Hronologija SFRJ i SKJ septembar 1972.
Appearance
Hronološki pregled važnijih događaja vezanih za društveno-politička dešavanja u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (SFRJ) i delovanje Savez komunista Jugoslavije (SKJ), kao i opšta politička, društvena, sportska i kulturna dešavanja koja su se dogodila u toku septembra meseca 1972. godine.
2—3. septembar
[uredi | uredi izvor]- Predsednik Republike Josip Broz Tito boravio u Rijeci. Tokom boravka, on je 3. septembra posetio brodogradilište „3. maj“, gde se obratio radnicima i pozvao ih da zaoštravaju pitanja odgovornosti i doslednosti u sprovođenju usvojenih odluka.
3—7. septembar
[uredi | uredi izvor]- U poseti Narodnoj Republici Bugarskoj boravio savezni sekretar za spoljnu politiku Muhamed Hadžić.
4—7. septembar
[uredi | uredi izvor]- U poseti Jugoslaviji boravio predsednik Vlade Carevine Etiopije Aklilu Habate Volda.
5. septembar
[uredi | uredi izvor]- Predsednik Republike Josip Broz Tito doputovao u petodnevnu posetu Zagrebu. Istog dana održao je sastanak sa članovima Gradske konferencije Saveza komunista Zagreba.
5—7. septembar
[uredi | uredi izvor]- U poseti Beogradu boravio gradonačelnik Zapadnog Berlina Klaus Šic.
6. septembar
[uredi | uredi izvor]- U Zagrebu predsednik Republike Josip Broz Tito primio delegaciju radnika Metalurškog zavoda železare Sisak, sa kojima je vodio razgovore o razvoju radničkog samoupravljanja.
- U Zagrebu predsednik Republike Josip Broz Tito primio austrijskog naučnika Hajnca Šulhajna Šulca, koji je boravio u poseti Jugoslaviji.
7. septembar
[uredi | uredi izvor]- U Zagrebu predsednik Republike Josip Broz Tito otvorio međunarodni Jesenji zagrebački velesajam, najveću privrednu manifestaciju ove vrste u zemlji, na kojoj su učestvovali izlagači iz 59 zemalja.
8. septembar
[uredi | uredi izvor]- Predsednik Republike Josip Broz Tito posetio Ivanić-Grad. Tokom posete on je obišao navjeće naftovodno polje i vodio razgovore sa aktivom preduzeća INA-Naftaplin, kao i društveno-političkim aktivom opštine Ivanić-Grad.
- U Titogradu Branku Đopiću dodeljena „Njegoševa nagrada“ za književni rad.
10. septembar
[uredi | uredi izvor]- Na Mrakovici, vrhu Kozare obeležena trideseta godišnjica neprijateljske ofanzive na Kozaru (1942) u okviru koje je predsednik Republike Josip Broz Tito otkrio grandiozni spomenik „Revoluciji“ (visok 34 metara, autor vajar Dušan Džamonja). Otkrivanju spomenika prisustvovao je veliki broj građana, a potom je u Prijedoru održan zbor na kom je u prisustvo oko 100.000 građana „o herojskoj borbi naroda Kozare“ govorio Josip Broz Tito. Istog dana, za zasluge u toku Narodnooslobodilačkog rata Drugi krajiški partizanski odred je odlikovan Ordenom narodnog heroja.
- U Beogradu umro Savo Miljanović „Jaran“ (1916—1972), general-major JNA. Sahranjen je u Aleji narodnih heroja na Novom groblju u Beogradu.
10—12. septembar
[uredi | uredi izvor]- Na Bledu održan sastanak parlamentarnih delegacija Jugoslavije i Savezne Republike Nemačke, na kojoj je razmatrana bilateralna saradnja i pripreme za predstojeću Konferenciju o evropskoj bezbednosti i saradnji (KEBS)
- U poseti Narodnoj Republici Poljskoj boravila delegacija Savezne skupštine, koju je predvodio Džavid Nimani.
11—16. septembar
[uredi | uredi izvor]- U poseti Jugoslaviji boravio Karnelis Burtijen, ministar za razvoj Kraljevine Holandije.
12. septembar
[uredi | uredi izvor]- Održana sednica Izvršnog biroa Predsedništva SKJ, na kojoj je izvršena analiza društveno-političkih kretanja u republikama i pokrajinama i raspravljalo se o pripremama za Treću konferenciju SKJ.
12—19. septembar
[uredi | uredi izvor]- U poseti Jugoslaviji, boravio predsednik Saveta ministara Socijalističke Republike Rumunije Jon George Maurer.
13—15. septembar
[uredi | uredi izvor]- U nezvaničnoj poseti Jugoslaviji boravio predsednik Republike Austrije Franc Jonas. Tokom posete on se dva puta - 13. i 15. septembra u Beogradu susreo sa predsednikom Republike Josipom Brozom Titom, sa kojim je vodio razgovore i neformalnu razmenu mišljenja o raznim pitanjima.
13. septembar—8. oktobar
[uredi | uredi izvor]- U Beogradu otpočeo VI Beogradski internacionalni teatarski festival (BITEF). Ovogodišnji festival otvorilo je pozorište iz Barselone izvođenjem drame „Jerma“, Garsija Lorke.
15. septembar
[uredi | uredi izvor]- U Beogradu u Belom dvoru, predsednik Republike Josip Broz Tito primio generalnog sekretara Komunističke partije Španije Santjaga Karilja, koji je boravio u nezvaničnoj poseti Jugoslaviji (bio je na odmoru), od 3. do 23. septembra. Sastanku između predsednika Tita i generalnog sekretara KP Španije, prisustvovao je i član Izvršnog biroa Predsedništva SKJ Kiro Gligorov.
15—17. septembar
[uredi | uredi izvor]- U Švedskoj Trojica ustaških terorista - Rudolf Prskalo, Nikola Lisac i Tomislav Rebrina izvršila otmicu aviona Daglas DC-9 kompanije „SAS“, koji je bio na liniji Geteborg-Stokholm i imao 108 putnika i članova posade. Posle otmice oni su pilote prisili da slete u Malme, gde su otpočeli pregovore sa švedskim vlastima oko puštanja iz zatvora šestorice ustaških terorista - Mire Barešića, Anđelka Brajovića, Blaga Mikulića, Ivan Vujičević, Marinka Lema i Ante Stojanova, koji su učestvovali u upadu u jugoslovenski konzulat u Malmeu, u februaru i ubistvu ambasadora Vladimira Rolovića, u aprilu 1971. godine. Posle petnaest sati pregovora, oni su oslobođeni i ukrcani u avion koji je, oslobodivši sve putnike, sa posadom odleteo u Madrid, gde su se otmičari i bivši zatvorenici predali i zatražili azil. Svi su bili uhapšeni i Švedska je od Španije zahtevala njihovo izručenje (SFRJ je tražila od Švedske da traži njihovo izručenje, jer ona nije imala diplomatske odnose sa Španijom). Španske vlasti su to odbile i bivši zatvorenici su ubrzo bili pušteni i otišli su u Paragvaj. Otmičari aviona su bili osuđeni na dvanaest godina zatvora, ali ih je posle dve i po godine pomilovao general Franko.
16. septembar
[uredi | uredi izvor]- U Mostar održana proslava tridesetogodišnjice formiranja hercegovačke proleterske brigade, kojoj je prisustvovao veliki broj građana. Na narodnom zboru govorio je Edvard Kardelj.
17. septembar—11. oktobar
[uredi | uredi izvor]- U Skoplju održana XX šahovska olimpijada, na kojoj su učestvovali predstavnici iz 63 zemlje (uporedo sa ovom održana je i V ženska šahovska olimpijada). Predstavnici Jugoslavije (Svetozar Gligorić, Borislav Ivkov, Ljubomir Ljubojević, Aleksandar Matanović, Milan Matulović i Josip Rukavina) su osvojili treće mesto. Prvo i drugo mesto osvojili su predstavnici Sovjetskog Saveza i Mađarske.
17—26. septembar
[uredi | uredi izvor]- U poseti Jugoslaviji, na poziv Predsednik SKJ Josipa Broza Tita, boravila delegacija Komunističke partije Indije, koju je predvodio predsednik Sripad Amrit Dange. Tokom posete delegacija je pored Beograda, posetila SR Sloveniju, SR Makedoniju i Dubrovnik. Članove delegacije, 18. septembra je na Brionima primio i predsednik Republike i predsednik SKJ Josip Broz Tito.
18. septembar
[uredi | uredi izvor]- U Beogradu održana sednica Izvršnog biroa Predsedništva SKJ, kojoj je prisustvovao i predsednik SKJ Josip Broz Tito. Na sednici su razmatrana neka pitanja ostvarivanja politike SKJ i utvrđene mere koje treba preduzeti da bi Savez komunista povećao svoje „jedinstvo, akcionu sposobnost i efikasnost u delovanju“. U okviru ovih mera doneta je odluka da se svim organizacijama i članovima SKJ uputi Pismo predsednika SKJ i Izvršnog biroa Predsedništva SKJ (sadržaj pisma je objavljen 29. septembra). Raspravljano je i o pripremama za Deseti kongres i Treću konferenciju SKJ.
18—21. septembar
[uredi | uredi izvor]- U poseti Jugoslaviji, kao gosti Savezne skupštine boravila delegcija članova parlamenta Ujedinjenog Kraljevstva - Džulijan Emeri, državni ministar u Ministarstvu inostranih poslova i član parlamenta i general Ficroj Meklejn, predsednik Britansko-jugoslovenskog društva i parlamenta.
18—25. septembar
[uredi | uredi izvor]- U poseti Jugoslaviji, boravio predsednik Parlamenta Republike Kipar Glafkos Klerides. Tokom posete on se sastao sa predsednikom Savezne skupštine Mijalkom Todorovićem i sa njim vodio razgovore o daljoj saradnji između parlamenta Kipra i Jugoslavije. U okviru posete SFRJ, predsednik kiparskog parlamenta je posetio - SAP Vojvodinu i SR Hrvatsku.
19. septembar
[uredi | uredi izvor]- U Beogradu održana sednica Predsedništva SFRJ, kojom je predsedavao predsednik Republike Josip Broz Tito. Na sednici su razmatrana rezultati nedavne Konferencije ministara inostaranih poslova nesvrstanih zemalja, koja je održana polovinom avgusta u Džordžtaunu. Predsedništvo je takođe razmotrilo preduzete aktivnosti u cilju jačanja bezbednosti SFRJ.
20. septembar
[uredi | uredi izvor]- U posetu Narodnoj Republici Mađarskoj otputovao član Saveznog izvršnog veća Trpe Jakovlevski.
20—23. septembar
[uredi | uredi izvor]- U poseti Jugoslaviji, na poziv predsednika Republike Josipa Broza Tita, boravila kraljica Julijana, suveren Kraljevine Holandije. Sa njom su u posetu doputovali i njen suprug - princ Bernard i ministar inostranih poslova V. K. H. Šmelcer. U toku posete, kraljica Julijana se 21. septembra u Belom dvoru susrela sa predsednikom Titom, koji je nju i princa Bernarda odlikovao Ordenom jugoslovenske velike zvezde.
24. septembar
[uredi | uredi izvor]- U Sremskim Karlovcima pesniku Miroslavu Maksimoviću dodeljena Brankova nagrada, za zbirku pesama „Spavač pod upijačem“, objavljenu 1971. godine.
25. septembar
[uredi | uredi izvor]- Delegacija Socijalističke omladine Jugoslavije (SOJ) otputovala u posetu Saveznoj Republici Nemačkoj, Kraljevini Danskoj, Kraljevini Norveškoj i Kraljevini Švedskoj.
28. septembar
[uredi | uredi izvor]- U Ljubljani održana 28 sednica Centralnog komiteta SK Slovenije na kojoj je razmatrana kadrovska politika i odnosi na Univerzitetu u Ljubljani. Na sednici je naglašeno da u visokoškolskoj nastavi treba da se uvede više marksističkih principa i metodologije.
- U Beogradu održana proširena sednica Centralnog komiteta SK Srbije na kojoj se raspravljalo o ekonomskoj situaciji i daljem razvoju samoupravnih odnosa.
29. septembar
[uredi | uredi izvor]- Objavljen sadržaj Pisma predsednika SKJ i Izvršnog biroa Predsedništva SKJ koje je bilo upućeno svim organizacijama i članovima SKJ. Pismo je napisano na sednici Izvršnog biroa od 18. septembra. U pismu se govorilo o otklanjanju negativnosti u društvu - kao što su pojava korupcije, krađe i drugih sličnih oblika zloupotrebe dobara i dohodaka. Pored ovoga u pismu se istaklo da su zaključci 21 sednice Predsedništva SKJ (održane decembra 1971) i Akcioni program donet na Drugoj konferenciji SKJ (održanoj januara 1972) obavezujući za sve vodeće organe Saveza komunista i da oni u svom praktičnom delovanju moraju da reafirmišu i dosledno ostvaruju politički kurs Devetog kongresa SKJ (održanog marta 1969).
30. septembar
[uredi | uredi izvor]- U posetu Jugoslaviji, doputovala vojna delegacija Arapske Republike Egipat, koju je predvodio general Mohamed Sadek, zamenik predsednika Vlade i ministar rata.
Reference
[uredi | uredi izvor]Literatura
[uredi | uredi izvor]- Jugoslavija i svet 1972. Beograd: Mladost. 1973. COBISS.SR 75926794
- Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
- Istorija Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Izdavački centar „Komunist”; Narodna knjiga; Rad. 1985. COBISS.SR 68649479
- Moderna srpska država 1804—2004 — hronologija. Beograd: Istorijski arhiv Beograda. 2004. COBISS.SR 119075084