Centralni nervni sistem

Nazivi i oznake
MeSH	D002490
TA98	A14.1.00.001
TA2	5364
FMA	55675
	Anatomska terminologija [šablon na Vikipodacima]

Centralni nervni sistem (CNS) deo je nervnog sistema i sastoji se od mozga i kičmene moždine. Centralni nervni sistem je dobio ime zbog toga što zauzima najveći deo nervnog sistema, i jer integriše informacije koje prima iz spoljašnje sredine. Takođe, CNS koordiniše i utiče na pokretanje svih delova tela kod bilateralno simetričnih životinja, odnosno svih višećelijskih životinja osim sunđera i radijalno simetričnih životinja (npr. meduza).

Ipak, mnogi ubrajaju mrežnjaču i vidne živce (drugi moždani živac), kao i mirisne živce (prvi moždani živac) i mirisni epitel u CNS, jer se direktno vezuju za moždano tkivo, bez posrednika gangliona. Na osnovu takvog smatranja, mirisni epitel je jedino tkivo CNS-a, koje je u direktnom kontaktu sa okruženjem, te omogućava terapeutska lečenja i tretmane.

CNS se pruža duž uzdužne ose tela, nalazi u telesnoj duplji, sa mozgom u lobanji i kičmenom moždinom u kičmenoj šupljini. Kod kičmenjaka, mozak je zaštićen kostima lobanje, dok je kičmena moždina zaštićena pršljenovima, ali su oboje okruženi moždanim opnama. Nervni sistem grade neuroni skoncentrisani u nervnim centrima.

Pregled

Kod kičmenjaka, mozak i kičmena moždina su zatvoreni u moždanim opnama.^[1] Moždane opne predstavljaju barijeru za hemikalije rastvorene u krvi, štiteći mozak od većine neurotoksina koji se obično nalaze u hrani. Unutar moždanih ovojnica mozak i kičmena moždina su okupani cerebrospinalnom tečnošću koja zamenjuje telesnu tečnost koja se nalazi izvan ćelija svih bilateralnih životinja.

Kod kičmenjaka, CNS se nalazi unutar leđne telesne šupljine, a mozak je smešten u lobanjskoj šupljini unutar lobanje. Kičmena moždina je smeštena u kičmenom kanalu unutar pršljenova.^[1] Unutar CNS-a, interneuronski prostor je ispunjen velikom količinom potpornih nenervnih ćelija koje se zovu neuroglija ili glija od grčkog za „lepak“.^[2]

Kod kičmenjaka, CNS takođe uključuje mrežnjaču i optički nerv (kranijalni nerv II), kao i mirisne nerve i olfaktorni epitel. Kao delovi CNS-a, oni se direktno povezuju sa neuronima mozga bez srednjih ganglija. Olfaktorni epitel je jedino centralno nervno tkivo izvan moždane ovojnice u direktnom kontaktu sa okolinom, što otvara put za terapeutske agense koji inače ne mogu da pređu barijeru meninge.^[3]

Mozak

Mozak predstavlja proširenje prednjeg dela nervne cevi i sastoji se iz: prednjeg (velikog) mozga, međumozga, srednjeg mozga, malog mozga i produžene moždine.

Prednji ili veliki mozak

U toku evolucije je prednji mozak centralnog nervnog sistema najviše progresivno evoluirao. Njegova primarna funkcija je centar čula mirisa i to on obavlja kod nižih kičmenjaka. Kod viših kičmenjaka je, osim mirisne, dobio ulogu glavnog koordinacionog centra i centra više nervne delatnosti.

Nervne ćelije se kod viših kičmenjaka nalaze u površinskom sloju sive mase – moždanoj kori, dok nastavci nervnih ćelija grade unutrašnjost mozga – belu masu. Moždana kora je centar celokupne nervne delatnosti i umne aktivnosti.

Kod većine kičmenjaka površina velikog mozga je glatka; međutim, kod viših sisara, posebno čoveka, ona je uvećana pojavom brazda i nabora. Raspored i izgled brazda je isti kod svih ljudi bez obzira na njihove umne sposobnosti.

Nervni centri su lokalizovani, odnosno u kori mozga se razlikuju zone sa različitim, tačno određenim funkcijama. Tako se u potiljačnoj oblasti nalazi centar za vid, u slepoočnoj je centar za sluh itd. Pošto se nervna vlakna ukrštaju na svom putu, bilo u mozgu bilo u kičmenoj moždini, to desna polovina mozga kontroliše levu stranu tela i obrnuto. Najveću površinu kore zauzimaju tzv. asocijativne zone. U njima su smešteni neuroni koji ostvaruju vezu između drugih oblasti, objedinjuju sve impulse; to su zone psihičkih funkcija, učenja, logičkog mišljenja.

Međumozak (diencephalon)

Pokriven je ostalim delovima mozga tako da se vidi samo sa donje strane. U njemu leži treća moždana komora. Na njegovom krovu je razvijena epifiza, žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Na donjoj strani, podu komore, označenoj kao hipotalamus, javlja se levkasto ispupčenje (infundibulum) koje je u vezi sa hipofizom. Hipotalamus je vrlo značajan refleksni centar koji kontroliše temperaturu tela, rad unutrašnjih organa, krvni pritisak, san, osećaj gladi, žeđi, straha, besa.

Srednji mozak (mesencephalon)

Naročito jako je razvijen kod nižih kičmenjaka. Jednom uzdužnom brazdom podeljen je na dva dela, samo kod sisara postoji i poprečna brazda koja ga deli na četiri režnja. U srednjem mozgu nema komora već se nalazi Silvijusov kanal koji povezuje treću i četvrtu komoru. Duž njegove osnove teku snopovi vlakana koji povezuju prednji mozak sa produženom moždinom i malim mozgom.

Mali mozak (cerebellum)

Kod sisara je podeljen na dve hemisfere i srednji deo. Mali mozak je centar ravnoteže i mišićne koordinacije pa je njegova veličina proporcionalna pokretljivosti životinje. Naročito jako je razvijen kod životinja koje se brzo i okretno kreću (kod riba su to npr. ajkule, kod ptica su to dobri letači, a kod sisara trkači). Kod vodozemaca i gmizavaca je slabo razvijen.

Siva masa je smeštena u perifernom delu (kori), dok se bela nalazi u unutrašnjosti. Kod sisara dolazi do jakog nabiranja malog mozga pa bela masa zalazi između nabora sive mase, što na poprečnom preseku izgleda kao razgranato drvo. Usled toga se vrlo često naziva drvo života.

Produžena moždina (medulla oblongata)

To je zadnji deo mozga koji se nastavlja na kičmenu moždinu. U njoj se nalazi četvrta komora čiji je krov jako tanak, ali su pod i bokovi zadebljali i u njima se nalaze:

nervna vlakna koja povezuju produženu moždinu sa prednjim delovima mozga;
nervni centri za: disanje, rad srca, širenje i skupljanje krvnih sudova, gutanje, povraćanje.

Kod čoveka produžena moždina svojim gornjim krajem obrazuje moždani most (pons) i sa nje polaze moždani nervi: IX, X, XI i XII par. takođe kod čoveka produžena moždina gradi pod četvrte moždane komore.

Moždane komore

Kanal nervne cevi u nivou mozga obrazuje proširenja – moždane komore, koje su međusobno povezane i nastavljaju se u kanal kičmene moždine.

U velikom mozgu se nalaze I i II moždana komora (u svakoj hemisferi po jedna), osim kod riba kod kojih veliki mozak nije izdeljen na hemisfere pa je i komora neparna. III moždana komora nalazi se u međumozgu, a IV je smeštena u zadnjem mozgu (zadnji mozak sačinjavaju mali mozak, produžena moždina i kod čoveka i moždani most). III i IV komora povezane su Silvijusovim kanalom (u srednjem mozgu), a III je preko otvora u vezi sa I i II komorom. IV komora se nastavlja na kanal kičmene moždine.

Moždanice i likvor

CNS je obavijen vezivnim opnama (moždanicama) kojih kod sisara ima tri:

tvrda – spoljašnja, ka lobanji;
paučinasta – srednja, nežna, rastresita i bogata limfom;

3. meka – unutrašnja, naleže na mozak i sadrži krvne sudove koji prodiru u unutrašnjost mozga.

Prostor između moždanica je ispunjen likvorom (cerebrospinalna tečnost) tako da ceo CNS pliva u tečnosti i na tej način se štiti od udara o tvrdu površinu lobanje i kičmenih pršljenova.

Kičmena moždina (medulla spinalis)

Zadnji deo nervne cevi, kičmena moždina, prostire se celom dužinom tela. Idući ka zadnjem kraju tela ona se sužava. Cilindričnog je oblika i ima centralni kanal u sredini. Sa obe stane kičmene moždine polaze nervi koji su segmentalno raspoređeni – ima ih onoliko koliko i kičmenih pršljenova.

Raspored sive i bele mase je obrnut u odnosu na veliki mozak – bela masa je spolja, a siva se nalazi unutra. Siva masa na poprečnom preseku daje oblik slova H, naime, ona obrazuje jedan par leđnih i jedan par trbušnih rogova. Sa leđnih rogova polaze senzitivna, a sa trbušnih motorna nervna vlakna pa se po izlasku iz kičmene moždine sjedinjuju u zajednički nerv. Belu masu čine uzlazna i silazna nervna vlakna kojima se provode nadražaji ka mozgu kao i impulsi od mozga ka raznim organima. Kičmena moždina je prema tome sprovodnik nadražaja u pravcu mozga (uzlazna nervna vlakna) kao i impulsa koji se šalju od mozga (silazna vlakna). Osim toga, ona je centar za mnoge proste reflekse.

Reference

^ ^a ^b Human biology and health. Anthea Maton (1st ed izd.). Englewood Cliffs, N.J.: Prentice Hall. 1993. ISBN 0-13-981176-1. OCLC 32308337.
^ Kettenmann, Faissner & Trotter1996, str. 533–543
^ Gizurarson, Sveinbjörn (novembar 2012). „Anatomical and Histological Factors Affecting Intranasal Drug and Vaccine Delivery”. Current Drug Delivery. 9 (6): 566—582. ISSN 1567-2018. PMC 3480721 . PMID 22788696. doi:10.2174/156720112803529828. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Literatura

Kettenmann, H.; Faissner, A.; Trotter, J. (1996). „Neuron-Glia Interactions in Homeostasis and Degeneration”. Comprehensive Human Physiology. str. 533—543. ISBN 978-3-642-64619-5. doi:10.1007/978-3-642-60946-6_27.
Human biology and health. Anthea Maton (1st ed izd.). Englewood Cliffs, N.J.: Prentice Hall. 1993. ISBN 0-13-981176-1. OCLC 32308337.

Spoljašnje veze

Bionet škola Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. maj 2012)
Centralni nervni sistem Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. januar 2010)
Mediji vezani za članak Centralni nervni sistem na Vikimedijinoj ostavi

[:0-1] Human biology and health. Anthea Maton (1st ed izd.). Englewood Cliffs, N.J.: Prentice Hall. 1993. ISBN 0-13-981176-1. OCLC 32308337.

[2] Kettenmann, Faissner & Trotter1996, str. 533–543

[3] Gizurarson, Sveinbjörn (novembar 2012). „Anatomical and Histological Factors Affecting Intranasal Drug and Vaccine Delivery”. Current Drug Delivery. 9 (6): 566—582. ISSN 1567-2018. PMC 3480721 . PMID 22788696. doi:10.2174/156720112803529828. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[1]

[2]

[3]

Normativna kontrola
Državne	Francuska BnF podaci Nemačka Izrael Sjedinjene Države Japan Češka
Ostale	Enciklopedija Britanika Terminologia Anatomica