Hronologija SFRJ i SKJ jun 1972.
Appearance
Hronološki pregled važnijih događaja vezanih za društveno-politička dešavanja u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (SFRJ) i delovanje Savez komunista Jugoslavije (SKJ), kao i opšta politička, društvena, sportska i kulturna dešavanja koja su se dogodila u toku juna meseca 1972. godine.
4. jun
[uredi | uredi izvor]- U Zagrebu redakcija lista „Vjesnik“ proglasila knjigu „7000 dana u Sibiru“ za knjigu godine, a njenom autoru Karlu Štajneru dodelila Nagradu Ivan Goran-Kovačić.
5—10. jun
[uredi | uredi izvor]- Predsednik Republike Josip Broz Tito boravio u poseti Sovjetskom Svaezu, na poziv CK KPSS i Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR. Pored predsednika Republike, jugoslovensku delegaciju su sačinjavali - potpredsednik Saveznog izvršnog veća Jakov Sirotković, predsednik Izvršnog biro Predsedništva SKJ Stane Dolanc, član Predsedništva SFRJ Dragi Stamenković, član Predsedništva SKJ Veljko Vlahović, savezni sekretar za inostrane poslove Mirko Tepavac, šef kabineta predsednika Republike Marko Vrhunec, savetnik predsednika Republike za sigurnost general Ivan Mišković i savetnik predsednika Republike za međunarodne odnose Miloš Malovski. Tokom posete jugoslovenska delegacija najpre je boravila u Moskvi (5-7. jun), gde je predsednika Republike, Prezidijum Vrhovnog sovjeta SSSR-a povodom njegovog 80-og rođendana odlikovao Ordenom Lenjina. Delegacija je potom posetila Rigu (7-9. juna), a 9. juna se vratila u Moskvu gde su vođeni završni razgovori sa Leonidom Brežnjevim, prvim sekretarom CK KPSS. Zadnjeg dana posete, 10. juna objavljeno je zajedničko saopštenje u kome je istaknuto obostrano zadovoljstvo zbog daljeg jačanja prijateljstva i unapređivanja saradnje između dve zemlje, kao i bitnog proširenja ekonomskih i trgovinskih odnosa između SFRJ i SSSR.
5—12. jun
[uredi | uredi izvor]- U Stokholmu (Švedska) održana Prva konferencija Ujedinjenih nacija o životnoj sredini, kojoj su prisustvovali predstavnici 133 zemalja, uključujući i SFRJ. Jugoslovenska delegacija, koju je predvodio Trpe Jakovlevski, član Saveznog izvršnog veća, predložila je da se 5. jun obeležava kao Svetski dan zaštite životne sredine (Generalna skupština OUN-a je na sednici 16. decembra donela odluku kojom je prihvatila ovaj predlog).
6. jun
[uredi | uredi izvor]- U Beogradu održana sednica Predsedništva Savezne konferencije Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije (SSRNJ) na kojoj je razmatran položaj jugoslovenskih radnika na privremenom radu u inostranstvu.
8—15. jun
[uredi | uredi izvor]- U poseti Jugoslaviji boravila parlamentrana delegacija Sjedinjenih Meksičkih Država, koju je predvodio predsednik Stalne komisije meksičkog Kongresa Luis Dukonj. Delegacija je bila gost Savezne skupštine, a njihov domaćin je bio potpredsednik Savezne skupštine Gustav Vlahov.
14. jun
[uredi | uredi izvor]- Predsednik Republike Josip Broz Tito uputio pismo Centralnom komitetu Bugarske komunističke partije povodom proslave 90-godišnjice rođena revolucionara Georgi Dimitrova (1882—1949).
14—18. jun
[uredi | uredi izvor]- U Belgiji održano IV evropsko prvenstvo u fudbalu. Fudbalska reprezentacija Jugoslavije nije učestvovala na ovom prvenstvu, jer je u toku četvrtfinala kvalifikacija za prvenstvo izgubila od reprezentacije Sovjetskog Saveza (prva utakmica odrigrana je 30. aprila u Beogradu sa 0:0, a druga 12. maja u Lenjingradu sa 3:0). Prva tri mesta na takmičenju osvojile su reprezentacije Zapadne Nemačke, Sovjetskog Saveza i Belgije.
15—17. jun
[uredi | uredi izvor]- U poseti Jugoslaviji boravila delegacija Ministranstva inostranih poslova Demokratske Narodne Republike Koreje, koju je predvodio zamenik ministra inostranih poslova Ri Man Sek.
18. jun
[uredi | uredi izvor]- U Rijeci održana Sedma konferencija Saveza studenata Hrvatske pod sloganom „Sveučilište - značajan instrument razvoja samoupravnog socijalizma“. Na Konferenciji je ocenjena aktivnost studentske organizacije u proteklom razdoblju, istaknute su slabosti organizacije u rešavanju pitanja studentskog standarda, određeni zadaci studenata Hrvatske u duhu zaključaka 21 sednice Predsedništva SKJ i dr.
19—23. jun
[uredi | uredi izvor]- Predsednik Republike Josip Broz Tito boravio u zvaničnoj poseti Narodnoj Republici Poljskoj. Tokom posete on je vodio razgovore sa prvim sekretarom Poljske ujedinjene radničke partije Edvardom Gjerekom i predsednikom Državnog saveta NR Poljske Henrikom Jablonjskim, kao i drugim visokim rukovodiocima NR Poljske i PURP-a tokom kojih je izražena obostrana spremnost za unapređenje saradnje. Na Varašavskom univerzitetu Tito je poroglašen za počasnog dokotora nauka, a rudari Šljonska su mu dodelili Diplomu počasnog rudara NR Poljske. Pored posete Varšavi, Tito je posetio i Fabriku automobila u Žeronju.
19—24. jun
[uredi | uredi izvor]- U Zagrebu održan Prvi svetski festival animiranog filma „Animafest“, u kojem je takmičilo 84 filmova iz 24 zemlje. Veliku nagradu festivala dobio je film „Seča pri Križence“ iz Sovjetskog Saveza.
20. jun—28. jul
[uredi | uredi izvor]- U SFRJ upala grupa od 19 ustaških terorista pripadnika tzv „Bugojanske grupe“, koji su bili članovi organizacije Hrvatsko revolucionarno bratstvo (HRB). Njihov cilj je bio da, posle gušenja Hrvatskog porljeća, pokrenu „nezadovoljni narod“ i otpočnu ustanak protiv komunističke vlasti, ali u tome nisu uspeli. Oni su 20. juna ilegalno ušli u SFRJ, kod Dravograda i otetim kamionom se dovezli u srednju Bosnu - na planinu Radušu. U blizini Prozora, teroristi se 25. juna susreću sa pripadnicima milicije i od tada kreće potraga za njima. Tada je bila pokrenuta akcija „Raduša 72“ u kojoj su učestvovale jedinice milicije, Jugoslovenske narodne armije i lokalne Teritorijalne odbrane. Do 28. jula teroristička grupa je bila u potpunosti likvidirana - 15 ubijenih i četvorica zarobljenih terorista (suđeno im je u decembru). Tokom akcije poginulo je deset pripadnika TO, dva pripadnika Vojne policije JNA (kapetan i vojnik) i jedan milicioner.
22. jun
[uredi | uredi izvor]- U Beogradu održana 40 sednica Centralnog komiteta SK Srbije na kojoj je razmatrana antisocijalistička i antisamoupravna delatnost unutrašnjih i spoljnih neprijatelja SKJ. Raspravljalo se i o ostvarivanju zaključaka 15 sednice CK SKS na kojoj je formulisana politička linija u borbi protiv neprijateljske delatnosti.
- U Sionu (Švajcarska), od posledica ranjavanja od strane jednog policajca, umro Vladimir Durković (1937—1972), fudbaler FK „Siona“ i član Fudbalske reprezentacije Jugoslavije (1959-1966).
25—30. jun
[uredi | uredi izvor]- U poseti Jugoslaviji boravio car Etiopije Hajle Selasije. Tokom čitave posete, sa njim je na Bledu boravio predsednikom Republike Josip Broz Tito, sa kojim je vodio razgovore koji su se odnosili na uzajamne odnose dve zemlje i njihovo unapređivanje, kao i na aktuelne međunarodne događaje.
26. jun
[uredi | uredi izvor]- U Beogradu održana zajednička sednica Predsedništva SKJ i Predsedništva Savezne konferencije SSRNJ, na kojoj se raspravljalo o aktuelnim pitanjima ostvarivanja stavova Saveza komunista i Socijalističkog saveza o informativnoj delatnosti i aktuelnim problemima i zadacima informativno-propagandne delatnosti prema inostranstvu.
28. jun
[uredi | uredi izvor]- U Beogradu održane sednice Veća naroda i Privrednog veća Savezne skupštine na kojima je usvojen Društveni plan razvoja Jugoslavije za period od 1971. do 1975. godine. Istog dana održane su i sednice Veća naroda i Društveno-političkog veća na kojima su doneti Zaključci o zadacima sprečavanja i otklanjanja društveno neopravdanih socijalnih razlika.
30. jun
[uredi | uredi izvor]- U Beogradu održana 41 proširena sednica Centralnog komitet SK Srbije na kojoj se raspravljalo o aktivnostima SKS u borbi protiv nacionalizma i šovinizma.
Reference
[uredi | uredi izvor]Literatura
[uredi | uredi izvor]- Jugoslavija i svet 1972. Beograd: Mladost. 1973. COBISS.SR 75926794
- Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
- Istorija Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Izdavački centar „Komunist”; Narodna knjiga; Rad. 1985. COBISS.SR 68649479
- Moderna srpska država 1804—2004 — hronologija. Beograd: Istorijski arhiv Beograda. 2004. COBISS.SR 119075084