Herman Fegelajn
| Herman Fegelajn | |
|---|---|
 Herman Fegelajn kao SS-standartenfirer | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Herman Oto Fegelajn |
| Nadimak | Flegelajn[a] |
| Datum rođenja | 30. oktobar 1906. |
| Mesto rođenja | Ansbah, Nemačko carstvo |
| Datum smrti | 28. april 1945. (38 god.) |
| Mesto smrti | Berlin, Nacistička Nemačka |
| Vojna karijera | |
| Služba | 1925—1945. |
| Vojska | Vafen-SS |
| Čin | SS-grupenfirer i general-lajtnant Vafen-SS |
| Učešće u ratovima | Drugi svetski rat |
SS-grupenfirer Hans Georg Oto Herman Fegelajn (nem. Hans Georg Otto Hermann Fegelein; Ansbah, 30. oktobar 1906 — Berlin, 28. april 1945) bio je Vafen-SS general u Nacističkoj Nemačkoj. Bio je član Hitlerovog unutrašnjeg kruga, i zet Eve Braun (bio je u braku sa njenom sestrom Gretl). Jedinice pod njegovom komandom na Istočnom frontu su bile odgovorne za ubistvo preko 17.000 civila tokom kaznene operacije u pripjatskim močavarama u Beloruskoj SSR tokom 1941. godine. Fegelajn je streljan zbog dezertiranja 28. aprila 1945. godine, dva dana pre Hitlerovog samoubistva.
Karijera
[uredi | uredi izvor]Herman Fegelajn je rođen u Ansbahu, Bavarska, kao sin oberlajtnanta Hansa Fegelajna. Kao dečak je radio u očevoj školi jahanja u Minhenu, tako da je postao vešt jahač i učestvovao je u takmičenjima u konjičkim skokovima. U ovom periodu je upoznao Kristijana Vebera, jednog od prvobitnih članova Nacističke partije. Veber je kasnije pomogao Fegelajnu da stupi u SS.[1]
Godine 1925, nakon dva semestra na Minhenskom univerzitetu, Fegelajn je stupio u 17. konjički puk. Dana 20. aprila 1927. stupio je u Bavarsku državnu policiju u Minhenu kao oficirski kadet.[2] Dok je boravio u Minhenu je došao u kontatk sa nacional-socijalizmom, učlanio se u Nacističku partiju (članski broj 1.200.158) i u Šturmabtajlung (SA) 1930. Fegelajn je premešten u SS 10. aprila 1933, sa članskim brojem 66.680.[3] Postao je vođa SS konjičke grupe u kojoj se nalazio i njegov brat Valdemar. Fegelajn je nadgledao pripreme za konjičke događaje tokom Olimpijskih igara u Berlinu 1936.[4] Fegelajn je pobedio na međunarodnom turniru Deutsches Spring- und Dressurderby 1937, a njegov brat Valdemar je pobedio 1939.[5] 25. jula 1937 rajhsfirer-SS Hajnrih Himler je specijalnim naređenjem osnovao SS glavnu školu jahanja u Minhenu (Haupt-Reitschule München). Fegelajn je postavljen za komandira i istog dana unapređen u čin SS-standartenfirera.[2] Istoričari Vilijam L. Širer i Ian Keršou su ga okarakterisali kao ciničnog nezavređujućim poštovanja;[6][7] Albert Šper ga je nazvao „jednim od najodvratnijih ljudi u Hitlerovom krugu“.[8] Fegelajn je bio oportunista koji se zbližio sa Himlerom. Himler mu je davao najbolja zaduženja - uglavnom u vezi sa konjima - i brzo napredovanje kroz činove.[1][9]
Drugi svetski rat
[uredi | uredi izvor]U septembru 1939, nakon okončanja Invazije na Poljsku, Fegelajn je komandovao SS Totenkopf[b] konjičkim pukom. Puk je bio smešten u Varšavi do decembra. Jedinica je tada podeljena u dve standarte (puka), a Fegelajn je bio na čelu prvog. Jedinice su bile stavljene pod komandu visokog SS i policijskog vođe „istoka“, Fridriha-Vilhelma Krigera. Fegelajnova jedinica je učestvovala u „antipartizanskim“ borbama u Svetokriškom vojvodstvu. 7. decembra 1939, Fegelajnova jedinica je učestvovala u masovnom streljanju 1.700 ljudi u šumi Kampinos.[10] 23. aprila 1941. Fegelajn i njegova jedinica su uhvaćeni u krađi novca i luksuznih dobara namenjenih za transport u Nemačku. Slučaj pred vojnim sudom protiv Fegelajna je prekinut po direktnoj naredbi Himlera.[11]
Fegelajn je učestvovao u akcijama i na Istočnom frontu, započevši kao komandir 1. SS konjičkog puka od leta 1941. avgusta iste godine, Himler je naredio da se formira SS konjička brigada kojom će komandovati Fegelajn, sastavljena od 1. i 2. SS konjičkog puka.
Dana 17. jula 1941. Himler je dodelio Fegelajnov puk generalnoj komandi visokog SS i policijskog vođe Eriha fon dem Baha za „sistematsko češljanje“ Pripjatskih močvara u operaciji organizovanoj za hvatanje i istrebljenje Jevreja, partizana i civila u toj oblasti Beloruske SSR. Operacija iz dve faze je započela 19. jula 1941. Fegelajn je raportirao fon dem Bahu da su njegovi ljudi ubili 13.788 Jevreja i „vojnika u civilnoj odeći“ tokom prve faze operacije.[11] Krajem druge faze, koja je trajala tokom poslednje dve nedelje avgusta, Fegelajn je raportirao da su svi jevrejski muškarci u ragačovskoj oblasti ubijeni - ukupno novih 3.500 ljudi.[11]
Fegelajn je ranjen u akciji od strane sovjetskih snajperista 21. i 22. decembra 1941.[11] Dana 20. aprila 1942. postavljen je za komandira 8. SS konjičke divizije Florijan Gajer i vraćen je u službu na Istočni front do septembra 1943.[12] Unapređen je u čin SS-grupenfirera i generallajtnanta Vafen-SS 10. juna 1944.[1]
Nakon što je Fegelajn ranjen i treći put u akciji na Istočnom frontu, Himler ga je postavio 1. januara 1944. u Hitlerov štab na dužnost oficira za vezu i predstavnika SS.[13] 20. jula 1944. Fegelajn je bio prisutan tokom neuspelog atentata na Hitlera u „Vučijoj jazbini“, Hitlerovom štabu u Rastenburgu u Istočnoj Pruskoj, i tom prilikom je zadobio lakšu povredu leve butine od eksplozije.[14] Fegelajn je često pokazivao fotografije ljudi koji su obešeni nakon ovog pokušaja atentata.[15]
Brak
[uredi | uredi izvor]Fegelajnov politički motivisan brak sa Gretl Braun, sestrom Eve Braun je sklopljen 3. juna 1944. u Salcburgu. Istoričari Keršou i Širer veruju da se Fegelajn udvarao Gretl Braun u cilju unapređenja svoje karijere.[6][7] Hitler, Himler i Borman su kao svedoci prisustvovali ceremoniji.[16] Dvodnevna proslava je održana u Hitlerovim i Bormanovim planinskim kućama u Obersalcbergu i u Orlovom gnezdu.[17] Fegelajn je bio poznat kao ženskaroš koji je imao brojne vanbračne afere.[7]
Smrt
[uredi | uredi izvor]Nakon što je Himler pokušao da pregovara o predaji sa zapadnim saveznicima preko grofa Bernadotea u aprilu 1945,[18] Fegelajn je napustio Hitlerov bunker. Uhvatio ga je SS-oberšturmbanfirer Peter Hegl u Fegelajnovom stanu u Berlinu 27. aprila, u civilnoj odeći, u pripremama za beg u Švedsku ili Švajcarsku. Nosio je novac (nemački i devize), i nakit, deo koga je pripadao Evi Braun. Hegl je takođe otkrio i kofer sa dokumentima koji dokazuju Himlerov pokušaj mirovnih pregovora sa zapadnim saveznicima.[19] Po većini navoda, bio je pijan u trenutku hapšenja i odvođenja nazad u firerov bunker.[7]
Novinar Džejms P. O'Donel, koji je sproveo opsežne intervjue tokom 1970ih, je dao detaljan opis daljeg toka događaja. Vafen-SS general Vilhelm Monke, koji je predsedavao vojnim sudom za dezerterstvo, je rekao O'Donelu da mu je Hitler naredio da uspostavi tribunal. Monke je organizovao panel vojnog suda, koji se sastojao od Vilhelma Burgdorfa, Hansa Krebsa, Johana Ratenhubera, i njega. Fegelajn, još uvek pijan, je tvrdio da nije dužan da odgovara Hitleru, već da je odgovoran samo Himleru. Fegelajn je bio toliko pijan da je plakao i povraćao; nije bio u stanju da stoji, i čak je urinirao po podu. Monke se našao u nedoumici, jer je nemački vojni zakon nalagao da optuženi mora da bude u stanju čiste svesti pred vojnim sudom. Iako je bio siguran da je Fegelajn bio „kriv za flagrantno dezerterstvo“, Monke je prekinuo saslušanje i predao optuženog generalu Ratenhuberu i njegovom RSD bezbednosnom odredu. Monke više nikad nije video Fegelajna.[20][v]
Fegelajnova supruga je bila u poodmakloj trudnoći kada je on uhapšen (dete je rođeno početkom maja). Hitler je razmatrao da ga pusti bez kazne ili da ga dodeli Monkeovim trupama.[21][22] Hitlerova sekretarica, Traudl Junge, svedok događaja u bunkeru, je rekla da je Eva Braun molila Hitlera da poštedi njenog zeta, i pokušavala da opravda njegovo ponašanje. Međutim, on je odveden u baštu rajhskancelarije 28. aprila, i „upucan kao pas“.[23][24] Rohus Miš, poslednji preživeli iz Hitlerovog bunkera je u intervjuu za Der Špigel 2007. osporio delove ovih navoda. Po Mišovim tvrdnjama, Hitler nije naredio da se Fegelajn ubije, već samo da se ražaluje. Miš je tvrdio da zna identitet Fegelajnovog ubice, ali je dobio da otkrije njegovo ime.[25]
Napomene i reference
[uredi | uredi izvor]Objašnjenja
- ^ Oni bliski Fegelajnu su mu dali nadimak „Flegelajn“ (O'Donnell 1978, str. 186). U nemačkom, naziv flegel (nevaljalac, derište) koristi se za one kojima nedostaju maniri i prigodno ponašanje. Flegelajn je hipokoristik od flegel.
- ^ mrtvačka glava
- ^ NKVD je sastavio dosije o Hitleru 1948/49 za Staljina, koji je bio zasnovan na izveštajima sa ispitivanja Ota Ginšea, Hitlerovog ličnog ađutanta, i Hajnca Lingea, Hitlerovog slluge. Ovaj dosije u nekim stvarima razlikuje od Monkeovih (vidi O'Donnell 1978, str. 182, 183) i Ratenhuberovih (vidi Vinogradov 2005, str. 191, 192) tvrdnji. Fegelajn je, u pijanom stanju, uhapšen u svom stanu 27. aprila, i Hitler je prvo naredio da se Fegelajn dodeli borbenoj grupi „Monke“, kako bi dokazao lojalnost u borbi. Ginše i Borman su pred Hitlerom izrazili zabrinutost da će Fegelajn opet dezertirati. Hitler je zatim naredio da se Fegelajn ražaluje i izvede pred vojni sud koji će predvoditi Monke (Eberle & Uhl 2011, str. 430–431). U ovom delu se navodi razlikuju, jer NKVD dosije navodi da je Fegelajn izveden pred vojni sud uveče 28. aprila i da su sud sačinjavali Monke, SS-oberšturmbanfirer Alfred Krause i SS-šturmbanfirer Herbert Kašula. Ova trojica oficira su osudila Fegelajna na smrt. Iste večeri, Fegelajn je ubijen s leđa od strane pripadnika ziherhajtdinsta (Eberle & Uhl 2011, str. 436).
Citati
- ^ a b v Miller 2006, str. 306.
- ^ a b Joachimsthaler 1999, str. 285.
- ^ Miller 2006, str. 305.
- ^ Miller 2006, str. 306, 307.
- ^ Jaeger 2004.
- ^ a b Shirer 1960, str. 1121.
- ^ a b v g Kershaw 2008, str. 942.
- ^ Fest 2006, str. 143.
- ^ Joachimsthaler 1999, str. 267–269, 285.
- ^ Miller 2006, str. 308.
- ^ a b v g Miller 2006, str. 309.
- ^ Miller 2006, str. 312, 313.
- ^ Miller 2006, str. 313, 314.
- ^ Miller 2006, str. 314.
- ^ Görtemaker 2011, str. 216.
- ^ Miller 2006, str. 316.
- ^ Eberle & Uhl 2005, str. 144.
- ^ Kershaw 2008, str. 943.
- ^ Joachimsthaler 1999, str. 277, 278.
- ^ O'Donnell 1978, str. 182, 183.
- ^ Fest 2002, str. 99.
- ^ Kershaw 2008, str. 946.
- ^ Junge 2004, str. 180.
- ^ Kershaw 2008, str. 945.
- ^ Simon 2007.
Literatura
[uredi | uredi izvor]Izvori
- Berger, Florian (1999). Mit Eichenlaub und Schwertern. Die höchstdekorierten Soldaten des Zweiten Weltkrieges (na jeziku: German). Wien, Austria: Berger. ISBN 978-3-9501307-0-6.
- Eberle, Henrik; Uhl, Matthias, ur. (2005). The Hitler Book: The Secret Dossier Prepared for Stalin. New York: Public Affairs.
- Eberle, Henrik; Uhl, Matthias (2011). Das Buch Hitler: Geheimdossier des NKWD für Josef W. Stalin, zusammengestellt aufgrund der Verhörprotokolle des Persönlichen Adjutanten Hitlers, Otto Günsche und des Kammerdieners Heinz Linge, Moskau 1948/49 (na jeziku: German). Bergisch Gladbach, Germany: Bastei Lübbe. ISBN 978-3-404-64219-9.
- Fellgiebel, Walther-Peer (2000) [1986]. Die Träger des Ritterkreuzes des Eisernen Kreuzes, 1939–1945: Die Inhaber der höchsten Auszeichnung des Zweiten Weltkrieges aller Wehrmachtteile (na jeziku: German). Friedburg, Germany: Podzun-Pallas. ISBN 978-3-7909-0284-6.
- Fest, Joachim C (2002). Inside Hitler's Bunker: The Last Days of the Third Reich. New York: Picador. ISBN 978-0-312-42392-6.
- Fest, Joachim C (2006). Die unbeantwortbaren Fragen: Notizen über Gespräche mit Albert Speer zwischen Ende 1966 und 1981 (na jeziku: German). Hamburg: Rowohlt. ISBN 978-3-499-62159-8.
- Görtemaker, Heike B. (2011). Eva Braun: Life with Hitler. New York: Alfred A. Knopf. ISBN 978-0-307-59582-9.
- Jaeger, Hans-Eckart (18. 5. 2004). „Als Hitlers Schwager das Spring-Derby gewann” (na jeziku: German). Hamburger Abendblatt online. Arhivirano iz originala 18. 08. 2010. g. Pristupljeno 7. januara 2012. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|access-date=(pomoć) - Joachimsthaler, Anton (1999) [1995]. The Last Days of Hitler: The Legends, the Evidence, the Truth. Trans. Helmut Bögler. London: Brockhampton Press. ISBN 978-1-86019-902-8.
- Junge, Traudl (2004). Until the Final Hour: Hitler's Last Secretary. New York: Arcade. ISBN 978-1-55970-728-2.
- Kershaw, Ian (2008). Hitler: A Biography. New York: W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-06757-6.
- Krätschmer, Ernst-Günther (1999). Die Ritterkreuzträger der Waffen-SS (na jeziku: German). Coburg, Germany: Nation Europa Verlag GmbH. ISBN 978-3-920677-43-9.
- Miller, Michael (2006). Leaders of the SS and German Police, Vol. 1. San Jose, CA: R. James Bender. ISBN 978-93-297-0037-2.
- O'Donnell, James P. (1978). The Bunker: The History of the Reich Chancellery Group. Boston: Houghton Mifflin. ISBN 978-0-395-25719-7.
- Patzwall, Klaus D.; Scherzer, Veit (2001). Das Deutsche Kreuz 1941–1945 Geschichte und Inhaber Band II (na jeziku: German). Norderstedt, Germany: Patzwall. ISBN 978-3-931533-45-8.
- Scherzer, Veit (2007). Ritterkreuzträger 1939–1945 Die Inhaber des Ritterkreuzes des Eisernen Kreuzes 1939 von Heer, Luftwaffe, Kriegsmarine, Waffen-SS, Volkssturm sowie mit Deutschland verbündeter Streitkräfte nach den Unterlagen des Bundesarchives (na jeziku: German). Jena, Germany: Scherzers Miltaer-Verlag. ISBN 978-3-938845-17-2.
- Shirer, William L. (1960). The Rise and Fall of the Third Reich. New York: Simon & Schuster. ISBN 978-0-671-62420-0.
- Simon, Ralf (30. 7. 2007). „Interview With Hitler's Bodyguard: The Secrets of Hitler's Last Living Aide”. Der Spiegel. SPIEGEL-Verlag. Pristupljeno 10. 9. 2012.
- Thomas, Franz (1997). Die Eichenlaubträger 1939–1945 Band 1: A–K (na jeziku: German). Osnabrück, Germany: Biblio-Verlag. ISBN 978-3-7648-2299-6.
- Vinogradov, V. K. (2005). Hitler's Death: Russia's Last Great Secret from the Files of the KGB. Chaucer Press. ISBN 978-1-904449-13-3.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Joachim, Jahns (2009). Der Warschauer Ghettokönig (na jeziku: German). Leipzig: Dingsda-Verlag. ISBN 978-3-928498-99-9.
- Schaulen, Fritjof (2003). Eichenlaubträger 1940–1945 Zeitgeschichte in Farbe I Abraham – Huppertz (na jeziku: German). Selent: Pour le Mérite. ISBN 978-3-932381-20-1.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Herman Fegelajn u bibliotečkom katalogu Nemačke nacionalne biblioteke
- „Hermann Fegelein”. Lexikon der Wehrmacht (na jeziku: nemačkom). Pristupljeno 7. 1. 2012.
- „Hermann Fegelein”. Ritterkreuzträger 1939–45 (na jeziku: nemačkom). Arhivirano iz originala 31. 12. 2013. g. Pristupljeno 7. januara 2012. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|access-date=(pomoć)
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ljudi | |
