Pređi na sadržaj

Horejšio Nelson

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Horejšio Nelson
Admiral Horejšio Nelson
Lični podaci
Puno imeHorejšio Nelson
Datum rođenja(1758-09-29)29. septembar 1758.
Mesto rođenjaBernam Torp, Kraljevstvo Velika Britanija
Datum smrti21. oktobar 1805.(1805-10-21) (47 god.)
Mesto smrtiTrafalgar, Španija

Horejšio Nelson (neujednačeno i Horacije i Horacio, engl. Horatio Nelson; Bernam Torp, 29. septembar 1758Trafalgar, 21. oktobar 1805) je bio britanski pomorac i admiral.

Nelson se priključio mornarici na nagovor svoga ujaka Morisa Saklinga. Brzo se uspinjao u službi i postao je kapetan 1778. Isticao se ličnim kvalitetima i odličnim poznavanjem taktike. Ponekad je prolazio kroz periode bolesti i neangažovanosti, naročito posle Američkog rata za nezavisnost. Po izbijanju francuskih revolucionarnih ratova Nelson se vratio u aktivnu službu. Naročito je bio aktivan u Mediteranu. Borio se u manjim bitkama kod Tulona i bio je od velike koristi pri zauzimanju Korzike.

U Bici kod Tenerifa 1797. teško je ranjen kada je izgubio ruku. Oporavljao se u Engleskoj. Naredne godine odneo je pobedu nad Francuzima u bici na Nilu. Godine 1801. pobedio je Dance u Bici kod Kopenhagena. Kasnije je komandovao blokadom francuske i španske flote u Tulonu, koje je zatim progonio do Kariba i nazad. Posle kratkog povratka u Englesku preduzeo je 1805. blokadu Kadiza. Dana 21. oktobra 1805. francusko-španska flota je isplovila iz luke i tako je započela Bitka kod Trafalgara. Ova bitka je bila jedna od najblistavijih pobeda britanske mornarice, ali je u njoj Nelson smrtno ranjen. Pogodio ga je hitac iz muskete sa španskog broda „Santisima Trinidad“. Nelsonovo telo je vraćeno u Englesku gde je uz počasti sahranjen u Vestminsterskoj opatiji.

Slavu jednog od najvećih stratega pomorskog ratovanja Nelson je stekao u bitkama protiv revolucionarne Francuske i Napoleona. Njegove pomorske pobede osigurale su Ujedinjenom Kraljevstvu prvenstvo na moru za čitav jedan vek. Njegovi spomenici se nalaze širom Britanije, a najpoznatiji je onaj na trgu Trafalgar u Londonu. Unjegovu čast je nazvan grad Nelson na Novom Zelandu.

Mladost

[uredi | uredi izvor]
Mesto župnog doma u Bernam Torpu, gde je Nelson rođen 1758. godine

Horejšio Nelson je rođen 29. septembra 1758. u župskom domu u Bernam Torpu, Norfok, Engleska, kao šesto od jedanaestoro dece sveštenika Edmunda Nelsona i njegove supruge Katrin Sakling.[1] Dobio je ime „Horejšio“ po svom kumu Horejšiju Volpolu, prvom grofu od Orforda (1723–1809),[2] bliskom rođaku njegove babe po majci Ane Tarner (1691–1768). Horejšio Volpol je bio mlađi unuk Roberta Volpola, prvog grofa od Orforda, de fakto prvog premijera Velike Britanije.[3]

Katrin Sakling je živela je u selu Baršam u Safoku, i venčala se za sveštenika Edmunda Nelsona u crkvi Bekles, Safok, 1749. Nelsonova tetka, Alis Nelson bila je supruga sveštenika Roberta Rolfa, rektora Hilbara u Norfoku i baba ser Roberta Monsija Rolfa.[4] Rolf je dva puta služio kao lord kancelar Velike Britanije.

Nelson je pohađao Pastonsku gimnaziju u Nort Volšamu, do svoje 12. godine, a takođe je bio đak u Gimnaziji kralja Edvarda VI u Noriču. Njegova pomorska karijera započela je 1. januara 1771. godine, kada je započeo službu na trećerazrednom brodu HMS Rizonabl kao obični mornar i kormilar pod komandom svog ujaka po majci, kapetana Morisa Saklinga. Ubrzo nakon početka službe na brodu, Nelson je postavljen za vodnika i počeo obuku za oficira. Početkom svoje službe, Nelson je otkrio da pati od morske bolesti, hronične tegobe koja ga je mučila do kraja života.[5]

Antili, 1771—1780

[uredi | uredi izvor]

HMS Rizonabl je bio naručen tokom perioda napetosti sa Španijom, ali kada je to prošlo, Sakling je prebačen na Norski stražarski brod HMS Trijumf, a Nelson je poslat na službu na Antilskom brodu Meri Ana iz trgovačke brodarske kompanije Hibert, Purier i Horton, kako bi stekao pomorsko iskustvo.[6] On je isplovio je iz Midveja u Kentu 25. jula 1771. ploveći prema Jamajci i Tobagu, vrativši se u Plimut 7. jula 1772.[7] Dva puta je prešao Atlantik, pre nego što se vratio da služi pod ujakom kao zapovednik Saklingovog dugog broda, koji je prevozio ljude i kargo do i sa obale. Nelson je tada saznao o planiranoj ekspediciji pod zapovedništvom Konstantina Fipsa, namenjenu istraživanju prolaza na Arktiku kojim se nadalo da se može doći do Indije: legendarnog Severoistočnog prolaza.[8]

Na zahtev svog nećaka, Sakling je organizovao da se Nelson pridruži ekspediciji kao kormilar[8] pod komandirom Latvidžom na preuređenom bombarderskom brodu HMS Karkas. Ekspedicija je dostigla do desetak stepeni od Severnog pola, ali, pošto nije uspela da nađe put kroz guste ledene ploče, bila je prinuđena da se vrati. Do 1800. godine Latvidž je počeo da kruži priču da je, dok je brod bio zarobljen u ledu, Nelson video i progonio belog medveda, pre nego što mu je naređeno da se vrati na brod. Latvidžova kasnija verzija iz 1809. godine, izvestila je da su Nelson i njegov kompanjon progonili medveda, i da je na pitanje zašto, odgovorio: „Želeo sam, gospodine, da dobijem kožu za svog oca“.[9]

Nelson se nakratko vratio na Trijumf nakon povratka ekspedicije u Britaniju u septembru 1773. Sakling je potom organizovao da bude premešten u HMS Sihors, jedan od dva broda koji su uskoro otplovili za Antile.[10]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Sugden 2004, str. 36
  2. ^ Pettigrew 1849, str. 1
  3. ^ Britannica 11th edition, p. 352
  4. ^ Nicolas, The Despatches and Letters of Lord Nelson, Vol, I p. 18
  5. ^ Sugden 2004, str. 56
  6. ^ Hibbert 1994, str. 13
  7. ^ „Joining the Royal Navy”. Nelson, Trafalgar and those who served. National Archives. Pristupljeno 28. 7. 2015. 
  8. ^ a b Pettigrew 1849, str. 4
  9. ^ Sugden 2004, str. 75
  10. ^ Sugden 2004, str. 81

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]