Hugo fon Hofmanstal

Hugo fon Hofmanstal
Datum rođenja	(1874-02-01)1. februar 1874.
Mesto rođenja	Landštrase, Beč, Austrija
Datum smrti	15. jul 1929.(1929-07-15) (55 god.)
Mesto smrti	Beč, Austrija
Zanimanje	Romanopisac
Supruga	Gertrude Šlesindžer

Hugo fon Hofmanstal (Hugo von Hofmannsthal, Hugo Laurenz August Hofmann Edler von Hofmannsthal, 1874—1929) je bio austrijski pisac, pesnik, dramaturg i pripovedač. U Beču je bio inspirator i posrednik simbolizmu. Austrijanci u njemu vide jednog od najvećih tumača svojih kulturnih tradicija, nastalih iz specifičnosti mnogih naroda koji su sačinjavali habzburšku monarhiju.

Rani život

Hofmanstal je rođen u Beču. Od njegovog pradede je njegova porodica nasledila plemićku titulu Edler von Hofmannsthal. Njegov pradeda bio je jevrejski farmer duvana kojeg je oplemenio austrijski car. Hofmanstal se školovao u Beču (Akademisches Gymnasium), gde je proučavao Ovidijeva dela, koja su kasnije vršila veliki uticaj na njegovo stvaralaštvo. Od malih nogu je pisao pesme i drame, a neka od njegovih ranih dela pisana su pod pseudonimom, jer mu kao studentu nije bilo dozvoljeno da ih objavljuje. Kasnije je studirao pravo i filologiju u Beču, ali je odlučio da se posveti pisanju nakon diplomiranja 1901.

Faze stvaranja

U prvoj fazi njegovog stvaranja nastaju, prožete sumorno-skeptičnim duhom, lirske drame Juče (Gestern, 1891), Ticijanova smrt (Der Tod des Tizian, 1892), Budala i smrt (Der Tor und der Tod, 1893). Ove drame se odlikuju osećajnošću, velikom muzikalnošću, melanholijom i opojnim podavanjem smrti.

U drugoj fazi Hofmanstal teži ka stvaranju nove drame. Rezultat su drame Elektra (Elektra. 1903), Edip i sfinga (Ödipus und die Sphinx, 1905). U ovim dramama se Hofmanstal tematski vraća antičkoj, Sofoklovoj tragediji, s tim što su obrađene u duhu savremene psihologije.

U trećoj fazi Hofmanstal ponovo oživljala srednjovekovnu misteriju i hrišćansku tradiciju. Tada nastaje poznati komad Čovek (Jedermann, 1911), sa simbolikom sudbine koja čeka svakog čoveka. U ovom delu se objedinjuju srednji vek, barok i neoromantizam.

Većina Hofmanstalovih romana je ostalo nedovršeno i objavljeni su tek posthumno. Jedan od većeg značaja bio je roman Andreas.

Ostala dela

— Das große Salzburger Welttheater, 1922

— Der Turm, 1923—1927

— Terzinen der Vergänglichkeit

— Brief des Lord Chandos, 1901

Kasni život

Preminuo je 1929. godine od srčanog udara, na dan sahrane njegovog najstarijeg sina Franca, koji je dva dana ranije izvršio samoubistvo.

Njegov kolega i prijatelj Šnicler zabeležio je u svom dnevniku: „Sa njim je otišao najveći pesnik ovog vremena”