Hidraulični sistem Šuštar
Hidraulični sistem Šuštar | |
---|---|
Svetska baština Uneska | |
Zvanično ime | |
Mesto | Pokrajina Huzestan Iran |
Koordinate | 32° 1′ 7″ N 48° 50′ 9″ E / 32.01861° S; 48.83583° I |
Površina | 2.404.152, 15.722.009 ha (2,587808×1011, 1,6923030×1012 sq ft) |
Uključuje | |
Kriterijumi | Kulturno dobro: i, ii, v. |
Referenca | 1315 |
Upis | 2009 (-1976. sednica) |
Lokacija Hidrauličnog sistema Šuštar u Iranu | |
Veb-sajt | swhb |
Hidraulični sistem Šuštar (pers. سازههای آبی شوشتر) je složeni sistem navodnjavanja ostrvskog grada Šuštara iz sasanidske ere koji se nalazi u iranskoj pokrajini Huzestan.
Čitav prostor je skup izuzetnih lokaliteta među kojima su tvrđava Salasel, operativni centar celog hidrauličnog sistema, kula za merenje vodostaja, brane, mostovi, bazeni i vodenice. Istorijski hidraulični sistem Šuštara sa svojim brojnim funkcijama i velikim razmerama pokazuje univerzalnu vrednost. On svedoči o nasleđu i sintezi ranijih elamitskih i mesopotamijskih znanja, a na njega su verovatno uticali brana i tunel u Petri i rimsko građevinarstvo. Veoma je bogat u pogledu raznolikosti graditeljskih struktura i njihovoj konstrukciji, kao i raznovrsnosti njihove upotrebe (vodosnabdevanje grada, vodenice, navodnjavanje, rečni prevoz i odbrambeni sistem).
Brana i most Šadorvan
[uredi | uredi izvor]Brana i most Šadorvan (naziva se još i Band-e Kejsar, odnosno Cezarova brana), rimski kanal preko reke Karun dugačak oko 500 metara, bio je ključni objekat kompleksa koji je zajedno sa Band-e-Mizanom zadržavao i preusmeravao vodu iz reke u kanale za navodnjavanje. Izgradila ga je rimska radna snaga u 3. veku nove ere po nalogu Sasanida, i bio je najistočniji rimski most i brana i prva građevina u Iranu koja je spajala most sa branom. Njegova izgradnja i dvostruka namena imala je snažan uticaj na kasniji razvoj iranskog graditeljstva kao i sasanidskih tehnika upravljanja vodom. Šuštarski hidraulični sistem u svojoj celini, a naročito brana i most Šadorvan, smatran je čudom sveta ne samo od strane Persijanaca, već takođe i arapskih muslimana na vrhuncu njihove civilizacije. Most je imao značajnu ulogu kao komunikacija između Pasargada i sasanidske prestonice Ktesifona. Mnogo puta je dograđivan i popravljan u islamskom razdoblju, a u upotrebi je ostao do kraja 19. veka.
Hidraulični sistem Šuštar upisan je na Unesko listu svetske baštine 2009. godine[1].
Galerija
[uredi | uredi izvor]-
Mapa hidrauličnog sistema Šuštar
-
Hidraulični sistem Šuštar 1
-
Hidraulični sistem Šuštar 2
-
Hidraulični sistem Šuštar 3
-
Hidraulični sistem Šuštar 4
-
Hidraulični sistem Šuštar 5
-
Hidraulični sistem Šuštar 6
-
Hidraulični sistem Šuštar 7
-
Hidraulični sistem Šuštar, vodenice
-
Hidraulični sistem Šuštar, panorama
-
Brana i most Šadorvan
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ (jezik: engleski) Hidraulični sistem Šuštar na sajtu Unesko