Hipoteza o drevnim astronautima

Drevni astronauti.

Hipoteza o drevnim astronautima (engl. Ancient astronaut hypothesis) je pseudonaučna hipoteza koja tvrdi da su inteligentna vanzemaljska bića posetila Zemlju i kontaktirala sa ljudima u antici i praistoriji. Mnogi veruju da je ovaj kontakt uticao na razvoj ljudske kulture, tehnologije i religija. Teorije o drevnim astronautima se pojavljuju i u naučnoj fantastici. U drugoj polovini 20. veka, mnogo pisaca tvrdi da je ova teorija istinita. Neki od njih su Erih fon Deniken i Dejvid Ajk.

Oni tvrde da su za vreme kamenog doba, inteligenta stvorenja iz svemira posetila Zemlju.

Zagovornici hipoteze o drevnim astronautima često tvrde da su ljudi, potomci ili kreacija vanzemaljaca koji su sleteli na Zemlju pre nekoliko hiljada godina. Takođe se veruje i da je ljudska kultura, religije i znanje došlo od vanzemaljaca. Veruje se da su oni takođe napravili Egipatske piramide, Moai skulpture na Uskršnjem ostrvu, Naska linije i ostale građevine za koje se ne zna kako su napravljene.

Verovanje drevnih naroda

U blizini japanskog grada Jamagata, otkriven je oko 4000 godina star grob. To je bio kneževski grob ukrašen sa raznim crtežima. Na jednom od njih se vide knez ili kralj koji pozdravlja 7 letećih diskova. Japanski arheolog Jošivuki Tange kaže kako su ti diskovi NLO-i.

Zapis o viđenju vatrenih obruča u drevnom Egiptu i Rimskom carstvu

Zanimljiva je činjenica da su drevni Egipćani nepokolebljivo verovali da njihovi bogovi u „nebeskim lađama“ putuju „nebeskim Nilom“ - Mlečnom stazom - te da redovno navraćaju na Zemlju. Egipćani su oduvek verovali da su njihovi vladari (faraoni) zemaljski potomci nebeskih bogova te da se oni posle smrti na svojim „nebeskim barkama“ vraćaju u svoj „nebeski dom“. Prema tradicionalnom egipatskom verovanju da svako zbivanje na nebu nužno ima svoj zemaljski odraz, postaje razumljivo zašto su Egipćani uvek bili toliko orijentisani na pažljivo posmatranje kretanja zvezda i nebeskih pojava.

U hramu egipatskog faraona Setija I pronađene su kamene grede sa neobičnim znakovima na sebi. Oni nisu slični niti jednoj vrsti hijeroglifa. Jedno od najvećih arheoloških otkrića koje bi moglo dokazati dolazak inteligentnih bića iz svemira na Zemlju je navodni vanzemaljski zapis pronađen neposredno pre početka Drugog svetskog rata na planinskom masivu u provinciji Sečuan u Kini. 1937. i 1938. je tamo tim kineskih arheologa izvodio detaljan pregled planinskih pećina. Navodno je jedna od tih pećina izgrađena modernom tehnologijom.

Tela vanzemaljaca

Navodna lobanja vanzemaljca.

Pronađeno je mnogo kostiju i lobanja za koje se ne zna od koje su vrste životinje. Veruje se da su to lobanje vanzemaljaca. Blizu Naska linija pronađena je lobanja koja je izduženija od lobanje čoveka. Potiče iz perioda između 200. p. n. e. i 100. p. n. e.. Takve lobanje su najverovatnije nastale Veštačkom deformacijom na lobanji. Neki veruju da to nisu deformisane lobanje, nego lobanje vanzemaljca. Datuma 19. decembra 2012. je u blizini meksičkog sela Onavas pronađena lobanja koja izgleda kao lobanja vanzemaljca. Međutim, naučnici veruju da je to samo lobanja promenjenog oblika.

Literatura

• Olien, Michael D. (1978). „Did Ancient Astronauts Bring Civilization?”. The human myth: An introduction to anthropology. USA: Harper & Row. str. 236—241,245,255. ISBN 978-0-06-044918-6. 
• Von Däniken, Erich (1984). Chariots of the Gods. Berkley Pub Group. ISBN 978-0-425-07481-7. 
• Cithara. St. Bonaventure University. 1961. str. 12. 
• Lieb, Michael (1998). Children of Ezekiel: Aliens, Ufos, the Crisis of Race, and the Advent of End Time. Duke University Press. str. 250. ISBN 978-0-8223-2268-9.