Hudajfa ibn el Jaman

Hudajfa ibn el Jaman (arapski: حذيفة بن اليمان) (umro 656.) bio je jedan od Sabaha (pratilaca) islamskog proroka Muhameda.

Detinjstvo i mladost u Medini

U Medini, Hudajfa je postao Muhamedov pouzdan partner, učestvujući u svim vojnim angažmanima osim kod Badra. Učestvovao je u bici za Uhud zajedno sa svojim ocem. Pre bitke, Muhamed je napustio el Jamana, kao i Hudajfin otac i Tabit ibn Vakš sa ostalim ne-borcima jer su obojica bili dosta stari. Kako su se borbe pojačale, el Jaman i njegov prijatelj odlučili su da, uprkos godinama, ne žele da propuste priliku da učestvuju. Brzo su se pripremili za bitku i ubrzo se našli u jeku borbi. Tabit ibn Vakš je ubijen od ruke mušrikina. Otac Hudaife je, međutim, ubijen prijateljskom vatrom (prijateljska vatra je kad nekoga ubije neko ko je na njegovoj strani). Kad su ga napali, Hudajfa je povikao: "Moj otac! Moj otac! To je moj otac!" Niko ga nije čuo i el Jaman je ubijen greškom. Ožaloćen takvim kakav je bio, Hudajfa je rekao ubicama svog oca: "Neka vam Bog oprosti, jer on je milostiviji od onih koji pokazuju milost."

Muhamed je htio da se dijah (naknada) isplati Hudajfi za smrt njegovog oca, ali Hudajfah je rekao: "Jednostavno je tražio šehadet i postigao ga. Gospode, svedoči da muslimanima doniram nadoknadu za njega."

Licemerje

Hudajfa je imao tri osobine koje su posebno impresionirale Muhameda; njegova jedinstvena inteligencija, brza duhovitost i njegova sposobnost da čuva tajnu čak i pod upornim ispitivanjem. Uočljiva Muhamedova politika bila je da koristi posebne snage svakog ashaba, pažljivo birajući pravog čoveka za pravi zadatak. Primarni problem s kojim su se muslimani susretali bili su licemeri koji su površno prihvatili islam istovremeno praveći zaveru protiv muslimanske zajednice. Zbog sposobnosti Hudajfe da čuva tajnu, Muhamed mu je rekao imena licemera, ukazujući tako poverenje koje nije dodeljeno drugima. Hudajfi je naređeno da posmatra njihova kretanja i prati njihove aktivnosti. Licemeri, jer su njihova tajnost i intimno poznavanje razvoja i planova muslimana predstavljali veću pretnju zajednici od spoljnih neprijatelja. Od ovog trenutka nadalje, Hudajfa se zvao Čuvar tajne Alahovog Poslanika, ostajući veran svom zavetu tajnosti.

Nakon Muhamedove smrti, halifa je često tražio njegov savet u vezi sa svojim aktivnostima, ali je on ostao usko zatvoren. Omar je tokom svog halifata mogao samo indirektno da sazna ko su licemeri nadgledajući Hudajfino prisustvovanje pogrebnoj molitvi posle smrti muslimana. Ako Hudajfa nije prisustvovao Omar bi se, suzdržao od obavljanja sahrane za tu osobu. Jednom je Omar pitao Hudajfu da li je neko od njegovih guvernera munafik. Hudajfa mu je rekao da to je ste neko, ali nije želeo da otkrije ko. Kasnije je Hudajfa rekao da je Omar ubrzo nakon njihovog razgovora odbacio osobu koju je sa sobom vodio.

Bitka u rovu

Muslimani su nastavili svoju opsadu koja je potrajala mnogo dana i bili su umorni. Ali bin Abi Talib i Az Zubajr bin Avam su nastavili borbe sa Alijem zaklinjući se da se nikad neće zaustaviti sve dok protivnik nije upao u njihove garnizone ili bio ubijen kao Hamza.

Muhamed je u međuvremenu zamolio jednog svog pesnika, koji se zvao Hasan bin Tabit da odgovori na pesme mušrikin svojim pesmama. To se spominje u zbirkama sunitskih hadisa:

„ Zlostavljajte ih (sa vašim pesmama), a Gabrijel je s vama (tj. Podržava vas). " (Kroz drugu grupu pod naratora) El Bara bin Azib je rekao: "Na dan Kuraize (opkoljavanje), Alahov apostol rekao je Hasanu bin Tabitu:" Zlostavljajte ih (sa vašim pesmama), a Gabrijel je s vama (tj. Podržava vas).' "Šablon:Hadith-usc ”

Muhamed je koristio posebne osobine Hudajfe u raznim periodima, uključujući bitku u rovu. Muslimani su tom prilikom bili okruženi neprijateljima i pretrpeli su velike teškoće. Kurejši i njihovi saveznici nisu bili mnogo bolji. Snažan vetar oborio je njihove šatore, ugasio njihove vatre i obložio im lice peskom i prašinom. U ovoj fazi sukoba, Muhamed je poslao Hudajfu usred neprijateljskih položaja da mu donese informacije o njihovoj situaciji i moralu pre nego što donese odluku o svom sledećem potezu. Hudajfa je povezao šta se dogodilo u ovoj misiji:

"Te noći Abu Sufjan i njegovi ljudi bili su pred nama. Jevrejsko pleme Banu Kuraiza bilo je iza nas i plašili smo ih se zbog naših žena i dece. Nikada ranije nije bila tamnija noć niti vetar tako jak; niko nije mogao da vidi njegove prste, a vetar je bio poput gromova. Licemeri su počeli da traže od Muhameda dozvolu za odlazak, govoreći: "Naše kuće su izložene neprijatelju." Svakome ko je tražio Muhamedovu dozvolu da ode, bilo je dozvoljeno i mnogi su se iskrali dok nismo ostali sa oko tristo ljudi. Muhamed je zatim započeo krug inspekcije prolazeći nas, jednog po jednog, sve dok nije stigao do mene. Nisam imao čime da se zaštitim od hladnoće osim ćebeta koje je pripadalo mojoj supruzi i koja je jedva dosezalo do mojih kolena. Prišao mi je bliže dok sam ležao naginjući se nad zemljom i pitao "Ko je ovo?" "Hudajfa", odgovori. "Hudajfa?" upitao sam dok sam se spuštao bliže tlu previše strahujući da bih mogao stajati zbog jake gladi i hladnoće. "Da, glasniče Božiji", odgovorio sam. „Nešto se dešava među snagama Abu Sufjana.Infiltriraj se u njihov tabor i donesi mi vesti o onome što se dešava ", uputio me je rečima. Krenuo sam. U tom trenutku bio sam najplašljivija osoba i osetio sam da mi je užasno hladno. Muhamed se molio "Gospode, zaštiti ga spreda i otpozadi, sa desne i s njegove leve strane, odozdo i odozdo. " Bože, Muhamed nije ni završio svoju molitvu a Bog je uklonio iz mog stomaka sav strah, a iz mog tela svu hladnoću. Dok sam se spremao da krenem, Muhamed me je pozvao i rekao: Hudajfa, ni u kom slučaju ne čini ništa među suprotstavljenim snagama sve dok ne kreneš. Nastavio sam, uvlačeći se pod pokrivač tame, sve dok nisam prodro u kamp mušrikina i postao baš poput jednog od njih. Ubrzo nakon toga, Abu Sufjan je ustao i obratio se svojim ljudima: „Ljudi Kurejšija, upravo ću vam dati izjavu za koju se plašim da će doći do Muhameda. Stoga, neka svaki muškarac među vama pogleda i pobrinite se ko sedi pored njega ... 'Čuvši to, odmah sam uhvatio ruku čoveka pored mene i pitao:' Ko si ti? ' (stavljam ga u odbranu i pokrivam sebe). "Abu Sufjan je nastavio:" O Kurejšiji, niste na sigurnom mestu. Naši konji i kamile su propali. Banu Kurajza su nas napustili i imali smo neprijatne vesti o njima. Udario nas je ovaj hladni vetar. Naše vatre se ne pale, a naši šatori ne pružaju zaštitu. Zato se krećite. Zamnom odlazimo. ' Otišao je svojoj kamili, vezao je i natovario je. Udario je i uspravno je stajao. Da me Božiji Poslanik nije uputio da ne radim ništa dok se ne vratim kod njega, ubio bih Abu Sufjana tada i tamo strelom„.

Filozofija

Hudajfa Ibn El Jaman je smatrao da su izvori dobra u životu lako prepoznatljivi za one koji žele dobro, ali zlo je bilo varljivo i često teško uočiti. Upozorio je ljude da se bore protiv zla srcem, rukama i jezikom. Za one koji su se protivili zlu samo svojim srcem i jezicima, a ne rukama, smatrao je da su napustili deo istine. Oni koji su mrzili zlo samo u svom srcu, a nisu se protiv njega borili svojim jezicima i rukama, ostavili su dva dela istine, a oni koji nisu srljali niti se suočili sa zlo svojim srcem, jezicima ili rukama, smatrao je fizički živim, ali moralno mrtvim.

Govoreći o srcu, jednom je rekao: „Postoje četiri vrste srca. Srce je zatvoreno ili atrofirano. To je srce kafira ili nezahvalnog nevernika. Srce oblikovano u tanke slojeve. To je srce munafika ili licemera. Srce koje je otvoreno i golo i na kojem sjaji blistava svetlost. To je srce mumina ili vernika. Konačno je srce u kojem postoji i licemere i vera. Vera je poput drveta koje uspeva sa dobrom vodom, a licemerje je poput gnojnog čira koji uspeva kao gnoj i krv. Koji više cveta, bilo da je drvo vere ili gnojni čir licemerja, osvaja kontrolu nad srcem. "

Hudajfino iskustvo sa licemerjem i njegovi napori da se bori protiv toga dali su mu jezik oštrosti i ozbiljnosti. Sam je to shvatio i priznao to plemenitom hrabrošću: "Otišao sam [Muhammedu] i rekao: 'O Božiji Poslaniče, imam oštar odnos prema svojoj porodici i plašim se da će me to odvesti u pakao." A [Muhamed] mi je rekao: "Gde stojite u vezi sa istigfar -om - traženje oproštenja od Alaha? Molim Alaha za oprost stotinu puta u toku dana."

Za vladavine kalifa Omara

Hudajfa je bio jedan od glavnih vojnih zapovednika u ekspanziji na Irak, istakavši se u Hamadanu, ar-Raju, ad-Dajnavaru i u čuvenoj bici za Nihavand u decembru 641. Za susret u Nihavandu protiv persijskih snaga, Hudajfa je Omaru zatražio drugo mesto zbog Muslimana koji su brojali oko trideset hiljada. Persijske snage su ih nadbrojale navodno pet na prema jedan, jakih stotinu i pedeset hiljada. Prvi zapovednik muslimanske vojske, an-Numan ibn Makran, pao je rano u bici, a Hudhajfa je odmah preuzeo odgovornost, upućujući da se smrt zapovednika ne sme prenositi. Pod Hudajfinim vođstvom, muslimani su ostvarili odlučujuću pobedu uprkos ogromnim gubicima. Hudajfa je takođe učestvovao u višestrukom napredovanju u Jermeniji, vodeći kolonu u planine El Lan 644. godine.

Hudajfa je postavljen za guvernera Kufe i Ktesifona (el Madain). Kada se vest o njegovom imenovanju proširila, Ktesifonske gomile otišle su u susret ovom poznatom pratiocu čija je velika uloga u osvajanjima Persije već bila legenda. Dok su čekali, mršavi čovek se približio magarcu koji je jeo hleb. Kad se u njihovoj sredini pojavio jahač, shvatili su da je on Hudajfa, guverner koga su čekali. Nisu mogli da obuzdaju iznenađenje pošto su navikli na pompu i veličinu persijskih vladara. Hudajfa je video da očekuju da on govori i na kraju je rekao: "Čuvajte se mesta fitneha i spletki." "I šta su," pitali su, "mesta intriga?" Odgovorio je: "Vrata vladara gde neki ljudi odlaze i pokušavaju naterati vladara ili upravnika da veruje u laž i hvale ga zbog kvaliteta koje on ne poseduje."

Vidi još

• Pregled Sahaba (Ashaba)

Literatura

• Ali-zade, A. A., 2007. Licemerie — strašnaя boleznь serdca // islam-today.ru