Hepening
Hepening (engl. happening), događaj, dešavanje ili zbivanje je oblik akcione umetnosti nastao šezdesetih godina 20. veka kao proizvod teorija savremene umetnosti, a glavni tvorci su A. Kaprov, J. J. Lebel, R. Vostel, T Kantor. Hepening predstavlja istraživanje ekspresivnog potencijala umetničkog potvrđivanja koje se odvija u realnom vremenu. Reč je o želji za direktnim obuhvatanjem dela stvarnosti preko umetničke akcije. Proizvod novog dadaizma i novog realizma, koncept hepeninga je rezultat teorija francuskog teoretičara umetnosti, Pjera Restanja i razvijao se paralelno u Parizu i Njujorku.
Značenje i ciljevi
[uredi | uredi izvor]Hepening (u doslovnom prevodu „zbivanje”) je pseudoumetnički oblik organizovanja priredbi šezdesetih godina 20. veka, u SAD i u Evropi, koji iznenadnim grotesknim događanjem, efektima usmerenim na spontanu provokaciju i tehnikama koje iritiraju gledaoce dovodi u pitanje uobičajene načine mišljenja i šablone osećanja unoseći nešto neočekivano u svakidašnjicu kao protivljenje verovanju da je ova u svemu predvidiva.
Hepening želi da izazove delovanje i asocijacije koje u učesnicima treba da izazovu drukčiji odnos prema svetu, da ih pretvore od pasivnih konzumenata onoga što im se nudi u aktivne učesnike. Hepening je nastao i može se objasniti kao protest protiv otuđivanja od prirode i mehanizacije čoveka u potrošačkom društvu, koje živi u uslovima industrijske reklame koja usmerava svest i u uslovima prihvaćenih tabua i konvencija.
Njegova širina oblika doseže od sistematski komponovanog, po svom efektu već unapred proračunatog hepeninga, preko slobodnije improvizacije, koja svesno ostavlja prostora slučajnnosti i mogućnosti za spontanost, do jeftine neozbiljnosti sa često korišćenim, već oveštalim nadražajnim momentima, šablonima i frazama u duhu vremena.
Ekstenzivan i pohlepan na senzacije, svesno šokirajući do egzibicionizma, a ipak u svom često nepovezanom rezultatu uvek daleko zaostajući kako iza teorije tako i iza očekivanja, hepening je uprkos iskrenosti u nastojanjima ipak neiskren u onom izjednačavanju zbivanja sa umetnošću, što propagandistički obećavaju sami priređivači hepeninga.
Kao oblik spektakla uklapa se u proces dezintegracije stila, prisutne u modernoj umetnosti na svim nivoima. On je logički nastavak teatarskih inovacija A. Žarija i A. Artoa, koji svoje ishodište nalaze u dadaizmu, a vode apsurdu. Hepening sadrži u sebi elemente psihodrame, totalnog pozorišta, pop umetnosti, kolektivnog rituala, itd.
Već je Džekson Polok svojim akcionim slikarstvom skrenuo pažnju na sam čin stvaranja likovnog dela kao na jednu vrstu posebnog događaja.
Hepening kao pojam, nastao je za potrebe definisanja novog shvatanja umetničke teorije i prakse, odnosno brisanje granica između pojedinih umetničkih disciplina, a kasnije je počeo da se upotrebljava i u vanumetničkim aktivnostima. Hepening se najizrazitije manifestuje u delovanju fluksusa, umetničkog pokreta koji je delovao u Evropi i SAD posle 1962. godine a težio je intermedijalnošću, tj. istovremenim radom u muzici, performansu, asamblažu, poeziji i hepeningu.
Cilj hepeninga je da se tradicionalni izraz u umetnosti proširi, a umetnost spoji sa svakodnevnicom koju je pri tome moguće tumačiti i apstrahovati.
Poznati predstavnici u hepeningu
[uredi | uredi izvor]- Alan Kaprov, (1927. - 2006)
- Džon Kejdž, (1912. - 1992)
- Georg Breht, (1926.-2008)
- Bazon Brok, (1936.- 1998)
- Volf Vostel, (1932.-1998)
- Joko Ono, (1933.-)
- Al Hansen, (1927. - 1995) i drugi.
Kod čistih hepeninga scenario nije tačno određen, što omogućava nastanak neočekivanih događaja i nepredvidive postupnosti (predstavnici miksmedijalnog tipa Jozefa Bojsa).
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- de Wikipedija
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Happenings in Belgium
- Happenings by Orange Alternative in Poland Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. april 2006)
- Allan Kaprow on U B U W E B
- Interview with Alan (sic) Kaprow
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
