CAGI
Centralni aerohidrodinamički institut (CAGI) — je glavni naučnoistraživački centar ruskog vazduhoplovstva, podređen je Ministarstvu industrije Rusije. Osnovao ga je pionir ruskog vazduhoplovstva Nikolaj Jegorovič Žukovski, 1. decembra 1918. godine, u Moskvi.
Institut se, tokom svoga postojanja, razvijao i imao organizacijske izmene. U Žukovskom je osnovan Aeromehanički fakultet, u sastavu CAGI, za školovanje i pripremu mladih stručnjaka za rešavanje složenih problema u vazduhoplovnoj industriji.
CAGI je napravio velika najnovija dostignuća u kosmičkom programu, raketom Energija i letelicom Buran.
U 2013. godini, CAGI je uspešno razvio složene helikoptere, pogonjene elisom (rotorom), koji lete ekstra velikom brzinom.[2][3][4]
Istorija
[uredi | uredi izvor]Osnovan je 1 decembra 1918. godine, u Moskvi, po ideji i inicijativi pionira ruskog vazduhoplovstva Nikolaja Jegoroviča Žukovskog, sa bazom Aэrodinamičkih laboratorija i vazduhoplovnih eksperimentalnih kapaciteta Moskovskog tehničkog univerziteta. U 1919. godini, priključena mu je i aэrodinamička laboratorija koju je izgradio D. Rjabušinski, većih mogućnosti od univerzitetskih, bolje je opremljena.[5]
Institut je brzo postao predvodnik nacionalne vazduhoplovne nauke, obeležio se mentaliteteom domaćih naučnika i stručnjaka. Seminarsko teoretski odsek, pod vođstvom Čapligina, iznedrio je impozantnu garnituru naučnika koji su postigli izuzetne doprinose u matematici i mehanici, što je postalo temelj u uspešan prodor u naučne vazduhoplovne oblasti.
Jubilarne godišnjice Instituta (15 i 25 godina postojanja), proslavljene su široko i s velikim uvažavanjem u zemlji, uz visoko učešće predstavnika vlasti. Na 15. godišnjicu, osam pripadnika Instituta je odlikovano visokim državnim Ordenom, a na 25. godišnjicu je nagrađeno više od 100 vodećih pripadnika.
CAGI su posetili poznati svetski naučnici: Ludvig Prantl (1929.)[6], T. fon Karman (1927. i 1937. godine.), U. Nobile (1931.) i T. Levi-Čivita (1935).
Tokom svoje istorije, Institut je imao i organizacioni razvoj i transformacije. Pošto je pokrivao potrebe velike države, sa inteivnim razvojem svih vazduhoplovnih delatnosti, bilo je i više dislokacija pojedinih kapaciteta, a kasnije i u pojedinačna prerastanja u odvojene biroe i zavode.[7][8][9]
Savremeno
[uredi | uredi izvor]CAGI sarađuje sa više od pedeset vodećih stranih avionskih kompanija i istraživačkih centara u Americi, Evropi i Aziji u oblasti teorijskih i eksperimentalnih studija. Tokom proteklih 10 godina, Institut ima više od 300 ugovora i donacija.
Na raspolaganju Instituta - više je od 60 aerotunela i probnih stolova, za istraživanje u domenu snage, akustike, aerodinamike i dinamiku leta aviona.
Broj zaposlenih značajno je smanjen - sa 14,5 hiljada na 4 hiljade (2009.), formirana je usaglašena starosna razlika u kadrovskoj strukturi.[10][11]
Osnovne delatnosti
[uredi | uredi izvor]Oblast rada Instituta su:[5][9][12][13]
- Teorijska, eksperimentalna i primenjena istraživanja u oblasti aerodinamike, dinamike leta, sistema komandi leta, pogona i aeroelasticiti, aerothermodinamike i dinamike gasa, naprednih tehnologija aviona, jedinstvenih eksperimentalnih objekata, hidrodinamike i aeroakustike, uključujući i oblasti razvoja nanotehnologije.
- Verifikacija kvaliteta letelica.
- Zaključak o pogonu i aerodinamici.
- Projektovanje aerotunela i mernih uređaja.
- Razvoj numeričkih metoda i softvera.
- Ugovaranje poslova sa inostranim partnerima.
- Realizacije porudžbina i ugovora sa inostranim kupcima.
Rukovodioci (lideri)
[uredi | uredi izvor]- Nikolaj Jegorovič Žukovski (1918-1921.) — Predsednik predsedništva
- Sergéj Aleksejević Čapligin (5 aprila 1921—1928.) — Predsednik kolegijuma
Direktori
[uredi | uredi izvor]
|
|
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Aэrodinamičeskaя truba T-105” (na jeziku: (jezik: ruski)). tsagi. Pristupljeno 24. 05. 2016. „Aэrodinamičeskaя truba T-105”
- ^ „Central Aerohydrodynamic Institute” (na jeziku: (jezik: engleski)). tsagi. 13. 12. 2013. Pristupljeno 22. 05. 2016. „Central Aerohydrodynamic Institute”
- ^ „«Energia» launcher and the «Buran»” (na jeziku: (jezik: engleski)). buran-energia. Pristupljeno 26. 05. 2016. „«Energia» launcher and the «Buran»”
- ^ Vladimir Karnozov (21. 08. 2015). „High-speed Rotorcraft, Two Other Projects Canceled” (na jeziku: (jezik: engleski)). ainonline. Pristupljeno 25. 05. 2016. „High-speed Rotorcraft, Two Other Projects Canceled”
- ^ a b „Эksperimentalьnaя baza” (na jeziku: (jezik: ruski)). tsagi. Pristupljeno 24. 05. 2016. „Эksperimentalьnaя baza”
- ^ poseta Prandtlя v CAGI 1929. godine.
- ^ „TsAGI official website” (na jeziku: (jezik: ruski)). tsagi. Pristupljeno 24. 05. 2016. „TsAGI official website”
- ^ „TsAGI institut” (na jeziku: (jezik: engleski)). buran-energia. Pristupljeno 24. 05. 2016. „TsAGI institut”
- ^ a b „TsAGI has created a unique test bench for testing high-speed helicopters” (na jeziku: (jezik: engleski)). tsagi. 13. 12. 2013. Pristupljeno 26. 05. 2016. „TsAGI has created a unique test bench for testing high-speed helicopters”
- ^ S. ČERNЫŠEV, dokt. fiz.-mat. nauk (2008). „CENTR AVIACIONNOЙ NAUKI” (na jeziku: (jezik: ruski)). nkj. Pristupljeno 25. 05. 2016. „CENTR AVIACIONNOЙ NAUKI”
- ^ „Events” (na jeziku: (jezik: ruski)). tsagi. Pristupljeno 26. 05. 2016. „Events”
- ^ „CAGI vstupaet v эpohu nanotehnologiй” (na jeziku: (jezik: ruski)). zhukorama. Arhivirano iz originala 24. 06. 2016. g. Pristupljeno 26. 05. 2016. „CAGI vstupaet v эpohu nanotehnologiй”
- ^ „Oficialьnый saйt CAGI” (na jeziku: (jezik: ruski)). tsagi. Pristupljeno 26. 05. 2016. „Oficialьnый saйt CAGI”
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
