Hrizostom Smirnski
| Hrizostom Smirnski | |
|---|---|
.jpg) | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 20.1.(8.1) 1867 |
| Mesto rođenja | Triglija, Osmanska imperija, |
| Datum smrti | 10.9. (28.8) 1922 |
| Mesto smrti | Smirna, |
| Svetovni podaci | |
| Kanonizacija | 4 novembar 1992 od strane Grčka pravoslavna crkva |
| Praznik | nedelja pred Vozdviženje časnog krsta |
Hrizostom Smirnski (grč. Χρυσοστομος Σμυρνης[1], rođ. Hrizostom Kalafatis, 1867, Triglia, 28. avgust 1922. Smirna (Izmir), Turska) – episkop Carigradske patrijaršije, mitropolit smirnski, koji je prihvatio mučeničku smrt u avgustu 1922. godine. Kanonizovan je od strane Grčke pravoslavne crkve 4. novembra 1992. godine[2].
Biografija
[uredi | uredi izvor]Hrizostom je rođen 1867. godine u mestu Triglia, 12 km od grada Mudanije. Njegovi roditelji Nikolaos Kalafatis i Kaliopi Lemonidu imali su 8 dece - 4 dečaka i 4 devojčice. Otac je bio dobro obrazovan i zastupao je svoje sugrađane na turskim sudovima, a biran je za starešinu. Majka je bila veoma pobožna žena. U mladosti Hrizostom je izrazio želju da postane sveštenik. Roditelji su ga izdržavali i, prodavši deo imanja, poslali ga sa 17 godina da uči u Bogolovskoj školi na ostrvu Halki.
Tamo je upoznao mitropolita mitilenskog Konstantina (Valijadisa), koji je, ceneći njegovu marljivost, preuzeo na sebe troškove studija. Hrizostom je završio školu sa odličnim uspehom.
Mitropolit Konstantin ga je rukopoložio za đakona i, postavši ga za arhiđakona, primio u Mitilensku, a potom u Efesku crkvu, gde je premešten 1896. godine.
Dana 2. aprila 1897. godine mitropolit efeski Konstantin izabran je za carigradskog patrijarha.
Sveštenik
[uredi | uredi izvor]Patrijarh Konstantin je 18. maja iste godine hirotonisao Hrizostoma za sveštenika i odmah ga postavio za velikog protosinkela Konstantinovog trona.
Dok je bio na ovoj funkciji, arhimandrit Hrizostom je istovremeno bio i predsednik Mešovite pravoslavno-anglikanske komisije[3].
Arhimandrit Hrizostom je zbog svojih dužnosti morao mnogo da propoveda, zahvaljujući čemu je postao neobično rečit propovednik. Monumentalnim se smatra njegovo „Slovo o sahrani“ aleksandrijskog patrijarha i bivšeg patrijarha carigradskog Sofronija IV, duhovnog mentora Konstantina V, kao i „Slovo raspetome“, izgovoreno na Veliki petak 1901. godine.
U junu 1901. godine na carigradski presto je stupio dinamični Joakim III, koji je cenio zasluge arhimandrita Hrizostoma, koji je jednoglasno izabran za mitropolita grada Drame (oblast Istočne Makedonije i Trakije). Na dan svog izbora, obraćajući se patrijarhu, Hrizostom je rekao reči koje su postale proročke: „Svim srcem i svim svojim umom služiću Crkvi i narodu, i mitri, koju su svete ruke tvoje položile na moju glavu, ako je suđeno da izgubi sjaj svog kamenja, postaće trnov venac mučeničkog arhijereja“.
Mitropolit dramski
[uredi | uredi izvor]Patrijarh Joakim III je 23. maja 1902. godine predvodio svoje episkopsko hirotonisanje, a 22. jula na njegov tron je izabran mitropolit Hrizostom.
Ovo je bio period borbe za Makedoniju i mitropolit Hrizostom, braneći grčke nacionalne interese, suprotstavio se Bugarskom egzarhatu. Uprkos teškim vremenima, tokom boravka u Drami, izgradio je novu zgradu za mitropoliju, škole za dečake i devojčice, bolnicu, fiskulturnu salu, sirotišta, prihvatilišta za stare. Podržali su ga gradske starešine Konstantinos Dovelas, Dimostenis Hadžikirijakos, Petros Konstantinidis, Atanasios Petos, Merkurios Konstantinidis, Vasilios Grigorijadis, Dimitrios Konstantinu, Atanasios Vajanas, Dimitrios Antopulos, Vlahos Anagnostopulos.[4]
Međutim, zbog njegovih aktivnosti tokom borbi za Makedoniju, turske vlasti su tražile njegov opoziv 1907. godine. Ali posle proglašenja ustava 1908. godine, Hrizostom se vratio u Dramu. Godinu dana kasnije, turske vlasti su ponovo zahtevale njegov opoziv kao narušioca javnog reda i mira.
U grčkoj i stranoj istoriografiji borbe za Makedoniju, ime Hrizostoma pominje se uz druge aktivne jerarhe, kao što su German (Karavangelis), Grigorije Kidonije, Partenije iz Doire, Antim Florinski, Aleksandar Solunski i sveštenik komandanta partizanskog odreda Pashalis Tsiangas[5].
Mitropolit smirnski
[uredi | uredi izvor]Godine 1910. izabran je za mitropolita smirnskog i ostao na tronu tokom svih godina Balkanskih ratova (1912-1913). Izbijanjem Prvog svetskog rata patrijaršija je bila prinuđena da zvanično proglasi da je pravoslavlje pod progonom i da u znak protesta zatvori sve crkve[6]. Gledajući na prvobitno neutralnu Grčku, Turci su delovali protiv grčkog stanovništva ne tako otvoreno kao protiv jermenskog: tokom ratnih godina, od 2,5 miliona grčkih stanovnika carstva, 1,5 miliona je bilo podvrgnuto represiji, od kojih je polovina umrla[7].
Hrizostom se vratio svojim dužnostima porazom Osmanskog carstva 1918. godine.
2. (15.) maja 1919. grčke trupe su se iskrcale u Smirnu sa početnim mandatom Antante da zavedu red. Grčki mirovni sporazum iz 1920. obezbedio je privremenu kontrolu nad regionom za Grčku, sa mogućnošću da pet godina kasnije odluči o sudbini regiona na narodnom referendumu[8].
Izvodeći vojne operacije protiv kemalističkog pokreta i postepeno gubeći podršku svojih saveznika, grčka vojska se borila skoro do Ankare, ali se, ne mogavši da slomi otpor Turaka, povukla nazad. Do avgusta 1922. front je slomljen i grčke trupe su napustile Smirnu. Ulazak Turaka u Smirnu bio je praćen paljenjem grada i pokoljem hrišćanskog stanovništva. Američki konzul u Smirni, kasnije pisac, Džordž Horton primio je Hrizostoma i jermenskog mitropolita u njegovoj pratnji, nekoliko sati pre njegove smrti. „Senka smrti je ležala na njegovom licu“. Jerarsi nisu govorili o opasnosti koja se nadvila nad njima samo su bili zainteresovani – ako je moguće – da učine nešto da spasu stanovnike Smirne[9].
Hrizostom je odbio da napusti grad, kako mu je savetovao katolički mitropolit, i odbio je azil koji mu je ponuđen u francuskom konzulatu, rekavši: „Ja sam pastir, i moje je mesto sa mojim stadom“[10]. Kao i njegov prethodnik 156. godine Polikarp Smirnski, mitropolit Hrizostom je izabrao da postane mučenik. Hrizostom je otišao u pratnji turskih vojnika u kancelariju gradonačelnika, gde ga je komandant kemalističkih snaga Nureddin-paša predao da ga rulja rastrgne 28. avgusta (10. septembra) 1922. godine.
Prema rečima francuskih vojnika (po striktnom naređenju svog komandanta da se ne mešaju) koji su bili svedoci linča: „Gomila je zgrabila mitropolita Hrizostoma i vukla ga ulicom... malo dalje, ispred jednog italijanskog berberina po imenu Ismail... zaustavili su se i mitropolita su strpali u belu berberinsku odoru. Počeli su da ga tuku pesnicama i motkama i da mu pljuju u lice. Bukvalno su ga izboli noževima, čupali mu bradu, iskopali oči i odsekli nos i uši”.
Tada je mitropolit Hrizostom izvučen, na ulicu u oblasti Iki Češmeli, gde je ubrzo i umro. Fahretin Altaj, koji je komandovao prvim turskim konjanicima da uđu u Smirnu, tvrdio je da je Mustafa Kemal uznemiren ubistvom mitropolita i rekao da to nije trebalo da se desi[11].
Posle Hrizostomove smrti, Smirnski tron je ostao upražnjen sve do septembra 2016. godine, kada je za nju izabran Vartolomej (Samaras)[12].
Kanonizacija
[uredi | uredi izvor]Hrizostom je kanonizovan 4. novembra 1992. odlukom Svetog sinoda Grčke pravoslavne crkve, koji ga je proglasio za svetitelja i mučenika nacije (grč. Εθνομαρτυρας). Spomen „Svetog Hrizostoma Smirnskog i sa njim svetih episkopa Grigorija Kidonskog, Amvrosija Moskonije, Prokopija Ikonije, Jevtimija Zilosnog, kao i sveštenika i mirjana stradalih u Maloazijskoj katastrofi“ praznuje se svake nedelje pred Vozdviženje Časnog krsta.
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ Παπαβλασοπούλου, Χριστίνα. Η γυναίκα στη Μέση Εκπαίδευση της Κέρκυρας, μέσα από τη δημογραφική αποτύπωση του πληθυσμού του Γυμνασίου Θηλέων Κέρκυρας κατά τα έτη 1945-1976 (Teza). National Documentation Centre (EKT).
- ^ Σολομωνίδου, Βικτώρια (1983-01-01). „Ο Εφέσου Χρυσόστομος για την καταστροφή της Σμύρνης”. Bulletin of the Centre for Asia Minor Studies. 4: 301. ISSN 2459-2579. doi:10.12681/deltiokms.42.
- ^ Hrestomatiя: Pomestnыe Pravoslavnыe Cerkvi i Vsemirnый Sovet Cerkveй. Izdatelьskiй Dom "Nauka". 2023-05-18. ISBN 978-5-6048555-5-3.
- ^ Νταφούλης, Παύλος. Η υγειονομική περίθαλψη κατά την ένοπλο φάση του μακεδονικού αγώνος (1904-1908) και η δράση των εφέδρων και μόνιμων αξιωματικών του υγειονομικού που συμμετείχαν στον μακεδονικό αγώνα (Teza). National Documentation Centre (EKT).
- ^ Stavrianos, L. S.; Dakin, Douglas (1973). „The Unification of Greece, 1770-1923”. The American Historical Review. 78 (2): 464. ISSN 0002-8762. doi:10.2307/1861246.
- ^ Σέργης, Μ. Γ. (2011-11-24). „Γιώργος Μυτιληνός – Μ.Γ. Βαρβούνης, Οι ιερές σκήτες του Αγίου ΄Ορους, Αθήνα, εκδ. Χελάνδιον, 2007, σελ. 119”. Μακεδονικά. 38: 213. ISSN 2241-2018. doi:10.12681/makedonika.67.
- ^ Schmitt, Bernadotte E. (1926). „The Blight of Asia.George Horton”. American Journal of Sociology. 32 (2): 326—326. ISSN 0002-9602. doi:10.1086/214118.
- ^ Σέργης, Μ. Γ. (2011-11-24). „Γιώργος Μυτιληνός – Μ.Γ. Βαρβούνης, Οι ιερές σκήτες του Αγίου ΄Ορους, Αθήνα, εκδ. Χελάνδιον, 2007, σελ. 119”. Μακεδονικά. 38: 213. ISSN 2241-2018. doi:10.12681/makedonika.67.
- ^ Schmitt, Bernadotte E. (1926). „The Blight of Asia.George Horton”. American Journal of Sociology. 32 (2): 326—326. ISSN 0002-9602. doi:10.1086/214118.
- ^ Grant, Jonathan (2008). „Paradise Lost: Smyrna 1922”. History: Reviews of New Books. 36 (4): 152—152. ISSN 0361-2759. doi:10.1080/03612759.2008.10527261.
- ^ AYHAN, İzzet Soner (2016-04-29). „SOĞUK SAVAŞ SONRASI RUSYA’NIN KARADENİZ STRATEJİSİ”. Barış Araştırmaları ve Çatışma Çözümleri Dergisi. 3 (2): 1. ISSN 2147-544X. doi:10.16954/bacad.54561.
- ^ Σολομωνίδου, Βικτώρια (1983-01-01). „Ο Εφέσου Χρυσόστομος για την καταστροφή της Σμύρνης”. Bulletin of the Centre for Asia Minor Studies. 4: 301. ISSN 2459-2579. doi:10.12681/deltiokms.42.