Хељда
| Heljda | |
|---|---|
| |
Naučna klasifikacija 
| |
| Carstvo: | Plantae |
| Kladus: | Tracheophytes |
| Kladus: | Angiospermae |
| Kladus: | Eudicotidae |
| Red: | Caryophyllales |
| Porodica: | Polygonaceae |
| Rod: | Fagopyrum |
| Vrsta: | F. esculentum
|
| Binomno ime | |
| Fagopyrum esculentum | |
| Sinonimi[1] | |
|
Spisak
| |
Heljda (Fagopyrum esculentum) je jednogodišnja zeljasta biljka iz familije troskota (Polygonaceae).[2] Uzgaja se kao žitarica, a u ishrani ljudi i stoke upotrebljava se plod (sinkarpna orašica).[3] Heljda je bogata vitaminima B1 i B2, kao i proteinima.[4]
Namena[uredi | uredi izvor]
Na Korejskom poluostrvu, heljda je od davnina omiljena i vrlo cenjena biljka, i uz zrna troše se i njeni mladi listovi kao povrće, ali i kao lekovito sredstvo u narodnoj medicini. Heljda se koristi(la) i kao stočna hrana (zelena biljka) za ishranu živine, ali i za đubrenje njiva (zaoravanjem).[5]
U daljoj industrijskoj preradi ljuspice heljde mogu da posluže:
- kao sirovina za dobijanje različitih hemijskih jedinjenja,
- kao biogorivo visoke energetske vrednosti,
- za izradu brojnih farmaceutskih, kozmetičkih (pilinzi, maske, bebi-puder),
- izradu posteljine koja ima antialergijsko i antribakterijsko dejstvo, ne sabija se i ima dobre termoizolacione osobine.
Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]
S početka 2010-tih u svetu se heljda se gajila na oko tri miliona hektara. Najveći proizvođači su zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, zatim Kina, Brazil, Poljska, Francuska, Japan i SAD. U Srbiji se heljda gaji na malim površinama, pretežno u brdsko-planinskom području jugozapadne Srbije, u kojima postoji sve veće interesovanje poljoprivrednih proizvođača za njen uzgoj.[6]
Heljda na tržištu Srbije[uredi | uredi izvor]
Na tržištu srbije heljda se može naći u obliku sledećih prehrambenih proizvoda:[7]
- brašno od oljuštenog zrna,
- integralno brašno,
- oljušteno zrno heljde,
- proprženo oljušteno zrno heljde,
- heljdine ljuspice i pahuljice,
- heljdin griz
Uz jufke od heljde u Srbiji se u novije vreme sve više mesi i hleb od heljde, razne vrste peciva i testenine, kore za pitu i gibanicu, rezanci spremljeni na stari užički način itd.
Kultivacija[uredi | uredi izvor]
Heljda je usev kratke sezone koji dobro raste na niskoplodnim ili kiselim zemljištima; previše đubriva – posebno azota – smanjuje prinose, i zemljište mora biti dobro drenirano. U toplim podnebljima heljda se može uzgajati samo kasnom setvom, da bi cvetala u hladnije vreme. Prisustvo oprašivača značajno povećava prinos. Nektar cvetaće heljde daje med tamne boje.[8]
Biljka heljde ima razgranat korenski sistem sa primarnim glavnim korenom koji seže duboko u vlažno zemljište.[9] Ona naraste od 75 do 125 centimetara (30 do 50 inča) u visinu.[10] Heljda ima trouglasto seme i daje cvet koji je obično beo, ali može biti i ružičast ili žut.[11] Heljda se slobodno grana, za razliku od bokovanja, što omogućava potpuniju adaptaciju na životnu sredinu od drugih žitarica.[9] Ljuska semena je manje gusta od vode, što čini ljusku lakim za uklanjanje plutajući je.[11]
Heljda se gaji za zrno gde je samo kratko vreme dostupno za rast, bilo zato što je heljda rani ili drugi usev u sezoni, ili zato što je ukupna sezona rasta ograničena. Brzo se uspostavlja, što potiskuje letnji korov, i može biti pouzdana pokrivna kultura tokom leta koja odgovara malom delu tople sezone.[10] Heljda ima period rasta od samo 10–12 nedelja[12] i može se gajiti na visokim geografskim širinama ili u severnim oblastima.[13] Heljda se ponekad koristi kao „zeleno đubrivo“, kao biljka za kontrolu erozije, ili kao pokrivač i hrana za divlje životinje.[10]
Produkcija[uredi | uredi izvor]
| Zemlja | Produkcija (tona) |
|---|---|
 Rusija |
785.702 |
 Kina |
430.166 |
 Ukrajina |
85.020 |
 SAD |
84.225 |
 Brazil |
65.255 |
 Kazahstan |
44.998 |
 Japan |
42.600 |
 Tanzanija |
22.443 |
 Kanada |
18.000 |
 Belgija |
16.959 |
 Nepal |
11.464 |
 Francuska |
N/A |
| Ukupno: | 1.612.235 |
| Izvor: FAOSTAT Ujedinjenih nacija[14] | |
Istorijski, Rusko carstvo je bilo svetski lider u proizvodnji heljde.[15] Područja uzgoja u Ruskoj imperiji procenjena su na 2.600.000 hektara, a zatim u Francuska sa 360.000 hektara.[16] Sovjetski Savez je 1970. godine uzgajao oko 1.800.000 hektara heljde. Prema podacima iz 2016. ona ostaje ključna žitarica.[17][14]
Tokom 18. i 19. veka, heljda je bila uobičajena kultura na severoistoku Sjedinjenih Država. Sredinom 20. veka kultivacija je naglo opala zbog upotrebe [[nitrogen fertilizer]|azotnog đubriva]], na koje kukuruz i pšenica snažno reaguju. Preko 400.000 hektara požnjeveno je u Sjedinjenim Državama 1918. Do 1954. godine, to je palo na 60.703 hektara, a do 1964. godine kada je USDA zadnji put objavio statističe podatke proizvodnje, samo 20.000 hektara je bilo posejano. Međutim, uzgoj heljde u SAD se povećao zbog „eksplozije popularnosti takozvanih drevnih žitarica“ o kojoj je izveštavano tokom 2009–2014.[18] U 2017. svetska proizvodnja je iznosila 3,8 miliona tona, predvođena Rusijom sa 40% ukupne svetske proizvodnje, zatim Kinom sa 38% i Ukrajinom sa 5%.[14]
Biološka kontrola[uredi | uredi izvor]
F. esculentum se često proučava i koristi kao izvor polena i nektara za povećanje prirodnog broja predatora za kontrolu štetočina useva.[19] Berndt i saradnici su 2002. godine otkrili da rezultati nisu bili sasvim obećavajući na bazi podataka prikupljenih u jednom vinogradu na Novom Zelandu,[20][21][22] ali isti tim - Berndt et al. 2006, četiri godine kasnije i proučavajući veliki broj vinograda širom Novog Zelanda – otkrili su značajno povećanje kod 22 parazitoida, posebno Dolichogenidea tasmanica,[22] kao što su Irvin et al 1999 utvrdili za D. t. u voćnjacima Kenterberija.[23] Gur et al. 1998. su pokazali da su cvetni nektari – a ne sklonište ili alternativni domaćini na F. esculentum – bili odgovorni za ovo povećanje, a Stivens et al. 1998. za Anacharis spp. na Micromus tasmaniae. Stivens et al. 1998. takođe su prvi put pokazali veliki porast A. spp. na M. t. (koji takođe obično prethodi F. e.).[23] Kulen et al. 2013. su otkrili da vinogradi oko Vajpara nisu nastavili sa sadnjom heljde, što ukazuje na potrebu za daljim razvojem tehnike kako bi se heljda dobro integrisala sa stvarnom praksom vinogradarstva.[22] Ingliš-Loeb et al. 2003. otkrili su da ona održava veći broj parazitoida Anagrus na patuljastim cvrčcima Erythroneura,[22] a Balzan i Vakers 2013. su pronašli isto za Necremnus artynes i Feracini et al. 2012 za Necremnus tutae na Tuta absoluta, i na taj način deluju kao suzbijač štetočina u paradajzu, krompiru i u manjoj meri u drugim hortikulturama iz vrsta Solanaceous i drugim.[24] Kalinova i Moudri 2003 su otkrili da dalja sadnja sa drugim cvećem u pogrešno doba godine zapravo može dovesti do uginuća F. esculentum od mrazeva koje bi inače preživela, a Koli i Luna su 2000. godine otkrili da može da odloži svoje cvetanje da se ne poklopi sa prirodnim neprijateljem koje je zasejana hrani.[19] Foti et al. su 2016. godine otkrili da su značajne varijacije karboksilne kiseline kratkog lanca najverovatnije objašnjenje za varijacije u performansama biokontrole između sorti.[19]
-
Polje heljde u Bumtangu (Butan) -
Obična heljda u cvetu -
Seme i uvenuo cvet heljde -
Zrno heljde
| Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz) | |
|---|---|
| Energija | 1.435 kJ (343 kcal) |
71,5 g | |
| Prehrambena vlakna | 10 g |
3,4 g | |
| Zasićene | 0,741 g |
| Mononezasićene | 1,04 g |
| Polinezasićene | 1.039 g 0,078 g 0,961 g |
13,25 g | |
| Vitamini | |
| Tiamin (B1) | (9%) 0,101 mg |
| Riboflavin (B2) | (35%) 0,425 mg |
| Niacin (B3) | (47%) 7,02 mg |
| Vitamin B5 | (25%) 1,233 mg |
| Vitamin B6 | (16%) 0,21 mg |
| Folat (B9) | (8%) 30 μg |
| Vitamin C | (0%) 0 mg |
| Minerali | |
| Kalcijum | (2%) 18 mg |
| Bakar | (55%) 1,1 mg |
| Gvožđe | (17%) 2,2 mg |
| Magnezijum | (65%) 231 mg |
| Mangan | (62%) 1,3 mg |
| Fosfor | (50%) 347 mg |
| Kalijum | (10%) 460 mg |
| Selen | (12%) 8,3 μg |
| Natrijum | (0%) 1 mg |
| Cink | (25%) 2,4 mg |
| Ostali konstituenti | |
| Voda | 9,8 g |
| |
| Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle. | |
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „The Plant List: A Working List of All Plant Species”. Pristupljeno 3. oktobar 2014.
- ^ T. Sharma; S. Jana (2002). „Species relationships in Fagopyrum revealed by PCR-based DNA fingerprinting”. Theoretical and Applied Genetics. 105 (2-3): 306—312. PMID 12582533. doi:10.1007/s00122-002-0938-9.
- ^ „Information for Buckwheat Growers”. Arhivirano iz originala 11. 04. 2012. g. Pristupljeno 09. 04. 2012.
- ^ Skrabanja, V; Kreft, I; Golob, T; Modic, M; Ikeda, S; Ikeda, K; Kreft, S; Bonafaccia, G; Knapp, M; Kosmelj K. (2004). „Nutrient content in buckwheat milling fractions”. Cereal Chemistry. 81 (2): 172—176. doi:10.1094/CCHEM.2004.81.2.172.
- ^ Zirojević Olga, Povratak heljde, Užički zbornika, Prilozi, 39/2015. str.383-284. UDK: 392.81641.56:633.12(091)
- ^ Glamočlija, Đ. Glamočlija, M. Cvijanović, G. Heljda, monografija, Beograd, 2011.
- ^ Lupa, B. B. Leksikon kulinarstva, Beograd, 2006.
- ^ Pasini, Federica; Gardini, Silvia; Marcazzan, Gian Luigi; Caboni, Maria Fiorenza (2013). „Buckwheat honeys: Screening of composition and properties”. Food Chemistry. 141 (3): 2802—2811. doi:10.1016/j.foodchem.2013.05.102.
- ^ a b Stone, J.L. (1906). Buckwheat. Agricultural experiment station of the College of Agriculture Department of Agronomy (Izveštaj). Bulletin. 238. Ithaca, NY: Cornell University. str. 184—193.
- ^ a b v Björkman, T.; Bellinder, R.R.; Hahn, R.R.; Shail, J. (2008). Buckwheat Cover Crop Handbook (Izveštaj). Ithaca, NY: Cornell University.
- ^ a b Li, S.; Zhang, Q.H. (2001). „Advances in the development of functional foods from buckwheat”. Food Science and Nutrition. 41 (6): 451—464. PMID 11592684. S2CID 13049923. doi:10.1080/20014091091887.
- ^ Growing Buckwheat (Izveštaj). Ottawa, Canada: Canadian Department of Agriculture. 1978.
- ^ Quisenberry, K.S.; Taylor, J.W. (1939). Growing Buckwheat (Izveštaj). Farmers' bulletin. 1835. Washington, DC: U.S. Department of Agriculture. str. 1—17.
- ^ a b v „Buckwheat production in 2019, Crops/Regions/World list/Production Quantity (pick lists)”. UN Food and Agriculture Organization, Corporate Statistical Database (FAOSTAT). 2019. Pristupljeno 17. 10. 2021.
- ^ Pokhlyobkin, William. „The Plight of Russian Buckwheat” (na jeziku: ruski). Title in Russian: Tяžёlaя sudьba russkoй grečihi
- ^ Taylor, J. R. N.; Belton, P. S. (2002). Pseudocereals and Less Common Cereals. Springer Publishing. str. 125. ISBN 978-3-540-42939-5.
- ^ Rosenberg, Steve (28. 11. 2014). „How buckwheat sheds light on Russia's soul”. BBC News. Pristupljeno 28. 11. 2014.
- ^ Jolly, Joanna (16. 12. 2014). „Why do Americans love ancient grains”. BBC News. Washington DC. Pristupljeno 16. 12. 2014.
- ^ a b v Gurr, Geoff M.; Wratten, Steve D.; Landis, Douglas A.; You, Minsheng (31. 1. 2017). „Habitat Management to Suppress Pest Populations: Progress and Prospects”. Annual Review of Entomology. Annual Reviews. 62 (1): 91—109. ISSN 0066-4170. PMID 27813664. doi:10.1146/annurev-ento-031616-035050.
- ^ Berndt, Lisa A.; Wratten, Steve D.; Hassan, Paul G. (2002). „Effects of buckwheat flowers on leafroller (Lepidoptera: Tortricidae) parasitoids in a New Zealand vineyard”. Agricultural and Forest Entomology. Royal Entomological Society (Royal Entomological Society (Wiley). 4 (1): 39—45. S2CID 85231915. doi:10.1046/j.1461-9563.2002.00126.x
.
- ^ Suckling, D.M.; Brockerhoff, E.G. (2010). „Invasion Biology, Ecology, and Management of the Light Brown Apple Moth (Tortricidae)”. Annual Review of Entomology. Annual Reviews. 55 (1): 285—306. ISSN 0066-4170. PMID 19728834. S2CID 36541192. doi:10.1146/annurev-ento-112408-085311.
- ^ a b v g Daane, Kent M.; Vincent, Charles; Isaacs, Rufus; Ioriatti, Claudio (7. 1. 2018). „Entomological Opportunities and Challenges for Sustainable Viticulture in a Global Market”. Annual Review of Entomology. Annual Reviews. 63 (1): 193—214. ISSN 0066-4170. PMID 29324036. doi:10.1146/annurev-ento-010715-023547.
- ^ a b Landis, Douglas A.; Wratten, Stephen D.; Gurr, Geoff M. (2000). „Habitat Management to Conserve Natural Enemies of Arthropod Pests in Agriculture”. Annual Review of Entomology. Annual Reviews. 45 (1): 175—201. ISSN 0066-4170. PMID 10761575. S2CID 6315523. doi:10.1146/annurev.ento.45.1.175.
- ^ Biondi, Antonio; Guedes, Raul Narciso C.; Wan, Fang-Hao; Desneux, Nicolas (7. 1. 2018). „Ecology, Worldwide Spread, and Management of the Invasive South American Tomato Pinworm, Tuta absoluta: Past, Present, and Future”. Annual Review of Entomology. Annual Reviews. 63 (1): 239—258. ISSN 0066-4170. PMID 28977774. S2CID 207640103. doi:10.1146/annurev-ento-031616-034933.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
