921). [5]

Međutim, situacija u njenoj porodici i dalje brine Helen, koja više puta odlazi u inostranstvo kako bi posetila svoje roditelje, koje poziva da se odsele kod nje u Bukureštu . Time se udaljava od svog supruga, koji umnožava odnose pre nego što se zaljubio, 1924. godine, i 1925. godine, princ napušta Helen i odruče se pretola. Rastužena, Helen pokušava uveriti svog supruga da joj se vrati, ali na kraju prihvata razvod 1928. godine.

Nakon nekoliko godina, Helen je proglašena Majkom Rumunije a njen sin Mihaj se penje na tron pod upravom njegovog strica Nikole Rumunskog. Međutim, politička situacija u Rumuniji postaje komplikovanija i Karol iskorišćava nestabilnost i vraća se 1930. godine u Bukurešt gde je proglašen kraljem. Ubrzo je novi suveren prisilio svoju bivšu suprugu u egzil i samo joj dozvolio da viđa njihovog sina dva puta godišnje. Nakon borbe više godina uspeva da uzme svoje dete sa kojim se seli u Fjezole naselje u Italiji u okrugu Firenca, regionu Toskana.

Porodica[uredi | uredi izvor]

Helen je treće dete kralja Konstantina (1868-1923) i njegove supruge, kraljice Sofije Pruske (1870-1932).[6] Po ocu je potomak danskog kralja Kristijana IX Danskog(1818-1906), zvanog "svek Evrope ", dok je, po majci, praunuka kraljice Viktorije (1819-1901) zvanom „ baka Evrope “.

23 marta 1921. godine udaje za budućeg kralja Karola drugog Rumunskog (1893-1953), sina kralja Ferdinanda Rumunskog (1865-1927) i kraljice Marije od Edinburga (1875-1938 ) "svekrve Balkana". Iz ovog nesrećnog braka rađa samo jednog sina, kralja Mihajla (1921-2017).[7]

Egzil i kraj života[uredi | uredi izvor]

Povratak u Fjezole[uredi | uredi izvor]

Nakon što je napustila Karola, Helen se seli u Fjezole. Sve do 1951. ugostila je svoje roditelje i svog sina koji su tada boravili s njom najmanje dva puta godišnje. Između 1949 i 1950, Helene je takođe prihvatila sestru Irenu i nećaka koji su se zatim uselili u njenoj rezidenciji. Helene takođe boravi u inostranstvu kako bi posetila rođake. Redovno putuje u Ujedinjeno Kraljevstvo da vidi svoje unuke, koji tamo pohađaju školu.

Uprkos svemu, Helenin život ne vrti se samo oko njene porodice. Slikarstvo i arhitektura renesanse je jako interesuju i provodi dosta vremena posećujući spomenike i muzeje. Ljubiteljica baštovanstva, posvećuje duge sate cveću i grmlju svoje vile.

Kraj života u Švajcarskoj[uredi | uredi izvor]

Prestara da bi živela sama, Helen napušta vilu 1979. godine. Preseljava se u mali stan u Lozani, koji se nalazi 45 minuta od rezidencije njenog sina Mihajla i njegove supruge Ane i 1981. godine direktno se seli kod njih.[8] Godinu dana kasnije, 28. novembra 1982. godine, majka Rumunije umire u rukama svog sina.[9]

Jedanaest godina nakon njene smrti, marta 1993, Država Izrael Heleni dodeljuje titulu pravednika među narodima, kao priznanje za delovanje tokom Drugog svetskog rata u korist rumunskih Jevreja jer je uspela da spasi nekoliko hiljada između 1941. i 1944. godine.[10] Njeni posmrtni ostaci eksumirani su 2019. godine i Poslati Rumuniji 2020. kako bi bili položeni pored njenog sina u kraljevskoj kripti.[11]

U popularnoj kulturi[uredi | uredi izvor]

Helenin lik pojavljuje se u nekoliko proznih dela:

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

  • Radu Prinz von Hohenzollern-Veringen, Elena, Portretul unei Regine - Helen, Portrait of a Queen, Bucarest, Rao, 2007 (na jeziku: rumunski)
  • Gould Lee, Arthur (1956). Helen, Queen Mother of Rumania, Princess of Greece and Denmark (na jeziku: engleski)
  • Greece, Prince Michael of; Beéche, Arturo E.; Hemis-Markesinis, Helen (2007). The Royal Hellenic Dynasty (na jeziku: engleski)
  • Mateos Sainz de Medrano, Ricardo (2004). La Familia de la Reina Sofía (na jeziku: španski)
  • Van der Kiste, John (1994). Kings of the Hellenes (na jeziku: engleski)
  • Cars, Guy des (1991). Les Reines de Cœur de Roumanie. (na jeziku: francuski)
  • Gauthier, Guy (1994). Missy. France Empire. (na jeziku: engleski)
  • Gelardi, Julia (2006). Born to Rule (na jeziku: engleski)
  • Marcou, Lilly (2002). Le Roi trahi. (na jeziku: engleski)
  • Pakula, Hannah (1996). The Last Romantic (na jeziku: engleski)
  • Porter, Ivor (2005). Michael of Romania (na jeziku: engleski)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Portrait : Hélène de Roumanie – Noblesse & Royautés”. www.noblesseetroyautes.com (na jeziku: francuski). Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  2. ^ „Princess Helen of Greece, Queen Mother of Romania - The elegance of a royal destiny”. History of Royal Women (na jeziku: engleski). 30. 5. 2017. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  3. ^ „Princess Helen of Greece, Queen Mother of Romania”. Unofficial Royalty (na jeziku: engleski). 25. 3. 2016. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  4. ^ Mateos Sáinz de Medrano, Ricardo (2004). La familia de la reina Sofía: la dinastía griega, la Casa de Hannover y los reales primos de Europa (na jeziku: Spanish). La Esfera de los Libros. ISBN 978-84-9734-195-0. 
  5. ^ 9780977196159: The Royal Hellenic Dynasty - AbeBooks - Prince Michael Of Greece; Arturo E. Beéche; Helen Hemis-Markesinis: 0977196151 (na jeziku: engleski). ISBN 0977196151. 
  6. ^ „Princess Helen of Greece, daughter of Constantine I (1896-1982) - The Royal Forums”. www.theroyalforums.com. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  7. ^ „Victoria, la Reine prolifique qui n’aimait pas les enfants”. Plume d'histoire (na jeziku: francuski). 29. 10. 2016. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  8. ^ „Queen Helen of Romania”. The Florentine. 2. 7. 2014. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  9. ^ „30ème anniversaire du décès de la reine Hélène de Roumanie – Noblesse & Royautés”. www.noblesseetroyautes.com (na jeziku: francuski). Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  10. ^ „Radio Romania International - Repatrijacija Kraljice-Majke Elene”. Radio Romania International. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  11. ^ „Remains of Queen Mother Helen brought back to Romania”. Romania Insider (na jeziku: engleski). Pristupljeno 23. 4. 2020. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хелен_од_Грчке_и_Данске&oldid=27368728”