Pređi na sadržaj

Хичкок (film)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Hičkok
Filmski poster na srpskom jeziku
Žanrbiografski
RežijaSaša Gervazi
Glavne ulogeEntoni Hopkins

Helen Miren
Skarlet Johanson

Džesika Bil
Godina2012.
Trajanje92 minuta
Zemlja SAD
Jezikengleski
Veb-sajtwww.hitchcockthemovie.com
IMDb veza

Hičkok je američki biografski romantični dramski film iz 2012. u režiji Saše Gervazija i zasnovan na publicističkoj knjizi Stivena Rebela iz 1990. Alfred Hičkok i stvaranje Psiho. Hičkok priča priču o odnosu Alfreda Hičkoka i njegove supruge Alme Revil tokom snimanja filma Psiho 1959. godine. Hičkok je premijerno prikazan na AFI festu 1. novembra 2012, a objavljen je u Sjedinjenim Državama 23. novembra od strane Fox Searchlight Pictures. Zaradio je 27 miliona dolara u odnosu na budžet od 15 miliona dolara.

Radnja[uredi | uredi izvor]

 Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

Godine 1959. Alfred Hičkok je režirao svoj najnoviji film, Sever-severozapad, sa uspehom kritike i komercijale, ali je uznemiren insinuacijom reportera da treba da se povuče. Nastojeći da povrati umetničku smelost svoje mladosti, Hičkok odbija filmske predloge, uključujući Kazino Rojal i Dnevnik Ane Frank, u korist horor romana Roberta Bloha pod nazivom Psiho, zasnovanog na zločinima ubice Eda Gina iz stvarnog života. Gin se pojavljuje u sekvencama kroz film, u kojima izgleda da podstiče Hičkokovu maštu u vezi sa pričom o Psiho, ili deluje kao neka funkcija Hičkokovog podsvesnog uma (na primer, skreće Hičkokovu pažnju na pesak na podu kupatila, čija količina otkriva kako mnogo vremena njegova supruga Alma provodi u kući na plaži sa Vitfildom Kukom).

Hičkokova supruga i umetnička saradnica, Alma, nije ništa više oduševljena tom idejom od njegovih kolega, pogotovo što je njen prijatelj pisac, Vitfild Kuk, lobirao da pogleda njegov sopstveni scenario. Međutim, ona toplo prihvata Hičkokov predlog, sugerišući inovativni obrt zapleta ubijanja glavne ženske uloge na početku filma. Pokazalo se da je šefove studija u Paramauntu teže ubediti, što je primoralo Hičkoka da lično finansira film i koristi svoju televizijsku ekipu za snimanje filma, njegovog poslednjeg sa Paramountom.

Pritisci produkcije, kao što je suočavanje sa Džefrijem Šurlokom iz Kodeksa za produkciju filmova, i Hičkokove razvratne navike, kao što je kada se savetuju sa glavnom ženom, Dženet Li, nerviraju Almu. Ona započinje ličnu saradnju sa Vitfildom Kukom na njegovom scenariju u njegovoj kući na plaži bez Hičkokovog znanja. Hičkok na kraju otkriva šta je radila i sumnja da je imala aferu. Ova zabrinutost utiče na Hičkokov rad na Psiho. Hičkok se na kraju suočava sa Almom i pita je da li ima aferu. Alma to ljutito poriče.

Alma privremeno preuzima produkciju filma kada je Hičkok prikovan za krevet nakon što je kolabirao od preteranog rada, radeći na sekvenci koja je uključivala komplikovani snimak procesa koji prikazuje smrt detektiva Arbogasta, sa Alminom specifikacijom objektiva od 35 mm, umesto 50 mm objektiva koji je Hičkok preferirao za ovo film.

U međuvremenu, Hičkok izražava svoje razočarenje Veri Majls zbog toga što nije ispunila njegov plan da postane sledeća najveća zvezda posle Grejs Keli, ali Majls kaže da je zadovoljna svojim porodičnim životom.

Rukovodioci studija loše su prihvatili Hičkokovu verziju Psiho, dok Alma otkriva da Vitfild ima seks sa mlađom ženom u njegovoj kući na plaži. Hičkok i Alma se pomire i krenu da rade na poboljšanju filma. Njihova obnovljena saradnja daje rezultate, kulminirajući time što Alma ubeđuje Hičkoka da prihvati predlog njihovog kompozitora za dodavanje oštre muzike Bernarda Hermana na scenu pod tušem.

Nakon što je naterao Šurloka da ostavi sadržaj filma uglavnom netaknut, Hičkok saznaje da će studio otvoriti film samo u dva bioskopa. Hičkok organizuje posebna uputstva za pozorište kako bi izazvala interesovanje javnosti, kao što je zabrana ulaska nakon početka filma. Na premijeri filma, Hičkok prvo gleda publiku iz kabine za projekcije, gledajući ih kroz mali prozor. Hičkok tada čeka u predvorju reakciju publike, izvodeći rezne pokrete na njihove reakcije dok oni vrište na znak. Film je nagrađen entuzijastičnim prijemom.

Pošto je film tako dobro prihvaćen, Hičkok se javno zahvaljuje svojoj supruzi što je pomogla da to bude moguće i oni potvrđuju svoju ljubav i partnerstvo. Na kraju u svom domu, Hičkok se obraća publici navodeći da se Psiho pokazao kao veliki vrhunac u njegovoj karijeri i da trenutno razmišlja o svom sledećem projektu. Gavran sleće na njegovo rame nagoveštavajući njegov sledeći film, Ptice.

Poslednje naslovne karte kažu da je Hičkok režirao još šest filmova posle Psiho, od kojih nijedan ne bi zasjenio njegov komercijalni uspeh, i iako nikada nije osvojio Oskara, Američki filmski institut mu je dodelio nagradu za životno delo 1979: nagradu za koju je tvrdio da je delio je, kao što je i imao svoj život, sa svojom ženom Almom.

Glumci[uredi | uredi izvor]

Produkcija[uredi | uredi izvor]

Razvoj[uredi | uredi izvor]

Godine 2005. objavljeno je da će A&E producirati televizijski film ili miniseriju zasnovanu na knjizi Stivena Rebela Alfred Hičkok i stvaranje Psiho.[1] Nakon toga, knjiga je izabrana kao glavni film. Godine 2007, sklopljen je ugovor na prvi pogled sa Paramauntom, originalnim distributerom Psihoa. Međutim, nakon četiri godine razvoja u Paramauntu, proizvodnja se preselila na Foks[2]

Saša Gervazi je bio u pregovorima da režira dramski film u novembru 2011. Početkom sledećeg meseca, Gervazi je potpisao ugovor za reditelja sa Entonijem Hopkinsom i Helen Miren koji će glumiti Alfreda Hičkoka i Alme Revil.[2] Koscenarista Crnog labuda Džon Džej Meklaflin napisao je prve nacrte scenarija; kasnije, Rebelo je napisao dodatne nekreditovane nacrte koji su pomerili fokus priče sa Eda Gina i umesto toga ka složenom ličnom i profesionalnom odnosu Hičkoka i njegove žene Revil tokom snimanja filma Psiho.

Kasting[uredi | uredi izvor]

Veliki deo kastinga za film najavljen je u martu 2012. Skarlet Johanson i Džejms D'Arsi igrali su zvezde Psiho, Dženet Li i Entonija Perkinsa.[3] Kasnije tog meseca Džesika Bil je dobila ulogu Vere Majls.[4] Među dodatnim članovima glumačke ekipe bili su Toni Kolet kao pomoćnik režisera od poverenja, Deni Hjuston kao scenarista i dramaturg Vitfild Kuk, Majkl Stulbarg kao moćni agent i šef studija Lu Vaserman, Majkl Vinkot kao serijski ubica Ed Gin, Ralf Makio kao scenarista Džozef Stefano, Ričard Portnou kao šef Paramaunta Barni Balaban.[5][6]

Snimanje[uredi | uredi izvor]

Glavno snimanje filma počelo je 13. aprila u Los Anđelesu, a film je preimenovan u Hičkok .[7] Snimanje je završeno 31. maja nakon završetka scene smeštene tokom Psiho premijere u Njujorku 16. juna 1960.[8]

Muzika[uredi | uredi izvor]

Deni Elfman je komponovao muziku za film.[9] Elfman je prethodno ponovo snimio originalnu muziku Bernarda Hermana za rimejk Gasa Van Senta iz 1998.[10]

Album sa zvučnim zapisima za film objavljen je 14. decembra 2012.[11]

Prikazivanje[uredi | uredi izvor]

Hičkok je imao ograničeno izdanje 23. novembra 2012, kako bi se film takmičio tokom sezone Oskara .[12] Film je imao svetsku premijeru kao uvodni film AFI Festa 2012. 1. novembra gala svečanosti u Holivudu.[13][14]

Prijem[uredi | uredi izvor]

Zarada[uredi | uredi izvor]

Hičkok je zaradio oko 24,7 miliona dolara širom sveta. Tokom otvaranja na vikend za Dan zahvalnosti, film je debitovao u 17 bioskopa i zaradio je u proseku 16.924 dolara po bioskopu.[15]

Kritike[uredi | uredi izvor]

Agregator recenzija Rotten Tomatoes daje ocenu odobravanja od 60% na osnovu 216 recenzija i prosečnu ocenu od 6,19/10. Kritički konsenzus veb-sajta glasi: „Iako pati od tonalne nedoslednosti i nedostatka istinski pronicljive retrospekcije, Hičkok je uzdignut inspirisanim nastupima u odnosu na svoje dve istaknute glavne uloge“.[16] Na Metakritik-u, film ima ocenu 55 od 100 na osnovu 40 kritičara, što ukazuje na „mešovite ili prosečne kritike“.[17]

Ubrzo nakon svetske premijere filma na AFI festu 2012, objavljene su prve kritike o Hičkoku. Tom O’Nil iz Hafington Posta napisao je: „Kada se u četvrtak uveče film otvorio na AFI festu, publika je na kraju pukla u divlje zebnje. Ovaj Hičkok je tako dobro napravljen, toliko zabavan i tako napet da bi originalnog Hičkoka učinio ponosnim. . . Ozbiljan je kandidat za najbolji film, glavnog glumca, glavnu glumicu, prilagođeni scenario, šminku, muziku, a možda i umetničku režiju .“[18] Džon Paterson iz Gardijana nazvao je film „pametnim i duhovitim“; „nastajanje Psihoa je detaljno prikazano, a da nismo videli ni jedan kadar završenog filma“ i zaključeno „živi i diše kroz Hopkinsa i Miren“.[19]

Po izlasku u bioskop, Meri Pols iz Tajm je nazvala film „zabavom za dobro raspoloženje, što je u redu za svakoga ko više voli da je Hičkokovska istorija sređena, bez megalomanije, snishodljive okrutnosti i sklonosti seksualnom uznemiravanju koje su izazvale njegov post- Psiho plavuša otkriće Tipi Hedren da ga proglasi 'zlim, podlim čovekom'".[20] Rodžer Ebert iz Čikago San Tajmsa dao je pozitivnu recenziju filmu i smatrao da film najviše zavisi od prikaza Alme Revil od strane Helen Miren, za koju je smatrao da je „topao i efikasan“.[21]

Mnogi kritičari su uporedili film sa HBO -ovim biografskim filmom Devojka, koji je objavljen mesec dana ranije i detaljno opisuje Hičkok koji snima Ptice i Marni . Džastin Čang iz Varijeti -a je napisao da „uporedivo penušavi Hičkok nudi simpatičniju, čak i komičniju procenu čoveka iza krupne siluete“.[22] Tod Makarti iz Holivud Reportera takođe je primetio da film „donosi meru autentičnosti koja u potpunosti nedostaje Devojčici “. Kada je pisao o filmu u celini, Mekarti je rekao: „ Hičkok je možda delo fantazije i spekulacija koliko i istorija i biografija, ali kao interpretacija unutrašnjeg života i mašte velikog talenta, neosporno je živahan i provokativan“ .[23]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Martin, Denise (13. 7. 2005). „A&E looks into 'Live'”. Variety. Pristupljeno 17. 9. 2012. 
  2. ^ a b Kit, Borys (7. 12. 2012). „Helen Mirren Circling 'Alfred Hitchcock' as Project Moves From Paramount to Fox Searchlight (Exclusive)”. The Hollywood Reporter. Pristupljeno 17. 9. 2012. 
  3. ^ Trumbore, Dave (1. 3. 2012). „Scarlett Johansson and James D'Arcy Join ALFRED HITCHCOCK AND THE MAKING OF PSYCHO”. Collider.com. Arhivirano iz originala 07. 01. 2020. g. Pristupljeno 17. 9. 2012. 
  4. ^ Donnelly, Matt (21. 3. 2012). „Jessica Biel nabs coveted 'Hitchcock' role as Vera Miles”. Los Angeles Times. Pristupljeno 17. 9. 2012. 
  5. ^ Gallagher, Brian (21. 3. 2012). „Toni Collette and Danny Huston Join Alfred Hitchcock and the Making of Psycho”. Movieweb. Arhivirano iz originala 23. 03. 2012. g. Pristupljeno 17. 9. 2012. 
  6. ^ „Original Karate Kid Ralph Macchio Joins Alfred Hitchock & The Making of Psycho”. 18. 4. 2012. Arhivirano iz originala 3. 2. 2014. g. Pristupljeno 17. 9. 2012. 
  7. ^ Savage, Sophia (12. 4. 2012). „Gervasi's 'Hitchcock' Shortens Title & Calls Itself A Love Story; Shoots April 13 in LA with Hopkins, Mirren & Johansson”. Indiewire. Arhivirano iz originala 6. 3. 2012. g. Pristupljeno 17. 9. 2012. 
  8. ^ Horgan, Richard (4. 6. 2012). „UCLA Prof, Students Visit Sacha Gervasi's Hitchcock Set”. Mediabistro. Arhivirano iz originala 14. 6. 2012. g. Pristupljeno 17. 9. 2012. 
  9. ^ Trumbore, Dave. „Danny Elfman to Score Gus Van Sant's PROMISED LAND and Sacha Gervasi's HITCHCOCK, Both of Which May Debut Early to Qualify for 2012 Oscars”. Collider. Arhivirano iz originala 13. 08. 2020. g. Pristupljeno 12. 9. 2012. 
  10. ^ Browne, David (8. 1. 1999). „Psycho: Music From and Inspired by the Motion Picture”. Entertainment Weekly. Arhivirano iz originala 17. 12. 2020. g. Pristupljeno 20. 9. 2012. 
  11. ^ „Original Motion Picture Soundtrack Of "HITCHCOCK" With Music By Danny Elfman Available December 4, 2012”. The Sacramento Bee. 16. 11. 2012. Arhivirano iz originala 20. 11. 2012. g. Pristupljeno 20. 11. 2012. 
  12. ^ Rosen, Christopher (20. 9. 2012). „'Hitchcock' Release Date: Anthony Hopkins Drama Set For Nov. 23, 2012”. Huffington Post. Pristupljeno 20. 9. 2012. 
  13. ^ Olsen, Mark (27. 9. 2012). „'Hitchcock' to open AFI Film Festival”. Los Angeles Times. Pristupljeno 1. 10. 2012. 
  14. ^ Chitwood, Adam (10. 10. 2012). „First Trailer and New Poster for HITCHCOCK Starring Anthony Hopkins”. Collider.com. Arhivirano iz originala 08. 01. 2020. g. Pristupljeno 10. 10. 2012. 
  15. ^ Subers, Ray (25. 11. 2012). „Weekend Report: 'Twilight,' Bond Dominate Fruitful Thanksgiving”. Box Office Mojo. Pristupljeno 26. 11. 2012. 
  16. ^ „Hitchcock (2012)”. Rotten Tomatoes. Fandango Media. Pristupljeno 22. 8. 2018. 
  17. ^ „Hitchcock Reviews”. Metacritic. CBS Interactive. Pristupljeno 2. 3. 2015. 
  18. ^ O'Neil, Tom (3. 11. 2012). „Hitchcock Adds Suspense to the Oscars Race”. The Huffington Post. Pristupljeno 7. 11. 2012. 
  19. ^ Patterson, John (2. 11. 2012). „Hitchcock – first look review”. The Guardian. Pristupljeno 7. 11. 2012. 
  20. ^ Pols, Mary (20. 11. 2012). „Hitchcock: To Psycho with Love”. Time Magazine. Pristupljeno 20. 11. 2012. 
  21. ^ Ebert, Roger (20. 11. 2012). „Hitchcock”. Chicago Sun-Times. Arhivirano iz originala 27. 11. 2012. g. Pristupljeno 21. 11. 2012. 
  22. ^ Chang, Justin (2. 11. 2012). „Variety Reviews – Hitchcock”. Variety. Pristupljeno 20. 11. 2012. 
  23. ^ McCarthy, Todd (2. 11. 2012). „Hitchcock Review”. The Hollywood Reporter. Pristupljeno 20. 11. 2012. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хичкок_(филм)&oldid=27738341”