Pređi na sadržaj

Hiroši Inagaki

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Hiroši Inagaki
Hiroši Inagaki oko 1930. godine.
Datum rođenja(1905-12-30)30. decembar 1905.
Mesto rođenjaTokio, Japansko carstvo
Datum smrti21. maj 1980.(1980-05-21) (74 god.)
Mesto smrtiTokio, Japan

Inagaki Hiroši (jap. 稲垣 浩,1905–1980) bio je japanski reditelj poznat po istorijskim dramama. Najpoznatiji je po prvom delu trilogije Samuraj: Mijamoto Musaši, koji je osvojio Oskara za najbolji strani film 1954. godine.[1]

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Rođen je u Tokiju. Pošto mu je otac bio glumac, od detinjstva nastupa na sceni. Godine 1922, pridružio se glumačkom odeljenju studija Nikacu, ali je kasnije prešao na režiju i snimio svoj prvi film, istorijsku dramu Tenka Taiheiki (1928). Postao je reprezentativni reditelj istorijskih drama kao što je serijal Musaši. Bavio se i savremenom dramom,[a] stvarajući zapaženo delo Čovek sa rikšom (1943), a posle Drugog svetskog rata igrao je uloge Deca koja se drže za ruke (1948) i Zaboravljena deca (1949) i druge pohvale. Godine 1958. osvojio je Gran pri na Međunarodnom filmskom festivalu u Veneciji za rimejk filma Čovek sa rikšom.[1]

Filmovi

[uredi | uredi izvor]

U svojoj knjizi Sto godina japanskog filma, Donald Riči navodi Hiroši Inagakija, uz Jamanaka Sato-a i Itami Mansaku-a, kao jednog od najznačajnijih reditelja tzv. nove istorijske drame, koje su se odlikovale većim stepenom realizma, akcionih scena i nasilja od ranijih (snimljenih pre 1928. godine), koje su bile statične, konvencionalne i herojske, inspirisane kabuki-pozorištem. Protagonisti ovih novih istorijskih drama bili su naglašeno neherojski, obični, mali ljudi u istoriji (ronini, lutalice, kriminalci), i drame su često bile analogija modernih socijalnih problema. Počevši kao asistenti starijeg reditelja Ito Daisuke-a, pionira nove istorijske drame, Inagaki i Itami Mansaku su 1928. zajedno snimili svoj prvi film, istorijsku dramu Tenka Taiheiki, prvi u nizu filmova o roninima-lutalicama, čiji su protagonisti govorili kolokvijalnim jezikom (za razliku od tradicionalnih istorijskih drama, koje su insistirale na arhaičnom jeziku i uzvišenom stilu) i bili bliski gledaocima, kao sasvim obični ljudi koji u pravom trenutku urade pravu stvar. Sam Inagaki nazvao je ove filmove savremenim dramama sa samurajskim perčinom - drugim rečima, savremenim dramama prikazanim u istorijskom okruženju[b]. Među ovim novim istorijskim dramama, uobičajeno se smatralo da su dela Inagaki Hirošija sentimentalna, ali lirska, da su dela Itami Mansaku-a intelektualna, ali ironična, dok su dela Jamanaka Sadao-a, sa svojom minimalističkom elegancijom i realizmom - umetnički najviša.[2]

Toširo Mifune je igrao u brojnim filmovima Hiroši Inagakija, uključujući Najamni mač (1952), Samurajska trilogija nagrađena Oskarom (Mijamoto Musaši, 1954–1956), kao legendarni mačevalac Mijamoto Musaši (1584–1645); kao osiromašeni Čovek sa rikšom (1958) koji se brine o Takamine Hideko i njenom malom detetu nakon smrti njenog muža, u rimejku filma istog reditelja iz 1943. godine, po scenariju Itami Mansakua; mitska fantazija Tri blaga (1959); istorijske drame 47 vernih ronina (Čušingura,1962, u dva dela); i Samurajske zastave (Furin kazan, 1969).[3]

Napomene

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ U Japanu, termin za savremenu dramu je gedai-geki, a za istorijsku dramu - džidai-geki.
  2. ^ U Japanu, termin za savremenu dramu je gedai-geki, a za istorijsku dramu - džidai-geki.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b „Inagaki Hiroshi”. Nihon jinmei daijiten+Plus. Kōdahsha. Pristupljeno 15. 11. 2011. 
  2. ^ Richie, Donald (2005). A hundred years of Japanese film : a concise history, with a selective guide to DVDs and videos. Paul Schrader (Rev. ed izd.). Tokyo: Kodansha International. str. 68—70. ISBN 4-7700-2995-0. OCLC 61116307. 
  3. ^ Sharp, Jasper (2011). Historical dictionary of Japanese cinema. Lanham, Md.: Scarecrow Press. str. 163. ISBN 978-0-8108-5795-7. OCLC 707023100. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Richie, Donald (2005). A hundred years of Japanese film : a concise history, with a selective guide to DVDs and videos. Paul Schrader (Rev. ed izd.). Tokyo: Kodansha International. str. 68—70. ISBN 4-7700-2995-0. OCLC 61116307. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хироши_Инагаки&oldid=27844421”