Pređi na sadržaj

Hu Jaobang

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Hu Jaobang
predsednik Centralnog komiteta KPK

Hu Jaobang (kineski: 胡耀邦, 20. novembar 1915, Liuiang, provincija Hunan, Kuomintang Kina - 15. april 1989, Peking, Kina) - kineski državnik i političar, generalni sekretar CK KPK (1980—1987) i poslednji predsednik Centralnog komiteta KPK (1981-1982). Učestvovao u partizanskom pokretu. Na kraju građanskog rata bio je na čelu kineskog komsomolskog pokreta[1].

Uživao je veliku popularnost i autoritet zaslužan je za glavna dostignuća u modernizaciji Kine za vreme vladavine Deng Sjaopinga.

Dugo je bio viđen kao mogući naslednik Deng Sjaopinga, ali nakon što je Hu podržao zahteve studentskih demonstracija 1986. godine, ubrzo je uklonjen i stavljen u kućni pritvor. Hu Jaobangova smrt izazvala je nove proteste, što je dovelo do protesta na Trgu Tjenanmen 1989.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Rane godine

[uredi | uredi izvor]

Hu Jaobang je rođen 20. novembra 1915. godine u okrugu Liujang, provincija Hunan. Godine 1929. pridružio se Socijalističkoj omladinskoj ligi Kine, a septembra 1933. - Komunističkoj partiji Kine. Radio je u sovjetskim regionima Kine na spoju provincija Đangsi i Hunan. Bio je šef odeljenja za propagandu jednog od sovjetskih regiona, kao i sekretar Centralnog komiteta Socijalističke omladinske lige Kine.

Godine 1934. učestvovao je u Dugom maršu, tokom kojeg je teško ranjen. U Šanksiju, Hu je radio kao šef odeljenja za propagandu i organizacionog odeljenja Socijalističke omladinske lige Kine.

Hu Jaobang 1940-ih

[uredi | uredi izvor]

Tokom japanske agresije na Kinu, radio je kao zamenik političkog komesara Vojno-političke škole Janan i načelnik organizacionog odeljenja Glavne političke uprave Armije. Po završetku rata sa Japanom postao je član političkog saveta sovjetske oblasti Šansi-Čahar-Hebej, učestvovao u odbrani Džanđiakua i u vojnoj operaciji zauzimanja Šiđadžuanga. Zatim je prebačen u 18. diviziju PLA, gde je radio kao šef političkog odeljenja i vodio operacije za uspostavljanje kontrole nad Tajjuanom i Baođijem. Godine 1949, iz novoformirane Nove demokratske omladinske lige Kine, postao je član Narodnog političkog konsultativnog saveta Kine.

Vladavina Mao Cetunga

[uredi | uredi izvor]

Nakon formiranja Narodne Republike Kine, postavljen je na mesto sekretara partijskog komiteta severnog regiona provincije Sečuan, a radio je kao šef civilne uprave severnog regiona provincije Sečuan. Godine 1952. postavljen je za sekretara Sekretarijata Centralnog komiteta Nove demokratske omladinske lige Kine.

1956. godine, na Osmom kongresu KPK, izabran je za člana CK KPK. Godine 1957. Nova demokratska omladinska liga Kine preimenovana je u Komunističku omladinsku ligu Kine i Hu Jaobang je postao njen prvi sekretar. Godine 1965. imenovan je za drugog sekretara Centralnog komiteta KPK severozapadnog regiona Kine i prvog sekretara partijskog komiteta provincije Šanksi.

Tokom Kulturne revolucije smenjen je sa svih funkcija. 1969-1972 bio je u školi kadrova (u logoru za osramoćene članove partije) u Henanu.

Godine 1975. vratio se na rad u centralne organe KPK i vodio partijsku organizaciju Kineske akademije nauka. Tokom 1975-1976, bio je kritikovan i napadnut od strane Grupe četvorice, koju je predvodila Mao Cetungova supruga Jiang King, zbog opstrukcije kampanje uništavanja naučnih radova.

Saputnik Deng Sjaopinga

[uredi | uredi izvor]

Nakon poraza Grupe četvorice, Hu je postavljen za zamenika direktora Centralne partijske škole pri Centralnom komitetu KPK u martu 1977. U avgustu 1977. godine, na 9. kongresu KPK, izabran je za člana CK KPK.

U decembru 1977. postavljen je za šefa organizacionog odeljenja CK KPK, sproveo rehabilitaciju žrtava „kulturne revolucije“, a potom i kampanju protiv desničarskih elemenata 1957. godine, početkom 1957. godine; uz njegovo aktivno učešće rehabilitovano je oko 3 miliona ljudi.

U decembru 1978. godine, na Trećem plenumu CK KPK, izabran je za člana Politbiroa CK KPK, trećeg sekretara Centralne komisije KPK za proveru discipline, potom imenovan za načelnika Odeljenja za propagandu KPK. CK i sekretar Sekretarijata CK KPK.

U februaru 1980. godine, na petom plenumu CK KPK, Hu je izabran za člana Stalnog komiteta Politbiroa CK KPK i postao je generalni sekretar CK KPK. U junu 1981. godine, na 6 plenumu 11. CK KPK, izabran je za predsednika CK KPK.

U septembru 1982. Prvi plenum 12. CK KPK odlučio je da ukine mesto predsednika CK KPK i Hu Jaobang je ponovo imenovan za generalnog sekretara Centralnog komiteta KPK.

Aktivnosti kao generalni sekretar

[uredi | uredi izvor]

Hu je pokrenuo i organizovao diskusije o ideološkim standardima kako bi obnovio marksističku ideološku liniju u KPK. Takođe, Hu je vodio kampanju rehabilitacije članova partije koji su bili ilegalno potisnuti tokom Kulturne revolucije, razvio i sproveo program za razvoj poljoprivrede zemlje koji je obuhvatao 800 miliona seljaka. Svi vide Hua kao istomišljenika i naslednika Deng Sjaopinga. Glavni zadatak Hu Jaobanga je bio da se suprotstavi konzervativcima, kao i da promoviše e na rukovodeća mesta mladih komunista. U to vreme, Hu Jaobang počinje da izbliza posmatra mladog Hu Đintaoa, kome on pruža pokroviteljstvo. Ljudi su sve više polagali svoje nade u veću liberalizaciju i modernizaciju sa Hu Jaobangom. Više pažnje posvećeno je pitanjima slabljenja partijske diktature i jačanja rada sa omladinom. Ovakvo stanje nije odgovaralo konzervativnijoj partijskoj eliti.

Studentski protesti 1986

[uredi | uredi izvor]

Krajem 1986. zemlja je bila pokrivena protestima studenata i intelektualaca. Studenti se protive samovolji i korupciji u redovima najvišeg rukovodstva zemlje i zahtevaju demokratizaciju svih sfera života kroz demokratske reforme. Prvi govornici bili su studenti sa Kineskog politehničkog univerziteta, koji se nalazi u Hefeju, u provinciji Anhui. Nemiri su se brzo proširili na Peking, Šangaj, Vuhan i druge veće gradove u Kini, gde su studenti podržali zahteve svojih vršnjaka iz provincije Anhui. Nakon smirivanja studentskih nemira, Deng Sjaoping je započeo kampanju protiv „buržoaske liberalizacije“. Kao rezultat kampanje, generalni sekretar Centralnog komiteta KPK Hu Jaobang i prvi prorektor Kineskog politehničkog univerziteta Fan Liži izgubili su svoje funkcije.

Poslednje godine života

[uredi | uredi izvor]

U januaru 1987. proširena sednica Politbiroa CK KPK prihvatila je samokritiku Hu Jaobanga i odobrila njegov zahtev da podnese ostavku na mesto generalnog sekretara Centralnog komiteta KPK. Međutim, u novembru 1987. Hu je izabran za člana Politbiroa 13. CK KPK.

8. aprila 1989. godine, tokom sastanka 4, plenuma CK 13. KPK, Hu Jaobang se iznenada osećao loše. Ubrzo nakon završetka sastanka, Hu je doživeo srčani udar i hospitalizovan je. Do 15. aprila njegovo stanje je bilo stabilno, dok ujutru u 7.53 nije preminuo od posledica akutnog infarkta miokarda.

Dan nakon Huove smrti, u studentskim oblastima Pekinga nastali su spontani skupovi žalosti, koji su eskalirali u masovne studentske proteste na Trgu Tjenanmen.

Hu Jaobang je sahranjen u okrugu Gongkingcheng, u gradu Jiujiang, u provinciji Jiangki.

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Hu Yaobang - Munzinger Biographie”. www.munzinger.de. Pristupljeno 2024-05-18.