Црни лешинар

Crni lešinar Vremenski raspon:
Status ugroženosti
Skoro ugrožen  (IUCN 3.1)
Naučna klasifikacija
Domen:	Eukaryota
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Aves
Red:	Accipitriformes
Porodica:	Accipitridae
Rod:	Aegypius
Vrsta:	A. monachus
Binomno ime
Aegypius monachus Linnaeus, 1766
Sinonimi
Vultur monachus Linnaeus, 1766

Crni lešinar ili crni sup (lat. Aegypius monachus — č. ’egipi(j)us monakhus’) je velika ptica grabljivica koja naseljava pretežno Evroaziju. Ovaj lešinar spada u najveće ptice letačice. Član je porodice Accipitridae. Ime je dobio od grčke reči аιγύπτιος, a naziv vrste monachus (monachus) proizilazi iz reči monah/kaluđer, zbog karakteristične glave.

Opis

Ova ptica dugačka je 98—120 cm, sa rasponom krila od 2,5—3,1 m. Mužjaci imaju masu 6,3—11,5 kg, dok su ženke teške od 7,5—14 kg i time spadaju u jedne od najtežih ptica Starog sveta. Crni lešinar je izrazito tamna ptica, telo joj je braon boje (osim glave). Koža na glavi i vratu je plavo-sive boje i bele iznad očiju. Odrasla jedinka ima smeđe oči i bledosive noge. Iz daleka kada se posmatraju ove ptice lete deluje da su crne boje. Veoma široka krila drže ravno ili blago zakrivljeno.

Crni lešinari su generalno vrlo tihe ptice i može da se čuje komunikacija između odrasle jedinke sa ptićem; mogu se čuti kako komuniciraju i dve odrasle jedinke.

Stanište

Crni lešinar je evroazijska vrsta. Zapadna granica njihovog prostiranja je Španija, a istočna srednja Azija. Obično imaju stalno prebivalište, osim u onim delovima njihovog rasprostranjenja gde su veoma hladne zime. Ova ptica je ljubitelj brdovitih, planinskih područja, posebno poluotvorenih staništa poput livada na velikim nadmorskim visinama. U evropskom delu obično se nalaze na nadmorskoj visini od 100—2.000 m, dok su u azijskom delu na većim visinama. Gnezde se na drveću u planinskim predelima. Uvek biraju neometana, udaljena mesta gde nema ljudi u blizini. Crni lešinari žive samostalno ili u parovima. Na mestima hranjenja ili kod velikih leševa mogu se formirati grupe od 12 do 20 lešinara.

Razmnožavanje

Crni lešinari ležu/legu jaja u januaru i februaru. Gnezda im se retko nalaze u blizini, za razliku od ostalih ptica Starog sveta, koje se gnezde u kolonijama. Gnezde se na drveću ili pri liticama. Od materijala koriste grančice i štapove, a i mužjak i ženka učestvuju u čuvanju jaja. Gnezda su široka 1,45—2 m, a duboka 1—3 m, ali se povećavaju jer ga par koristi više puta. Jaja su bele boje, ali su često prekrivena crvenim i ljubičastim tragovima. Period inkubacije je u proseku oko 50 dana, a mladi se izlegnu u aprilu ili maju. Oko 90% jaja se uspešno izlegne, dok više od polovine jednogodišnjih ptica preživi do odraslog doba. Crni lešinari su posvećeni, aktivni roditelji i par zajedno štiti gnezdo i hrani mlade u smenama.

Ishrana

Crni sup se kao i svi lešinari hrani leševima. Hrane se raznovrsno, od najvećih sisara do gmizavaca. U Aziji najčešće jedu jastrebe, gazele, zečeve i ovce, čak ponekad i ljude. U Evropi se najčešće hrane zečevima, ovcama, kokoškama, svinjama i lisicama. Ove ptice imaju veoma jak kljun koji može da polomi čak i rebro velikih životinja, što ih svrstava kao jednu od najdominantnije vrste lešinara.

Ugroženost

Broj crnih lešinara je u proteklih 200 godina znatno opao. Za razloge toga navode se trovanja, lov, ali najveća pretnja je uništavanje staništa. Istrebljen je u mnogim evropskim zemljama poput Francuske, Italije, Austrije i Rumunije, kao i na severozapadu Afrike — Maroko i Alžir.

U novije vreme zaštita i novi načini hranjenja omogućili su oporavak ove vrste, posebno u Španiji, gde se broj sa 200 parova povećao na 1.000 parova.

Početkom 21. veka svetska populacija crnih lešinara procenjena je na oko 4500—5000 jedinki.