Hirurgija
Hirurgija (grč. cheirourgia - ruka i rad) je grana kliničke medicine koja se bavi proučavanjem i lečenjem bolesti koje se moraju lečiti radom ruku hirurga i primenom mehaničkih sredstava (instrumenata).
Podela
[uredi | uredi izvor]Operativna hirurgija se može podeliti prema pristupu lečenja u četiri grupe:
- reparacija rana,
- ekstirpacija obolelih delova ili celih tkiva i organa,
- rekonstruktivna hirurgija, i
- fiziološka hirurgija.
Da bi mogao ostvariti uspešan rad, pored manuelne spretnosti za hirurga je neophodno da ima široko medicinsko obrazovanje, kao i poznavanje tehnike i tehnologije. Zbog napretka hirurgije i sve većeg obima znanja i razvoja brojnih operativnih tehnika, a u cilju pružanja bolje medicinske usluge pacijentima, hirurzi se sve više specijalizuju, tako da dolazi do razvoja novih hirurških disciplina ili njihovih poddisciplina. Iz hirurgije su se danas izdvojile brojne grane:
- opšta hirurgija
- traumatologija
- abdominalna hirurgija
- vaskularna hirurgija
- torakalna hirurgija
- kardijalna hirurgija
- endokrinološka hirurgija
- dečja hirurgija
- neurohirurgija
- maksilofacijalna
- oralna hirurgija
- očna hirurgija
- maksilofacijalna hirurgija,
- ortopedija,
- plastična i rekonstruktivna hirurgija,
- grudna hirurgija,
- urologija, kao i druge brojne poddiscipline.
Kratak osvrt na razvoj hirurgije
[uredi | uredi izvor]Istorija hirurgije je stara koliko i istorija čovečanstva i medicine. Konvencionalno se deli na preistorijsku, hirurgiju starog veka, srednjeg veka do renesanse, od renesanse do modernih vremena i savremenu hirurgiju.
Praistorija i stari vek
[uredi | uredi izvor]Primitivna operativna hirurgija je rađena instiktivno i iskustveno- labavi zub je vađen, apsces otvaran, krvarenje zaustavljano od strane ljudi koji su bili u okruženju.
U Vavilonu su obolele stavljali na trg gde su mu svi mogli prići i ispitati kako bi se našao onaj koji može najviše pomoći. 1750. godine p. n. e. je na stubu ispisan Hamurabijev zakonik u kome su predviđene nagrade i kazne za hirurge.
Natpisi na egipatskim grobnicama 2000-3000. p. n. e. opisuju lečenje preloma sa udlagama, vršenje cirkumcizije (obrezivanje), trepanacije lobanje (hirurško otvaranje lobanje), kao i amputacija ekstremiteta.
U Indiji se takođe istovremeno razvila hirurgija a neke zapisane operativne tehnike u Susruti se primenjuju i danas (rekonstrukcija nosa, rinoplastike, vezikolitotomije, incizije apscesa i opis hirurških instrumenata).
Jevreji su se isticali u higijeni i preventivnoj medicini, Kinezi u akupunkturi. U Grčkoj je najpoznatija od škola bila Hipokratova (460-370. p. n. e.) škola (460-130. p. n. e.), koji je predavao i pisao o hirurgiji (Corus Hipocraticum). Opisao je imobilizacija i ekstenziju, repoziciju luksacija i lečenje rana kao i izreku „Vis mediacatrih naturae“- moć prirode je velika.
Grčku medicinu je nasledila i unapredila Aleksandrijska škola progresom u anatomiji sa podvezivanjem krvnih sudova i elektivnim operacijama. Od 150. godina p. n. e. počela je grčko-rimska medicina (Galen i Celzus). Nakon pada rimske imperije hirurški centar postala je Vizantija (Oribszij i Persan).
Srednji vek
[uredi | uredi izvor]S pojavom islama i nadmoći muhamedanskog carstva nastaje period Arapske medicine koja je preuzela znanja od hrišćanske sekte Nestorijanaca (grčka medicina). Ističu se Rasisa i Avicena koji je napisao “Canon”. Tokom ovog perioda nije bilo pravog napretka, čak je i nazadovala primenom kauterizacijom rane, što se nekritički prenosi i u evropsku medicinu.
Napretku medicine je doprinela zabrana sveštenicima u 12. veku da se bave medicinom. Laici počinju da se bave hirurgijom i “Fabrica” od Ruđera od Salerna postaje osnovni udžbenik tokom 300 godina.
Krajem srednjeg veka hirurgija počinje da se razvija u severnoj Italiji (Salerno, Padova, Bolonja) i Francuskoj (škola Montpelien), da bi krajem 15. veka papa Sikst IV službeno dopustio disekciju leševa, tako da napreduju znanja iz anatomije. Međutim veliko unazađenje se dogodilo kada se od lekara, hirurgija prepustila pismenim berberima, kada je kao veština unazađena, a naučni razvoj prestao.
Renesansa i početak modernog doba
[uredi | uredi izvor]
Paracelsus (1493—1541) shvata lekovitu moć prirode, a Versalius u delu “De humani corporis fabrica” objavljenom 1543. odbacuje Galenovu anatomiju i daje osnovu za pravu hirurgiju. Međutim i dalje hirurgiju obavljaju berberi, kao Ambroise Pare, koji je odbacio metod spaljivanja i podvezivao krvne sudove.
Napredak počinje kada je Londonsko udruženje berbera i hirurga, na osnovu povelje Henrika VIII iz 1540. godine počelo da vodi kontrolu rada u hirurgiji zemlje.
Krajem XVI i početkom 17. veka počinje se hirurgija uključivati u programe medicinskih škola, da bi u XVIII veku u potpunosti bila preuzeta od strane medicinskog staleža, tako da se operativna tehnika i manuelna veština usavršavaju. U Parizu se 1731. osniva Hirurška akademija i do kraja veka Pariz postaje centar svetske hirurgije. Ledran i Desaut 1741.- ekscizija i debridment rane, Leri -memoari vojne medicine i hirurgije- amputacije ekstremiteta odmah po ranjavanju, pre razvijanja infekcije).
Savremena hirurgija
[uredi | uredi izvor]Naučna otkrića koja su omogućila današnji razvoj hirurgije su:
- Anestezija (1844. Horace Vels i 1846. V. T. Morton izvode inhalacionu anesteziju u Opštoj bolnici u Masačusetsu.)
- Asepsa i antisepsa (Ignac Semelvis, Mađar, akušer u Beču, uvodi obavezno pranje ruku pre ginekološkog pregleda, čime je smanjio njihovu smrtnost, a Luj Paster 1850. postavlja teoriju po kojoj su izazivači infekcija bakterije, a Josef Lister 1867. ta saznanja uvodi u hirurgiju).
- Rendgen 1895 uvodi novi vid dijagnostike, radiografiju.
- Transfuzija krvi je omogućena otkrićem Karla Landstainera o aglutinaciji eritrocita pod uticajem seruma drugog čoveka- tako da je omogućeno utvrđivanje krvnih grupa. - Otkriće penicilina (Fleming, 1928) omogućava pre- i postoperativno sprečavanje infekcija.
Brojni su hirurzi tokom ovog perioda svojim umećem i ingenioznošću doveli do razvoja hirurgije u današnjem obimu, kao i napretkom tehnologije. Hirurgija budućnosti ide u smeru što manje traume tkiva i organizma, kao i na poljima mikrohirurgije, fetalne, endoskopske, transplantacione hirurgije, implantacije veštačkih organa I tkiva koja se dobijaju na tkivnim kulturama.
Osnovni zadaci hirurgije
[uredi | uredi izvor]Osnovni zadatak hirurgije u bilo kojim uslovima je da se pomogne obolelom ili povređenom. U zavisnosti od uslova okruženja, na medicinskim radnicima je da se pacijentu pruži adekvatna pomoć bez obzira na uslove koji su u okruženju. Osnovni princip pružanja medicinske pomoći je nikada ne nauditi pacijentu.
Pomoć ukazuje kvalifikovano lice za obim pomoći koji pruža (u okviru prve pomoći to može biti i obučeni laik). Dijagnostika i lečenje se izvode u okruženju koje omogućava njihovo kvalitetno izvođenje. To znači da u mirnodopskim uslovima, prvu pomoć, dijagnostiku, lečenje i oporavak sprovode za to kvalifikovani medicinski radnici u okvirima svojih nadležnosti u ustanovama koje su za pružanje medicinskih usluga opremljene. U vanrednim uslovima (elementarne nepogode i rat), na svim medicinskim radnicima je da se prilagode uslovima okruženja i uz požrtvovan rad ostvare isti ili sličan stepen zdravstvene zaštite. Za takve uslove svaka zdravstvena ustanova ima pripremljene okvirne planove.
Ukoliko medicinsko osoblje nije u mogućnosti da na datom mestu i vremenu pruži najbolje moguće lečenje pacijentu, dužno je sprovesti neophodne medicinske mere da osposobi pacijenta za transport do najbliže adekvatne ustanove, gde će se lečenje završiti.
Opis hirurške procedure
[uredi | uredi izvor]Lokacija
[uredi | uredi izvor]Stacionarna operacija se obavlja u bolnici, a operisana osoba nakon operacije ostaje u bolnici najmanje jednu noć. Ambulantna hirurgija se odvija u bolničkoj ambulanti ili samostojećem hirurškom centru, a operisana osoba se otpušta istog radnog dana.[1] Ordinacijska hirurgija se obavlja u ordinaciji lekara, i osoba se otpušta istog radnog dana.[2]
U bolnici se savremena hirurgija često izvodi u operacionoj sali koristeći hirurške instrumente, operacioni sto i drugu opremu. Među hospitalizacijama u Sjedinjenim Američkim Državama zbog stanja koja nisu porođajna i neonatalna u 2012. godini, više od jedne četvrtine boravka i polovina bolničkih troškova uključivalo je boravke radi procedura obavljenih u operacionoj sali (OR).[3] Okruženje i procedure koje se koriste u hirurgiji su vođene principima aseptičke tehnike: striktno odvajanje „sterilnih” (bez mikroorganizama) stvari od „nesterilnih” ili „kontaminiranih” stvari. Svi hirurški instrumenti moraju biti sterilisani, a instrument se mora zameniti ili ponovo sterilisati ako postane kontaminiran (tj. njime se rukuje na nesterilni način ili mu se dozvoli da dodirne nesterilnu površinu). Osoblje u operacionoj sali mora da nosi sterilnu odeću (piling, kap, sterilni hirurški plašt, sterilne rukavice od lateksa ili polimera bez lateksa i hiruršku masku), i moraju da operu šake i ruke odobrenim dezinfekcionim sredstvom pre svake procedure.
Preoperativna nega
[uredi | uredi izvor]Pre operacije, osoba se podvrgava lekarskom pregledu, radi određene preoperativne testove, a njeno fizičko stanje se ocenjuje prema ASA sistemu klasifikacije fizičkog statusa. Ako su ovi rezultati zadovoljavajući, osoba kojoj je potrebna operacija potpisuje formular za pristanak i dobija odobrenje za operaciju. Ako se očekuje da će procedura dovesti do značajnog gubitka krvi, autologna krv se može dati nekoliko nedelja pre operacije. Ako operacija uključuje digestivni sistem, osoba kojoj je potrebna operacija može biti upućena da izvrši pripremu creva tako što će noć pre zahvata popiti rastvor polietilen glikola. Ljudi koji se spremaju za operaciju se takođe upućuju da se uzdrže od hrane ili pića (NPO naredba posle ponoći u noći pre zahvata), kako bi minimizovao efekat sadržaja želuca na preoperativne lekove i smanjio rizik od aspiracije ako osoba povraća tokom ili posle procedure.
Neki medicinski sistemi imaju praksu rutinskog izvođenja rendgenskih snimaka grudnog koša pre operacije. Pretpostavka koja stoji iza ove prakse je da lekar može otkriti neko nepoznato zdravstveno stanje koje bi zakomplikovalo operaciju, i da bi, kada to otkrije rendgenskim snimkom grudnog koša, lekar prilagodio hiruršku praksu u skladu s tim.[4] Međutim, profesionalne medicinske organizacije preporučuju da ne rade rutinski preoperativni rendgenski snimci grudnog koša za ljude koji imaju neupadljivu medicinsku istoriju i koji su bili podvrgnuti fizičkom pregledu iz koga nije proizašla potreba za rendgenskim snimkom grudnog koša.[4] Rutinski rendgenski pregled može da dovede do problema kao što su pogrešna dijagnoza, prekomerno lečenje ili drugi negativni ishodi, pre nego što će biti od koristi za osobu.[4] Isto tako, drugi testovi uključujući kompletnu krvnu sliku, protrombinsko vreme, parcijalno tromboplastinsko vreme, osnovni metabolički panel i analizu urina ne bi trebalo da se rade osim ako rezultati ovih testova mogu pomoći u proceni hirurškog rizika.[5]
Galerija
[uredi | uredi izvor]-
Hirurški komplet Jetter & Scheerer -
Hirurški komplet Josef Leiter -
Komplet hirurških igala
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Lemos P, Jarrett P, Philip B, ur. (2006). Day surgery: development and practice (PDF). London: International Association for Ambulatory Surgery. ISBN 978-989-20-0234-7. Arhivirano iz originala (PDF) 29. 11. 2020. g. Pristupljeno 23. 02. 2023.
- ^ Twersky RS, Philip BK, ur. (2008). Handbook of ambulatory anesthesia (2nd izd.). New York: Springer. str. 284. ISBN 978-0-387-73328-9.
- ^ Fingar KR, Stocks C, Weiss AJ, Steiner CA (decembar 2014). „Most Frequent Operating Room Procedures Performed in U.S. Hospitals, 2003–2012”. HCUP Statistical Brief No. 186. Rockville, MD: Agency for Healthcare Research and Quality. Arhivirano iz originala 3. 5. 2015. g.
- ^ a b v American College of Radiology. „Five Things Physicians and Patients Should Question”. Choosing Wisely: An Initiative of the ABIM Foundation. Arhivirano iz originala 10. 2. 2013. g. Pristupljeno 17. 8. 2012., citing
- „American College of Radiology ACR Appropriateness Criteria”. American College of Radiology. 2000. Arhivirano iz originala 10. 2. 2013. g. Pristupljeno 4. 9. 2012. Last reviewed 2011.
- Gómez-Gil E, Trilla A, Corbella B, Fernández-Egea E, Luburich P, de Pablo J, et al. (2002). „Lack of clinical relevance of routine chest radiography in acute psychiatric admissions”. General Hospital Psychiatry. 24 (2): 110—113. PMID 11869746. doi:10.1016/s0163-8343(01)00179-7.
- Archer C, Levy AR, McGregor M (novembar 1993). „Value of routine preoperative chest x-rays: a meta-analysis”. Canadian Journal of Anaesthesia. 40 (11): 1022—1027. PMID 8269561. doi:10.1007/BF03009471
. - Munro J, Booth A, Nicholl J (1997). „Routine preoperative testing: a systematic review of the evidence”. Health Technology Assessment. 1 (12): i—iv, 1—62. PMID 9483155. doi:10.3310/hta1120 .
- Grier DJ, Watson LJ, Hartnell GG, Wilde P (avgust 1993). „Are routine chest radiographs prior to angiography of any value?”. Clinical Radiology. 48 (2): 131—133. PMID 8004892. doi:10.1016/S0009-9260(05)81088-8.
- Gupta SD, Gibbins FJ, Sen I (januar 1985). „Routine chest radiography in the elderly”. Age and Ageing. 14 (1): 11—14. PMID 4003172. doi:10.1093/ageing/14.1.11.
- Amorosa JK, Bramwit MP, Mohammed TL, Reddy GP, Brown K, Dyer DS, et al. (mart 2013). „ACR appropriateness criteria routine chest radiographs in intensive care unit patients”. Journal of the American College of Radiology. National Guideline Clearinghouse. 10 (3): 170—174. PMID 23571057. doi:10.1016/j.jacr.2012.11.013. Arhivirano iz originala 15. 9. 2012. g. Pristupljeno 4. 9. 2012.
- ^ American Society for Clinical Pathology, „Five Things Physicians and Patients Should Question”, Choosing Wisely: an initiative of the ABIM Foundation, American Society for Clinical Pathology, Arhivirano iz originala 1. 9. 2013. g., Pristupljeno 1. 8. 2013, which cites
- Keay L, Lindsley K, Tielsch J, Katz J, Schein O (januar 2019). „Routine preoperative medical testing for cataract surgery”. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 1 (1): CD007293. PMC 6353242 . PMID 30616299. doi:10.1002/14651858.CD007293.pub4.
- Katz RI, Dexter F, Rosenfeld K, Wolfe L, Redmond V, Agarwal D, et al. (januar 2011). „Survey study of anesthesiologists' and surgeons' ordering of unnecessary preoperative laboratory tests”. Anesthesia and Analgesia. 112 (1): 207—212. PMID 21081771. S2CID 8480050. doi:10.1213/ANE.0b013e31820034f0.
- Munro J, Booth A, Nicholl J (1997). „Routine preoperative testing: a systematic review of the evidence”. Health Technology Assessment. 1 (12): i—iv, 1—62. PMID 9483155. doi:10.3310/hta1120 .
- Reynolds TM (januar 2006). „National Institute for Health and Clinical Excellence guidelines on preoperative tests: the use of routine preoperative tests for elective surgery”. Annals of Clinical Biochemistry. 43 (Pt 1): 13—16. PMID 16390604. doi:10.1258/000456306775141623 .
- Capdenat Saint-Martin E, Michel P, Raymond JM, Iskandar H, Chevalier C, Petitpierre MN, et al. (mart 1998). „Description of local adaptation of national guidelines and of active feedback for rationalising preoperative screening in patients at low risk from anaesthetics in a French university hospital”. Quality in Health Care. 7 (1): 5—11. PMC 2483578 . PMID 10178152. doi:10.1136/qshc.7.1.5.
- Keay L, Lindsley K, Tielsch J, Katz J, Schein O (januar 2019). „Routine preoperative medical testing for cataract surgery”. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 1 (1): CD007293. PMC 6353242
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Bartolo, M.; Bargellesi, S.; Castioni, C.; Intiso, D.; Fontana, A.; Copetti, M.; Scarponi, F.; Group, D.; Intensive Care and Neurorehabilitation Italian Study Group (2017). „Mobilization in early rehabilitation in intensive care unit patients with severe acquired brain injury: An observational study”. Journal of Rehabilitation Medicine. 49 (9): 715—722. PMID 28980699. doi:10.2340/16501977-2269.
- Ni, Chun-yan; Wang, Zhi-Hong; Huang, Zhi-Ping; Zhou, Hui; Fu, Li-Juan; Cai, Hui; Huang, Xuan-Xuan; Yang, Yuan; Li, Hui-fen; Zhou, Wei-Ping (2018). „Early enforced mobilization after liver resection: A prospective randomized controlled trial”. International Journal of Surgery. 54 (Pt A): 254—258. PMID 29753000. S2CID 21676535. doi:10.1016/j.ijsu.2018.04.060.
- Lei, Yi-Ting; Xie, Jin-Wei; Huang, Qiang; Huang, Wei; Pei, Fu-Xing (2021). „Benefits of early ambulation within 24 h after total knee arthroplasty: A multicenter retrospective cohort study in China”. Military Medical Research. 8 (1): 17. PMC 7934453 . PMID 33673879. doi:10.1186/s40779-021-00310-x .
- Stethen, Trent W.; Ghazi, Yasir A.; Heidel, Robert Eric; Daley, Brian J.; Barnes, Linda; Patterson, Donna; McLoughlin, James M. (2018). „Walking to recovery: The effects of missed ambulation events on postsurgical recovery after bowel resection”. Journal of Gastrointestinal Oncology. 9 (5): 953—961. PMC 6219981 . PMID 30505598. doi:10.21037/jgo.2017.11.05 .
- Yakkanti, Ramakanth R.; Miller, Adam J.; Smith, Langan S.; Feher, Anthony W.; Mont, Michael A.; Malkani, Arthur L. (2019). „Impact of early mobilization on length of stay after primary total knee arthroplasty”. Annals of Translational Medicine. 7 (4): 69. PMC 6409239 . PMID 30963064. doi:10.21037/atm.2019.02.02 .
