Pređi na sadržaj

Čamac za spasavanje (film)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Čamac za spasavanje
Filmski poster
Izvorni naslovLifeboat
RežijaAlfred Hičkok
ScenarioDžo Sverling
ProducentDaril F. Zanuk
Kenet Makgauan
Glavne ulogeTalula Bankhed
Vilijam Bendiks
MuzikaHugo Fridhofer
Direktor
fotografije		Glen Makvilijams
MontažaDoroti Spenser
Producentska
kuća		20th Century Fox
Studio20th Century Fox
Godina1944.
Trajanje97 minuta
Zemlja SAD
Jezikengleski
Budžet1,59 miliona dolara[1][2]
Zarada1 milion dolara (iznajmljivanja)[3]
IMDb veza

Čamac za spasavanje (engl. Lifeboat) je američki film o preživljavanju iz 1944. godine, režisera Alfreda Hičkoka, prema priči Džona Stajnbeka. Uloge tumače Talula Bankhed, Vilijam Bendiks, Valter Slezak, Meri Anderson, Džon Hodijak, Henri Hal, Heder Ejndžel, Hjum Kronin i Kanada Li. Radnja filma je u potpunosti smeštena na čamac za spasavanje koji je pušten sa putničkog broda koga je pogodila i potopila nacistička podmornica.

Ovo je prvi od Hičkokovih filmova sa „ograničenom postavkom”, ostali su Konopac (1948), Pozovi M radi ubistva i Prozor u dvorište (oba 1954), kao i jedini film koji je Hičkok snimio za 20th Century Fox. Film je bio nominovan za tri Oskara; za najbolju režiju, najbolji originalni scenario i najbolju crno-belu fotografiju. Bankhedova je osvojila nagradu Udruženja njujorških filmskih kritičara za najbolju glumicu.

Iako je u vreme objavljivanja smatran kontroverznim zbog navodnog simpatičnog prikaza nemačkog kapetana podmornice, film se danas gleda povoljnije i nekoliko modernih kritičara ga je navelo kao jedan od Hičkokovih potcenjenijih filmova.[4][5][6]

Radnja

[uredi | uredi izvor]

Osam britanskih i američkih civila, pripadnika službe i trgovačkih pomoraca Sjedinjenih Država zaglavljeno je u čamcu za spasavanje nakon što su se njihov brod i nemačka podmornica međusobno potopili u borbi. Oni spašavaju i Vilija, preživelog Nemca. Tokom ozbiljne debate, član posade mašinskog odeljenja, Kovak, zahteva da se Nemac izbaci iz čamca. Međutim, ostali se protive, a radio-operater Stenli, bogati industrijalac Ritenhaus i kolumnistkinja Koni Porter uspevaju da argumentuju da mu se dozvoli da ostane. Koni je oduševljena što je fotografisala bitku, ali njena foto-kamera je prva od mnogih stvari koje gubi u moru u nizu incidenata.

Gospođu Higli, mladu Britanku čije je dete mrtvo kada ih izvuku iz vode, moraju da vežu kako bi je sprečili da se povredi. Ona skače sa čamca u Koninom kaputu od nerca, dok ostali putnici spavaju. Otkriva se da je Vili kapetan podmornice, a ne samo član posade.

Putnici pokušavaju da organizuju svoje obroke, odrede kurs za Bermude i koegzistiraju dok pokušavaju da prežive. Oni takođe sarađuju kada bivaju prinuđeni da amputiraju nogu jednom od svojih saputnika, povređenog Gasa Smita. Kovak preuzima kontrolu nad čamcem, raspoređujući malo hrane i vode koju imaju, ali Vili, koji ima skriveni kompas i otkriva ostalima da govori engleski, tokom oluje preuzima vođstvo. Gas, koji je pio morsku vodu i sada halucinira, hvata Vilija kako pije vodu iz skrivene pljoske. Gas pokušava da kaže Stenliju, ali mu Stenli ne veruje. Dok ostali spavaju, Vili ga gura sa čamca u more. Gasovi pozivi u pomoć bude Stenlija i ostale, ali je prekasno.

Kada putnici shvate da Vili zaista ima čuturicu vode, crnac Džo je izvlači iz Vilijeve košulje, ali se ona razbija. Vili objašnjava da je, kao i svi na nemačkoj podmornici, imao proteinske štanglice i pilule za energiju. U besu, oni napadaju Vilija kao grupa, svi osim Džoa, da bi ga savladali i izbacili iz čamca u more. Kasnije, Ritenhaus kaže da nikada neće razumeti Vilijevu nezahvalnost. Stenli zaprosi Alis, a ona prihvata, iako nemaju mnogo nade da će preživeti. Koni grdi sve što su odustali, a zatim nudi svoju narukvicu kao mamac za ribu. Riba grize, ali Džo ugleda brod, i u jurnjavi za veslima, konopac prelazi preko palube i narukvica se gubi.

Ispostavlja se da je to nemački brod za snabdevanje do koga ih je Vili vodio. Nemački brod ne uspeva da ih pogodi, ali biva potopljen pucnjavom sa američkog ratnog broda, a tokom njihove kratke borbe čamac je zamalo uništen. Po završetku bitke, Kovak procenjuje da će saveznički brod biti tamo za 20 minuta. Koni paniči zbog svog izgleda. Džo se nada da njegova žena nije zabrinuta. Ritenhaus se divi slici Džoove porodice. Oni ukratko govore o svojim planovima za posle spasavanja.

Uplašeni, ranjeni, mladi nemački moreplovac uvučen je u čamac za spasavanje. Ritenhaus je sada u potpunosti za njegovo ubistvo, a ostali, uključujući Kovaka, odlučuju da ga zadrže. Mladi Nemac vuče pištolj, ali ga Džo razoruža. On pita na nemačkom: „Nećeš me ubiti?” Kovak razmišlja: „'Nećeš me ubiti?' Šta da radimo sa takvim ljudima?” Stenli kaže: „Ne znam, mislio sam na gospođu Higli i njenu bebu i Gasa.” „Pa”, kaže Koni, „možda bi oni mogli da odgovore na to”.

Film se time završava, uz prividan zaključak da su svi potom spaseni i vraćeni u američko društvo.

Uloge

[uredi | uredi izvor]
S leva na desno: Valter Slezak, Džon Hondijak, Talula Bankhed, Henri Hal, Vilijam Bendiks, Heder Ejndžel, Meri Anderson, Kanada Li i Hjum Kronin
Glumac Uloga
Talula Bankhed Konstans „Koni” Porter
Vilijam Bendiks Gas Smit
Valter Slezak kapetan Vili
Meri Anderson Alis Makenzi
Džon Hodijak Džon Kovak
Henri Hal Čarls Dž. „Rit” Ritenhaus
Heder Ejndžel gospođa Higli
Hjum Kronin Stenli „Sparks” Garet
Kanada Li Džo Spenser

Napomene

  • Vilijam Jeter Mlađi tumačio je ulogu mladog nemačkog mornara, ali nije bio potpisan.[7]
  • Osim kameo uloge u filmu Stage Door Canteen (1943), Bankhedova se nije pojavila u nekom filmu još od 1932. godine. Plaćena je 75.000 dolara za svoju ulogu u Čamcu za spasavanje.[8]

Produkcija

[uredi | uredi izvor]
Zbog velikog broja likova u ograničenom prostoru, kadriranje je predstavljalo ozbiljan izazov.

U vreme kada je Čamac za spasavanje krenuo u produkciju, Alfred Hičkok je bio pod ugovorom sa Dejvidom O. Selznikom. Studio 20th Century Fox je pribavio Hičkokove usluge u zamenu za nekoliko glumaca i tehničara, kao i prava na tri priče koje je studio posedovao. Hičkok je trebalo da režira dva filma za studio, ali drugi nikada nije snimljen, navodno zato što je studio bio nezadovoljan dužinom vremena potrebnog da se završi produkcija Čamca za spasavanje.[8]

Hičkok je bio taj koji je došao na ideju za film. On se obratio Arčibaldu Kroninu, Džejmsu Hiltonu i Ernestu Hemingveju za pomoć u pisanju scenarija pre nego što je projekat dao Džonu Stajnbeku, koji je prethodno napisao scenario za dokumentarni film Zaboravljeno selo iz 1941. godine,[9] ali nikada nije napisao fiktivnu priču za filmsko platno. Stajnbekova namera bila je da napiše i objavi roman i proda prava studiju, ali priča nikada nije objavljena jer su je njegovi književni agenti smatrali „inferiornom”. Stajnbek je dobio 50.000 dolara za prava na svoju priču. Stajnbek je bio nezadovoljan filmom jer je predstavio ono što je on smatrao „uvredom organizovanog rada” i „stereotipičnom komedijom crnca” kada je njegova priča imala „crnca dostojanstva, svrhe i ličnosti”. Tražio je, bezuspešno, da se njegovo ime ukloni sa filma.[10] Verzija kratke priče Hičkokove ideje pojavila se u časopisu Collier's 13. novembra 1943. godine. Napisali su je Hari Silvester i Hičkok, pri čemu je Stajnbek bio zaslužan za „originalnu filmsku priču”.[8] Džo Sverling je napisao najveći deo scenarija. Drugi pisci koji su radili na različitim nacrtima scenarija su Hičkokova supruga Alma Revil, Mekinlej Kantor, Patriša Kolindž, Albert Manhajmer i Marijan Spicer.[8] Hičkok je takođe doveo Bena Hehta da prepravi kraj.[11]

Prvobitno je planirano da se film snimi u boji sa isključivo muškom glumačkom ekipom, od kojih su mnogi trebali da budu nepoznati glumci. Kanada Li, koji je prvenstveno bio pozorišni glumac[12] sa samo jednom filmskom ulogom u to vreme,[13] bio je prvi glumac koji je dobio ulogu u filmu.[8]

Hičkok je planirao uglove kamere za film koristeći minijaturni čamac za spasavanje i figurice. Tokom scena pucnjave korišćena su četiri čamca za spasavanje. Probe su se odvijale u jednom, odvojeni čamci su korišćeni za krupne planove i snimke iz daljine, a drugi je bio u studijskom rezervoaru velikih razmera, gde su snimane scene na vodi. Osim pozadinskih snimaka koje je snimila druga jedinica u okolini Majamija, na Florida Kizu i na ostrvu San Migel u Kaliforniji, film je snimljen u studiju 20th Century Fox u Los Anđelesu.[8]

Film je bio u produkciji od 3. avgusta do 17. novembra 1943. godine.[14] Razne bolesti su bile stalni deo produkcije od početka. Pre početka snimanja, Vilijam Bendiks je zamenio glumca Marija Alpera kada se Alper razboleo, a posle dve nedelje snimanja, direktora fotografije Artura Milera zamenio je Glen Makvilijams zbog bolesti. Talula Bankhed je dva puta obolela od upale pluća tokom snimanja, a Meri Anderson se ozbiljno razbolela tokom produkcije, zbog čega je izgubljeno nekoliko dana produkcije.[8] Hjum Kronin je pretrpeo dva napukla rebra i umalo se udavio kada je uhvaćen ispod vodenog aktivatora koji je pravio talase za scenu oluje. Spasio ga je spasilac.[8][11]

Film je jedinstven među Hičkokovim američkim filmovima po tome što nema muzičke partiture (osim pevanja kapetana Vilija i Gasa, uz pratnju flaute); studijski orkestar studija je korišćen samo za uvodnu i završnu špicu. Hičkok je odbacio ideju o muzici u filmu o ljudima nasukanim na moru pitajući: „Odakle bi orkestar došao?” Kaže se da je Hugo Fridhofer u odgovoru upitao: „Odakle bi kamere došle?”[15]

Hičkokov kameo

[uredi | uredi izvor]

Reditelj Alfred Hičkok je imao kameo ulogu u većini svojih filmova. Jednom je prokomentarisao Fransoa Trifou – u knjizi Hičkok/Trifo – da je ovu posebnu kameo ulogu bilo teško postići, zbog nedostatka slučajnih prolaznika u filmu. Iako je prvobitno razmišljao da se pojavi kao telo koje bi plutalo pored čamca za spasavanje – pristup koji je kasnije razmatrao za svoj kameo u filmu Mahnitost – Hičkok je bio inspirisan sopstvenim uspehom u gubitku težine i odlučio je da pozira za fotografije „pre” i „posle” u reklami za izmišljeni lek za mršavljenje, „Reduco”, prikazan u novinama koje čitaju u čamcu. Hičkok je izjavio da su ga opsedali pisma ljudi koji su se raspitivali o ovom leku.[16] Hičkok je ponovo iskoristio ovaj proizvod u filmu Konopac, gde se njegov profil i „Reduco” pojavljuju na crvenom neonskom natpisu.[8][17]

Zasluge za produkciju

[uredi | uredi izvor]
  • Režiser − Alfred Hičkok
  • Producent − Kenet Makgauan
  • Scenario − Džon Stajnbek (priča), Džo Sverling (scenario)
  • Kinematografija − Glen Makvilijams (direktor fotografije)
  • Umetnička režija − Džejms Basevi i Moris Rensford (umetnička režija); Tomas Litl i Frenk Hjuz (dekoracija setova)
  • Montaža − Doroti Spenser
  • Kostimi − Rene Hubert
  • Šminka − Gaj Pirs
  • Specijalni efekti − Fred Sersen
  • Tehnički savetnik − Tomas Ficsimons
  • Zvuk − Bernard Fririks i Rodžer Heman
  • Muzika − Hugo Fridhofer (muzika), Emil Njuman (muzički režiser)

Prijem

[uredi | uredi izvor]

Dok savremeni kritičari vide film pozitivno, prikaz nemačkog lika u filmu, na način koji je smatran pozitivnim, izazvao je značajne kontroverze u vreme objavljivanja, u jeku Drugog svetskog rata. Uticajni recenzenti i kolumnisti, uključujući Doroti Tompson i Boslija Krautera iz novina The New York Times, smatrali su da film ocrnjuje američke i britanske likove dok veliča Nemce. Krauter je pisao da bi „nacisti, uz poneki rez tu i tamo, mogli da pretvore Čamac za spasavanje u udar biča protiv 'dekadentnih demokratija'. I upitno je da li je takav film, sa takvom tematikom, razuman u ovom trenutku”. U knjizi Hičkok/Trifo, Hičkok je parafrazirao Tompsoninu kritiku kao „Doroti Tompson je dala filmu deset dana da ode iz grada”.

Takav komentar je naterao Stajnbeka, koji je ranije bio kritikovan zbog svog prikaza nemačkih likova u knjizi Mesec je zašao, da se javno distancira od filma, da osudi Hičkokov i Sverlingov tretman njegovog materijala i da zatraži da se njegovo ime ne koristi u vezi sa predstavljanjem filma. Krauter je odgovorio tako što je detaljno opisao razlike između Stajnbekove novele i filma, optužujući kreatore filma da su „prethodili” Stajnbekov „kreativni autoritet”.[8]

Hičkok je odgovorio na kritike objašnjavajući da je moral filma bio da saveznici moraju da prestanu da se svađaju i rade zajedno da bi dobili rat, i branio je prikaz nemačkog lika, rekavši: „Uvek poštujem svog zlikovca, napravio sam ga nepoverljivim likom koji će mog heroja ili tezu učiniti vrednijim divljenja u pobedi nad njim.” Bankhedova ga je podržala u intervjuu u kojem je izjavila da je režiser „želeo da nas nauči važnu lekciju. Hteo je da kaže da ne možete verovati neprijatelju... u Čamcu za spasavanje jasno vidite da ne možete verovati nacistima, ma koliko izgledali fini.”[8] Ona je kritike upućene filmu da je previše pro-osovinski nazvao „moronskim”.

Kritike su upućene i na scenario zbog prikazivanja afroameričkog lika Džoa kao „suviše stereotipnog”. Glumac Kanada Li je svedočio da je pokušao da prepravi lik revidiranjem dijaloga, pre svega eliminišući ponovljena „da gospodine” i „ne gospodine” koja su zvučala podanički,[18] i ukidajući neke radnje.[8] Biro za filmove pregledalo je film i za ove i druge rasne karakteristike preporučilo da se Čamac za spasavanje ne distribuira u inostranstvu. Nacionalno udruženje za napredak obojenih nedvosmisleno je osudilo Lijevu ulogu iako je pohvalilo njegov nastup. Međutim, u recenziji novina Baltimore Afro-American, komentarisani su nedostaci u vezi sa likom, pohvaljena je i izvedba i njegova uloga.[18] Istoričarka Rebeka Sklarof, dok je pisala da je Džoova uloga bila više „stereotipna” od crnačkih uloga u ratnim filmovima Sahara i Batan, primetila je da je Džo takođe prikazan kao saosećajan, pouzdan i herojski, jedini član glumačke ekipe koji je istupio da razoruža drugog spašenog nemačkog mornara.[19]

Kritičari su pohvalili glumu, režiju i kinematografiju u filmu i sa zahvalnošću primetili nedostatak pozadinske muzike kada sam film počne.[8] Ipak, rukovodioci studija, pod pritiskom zbog kontroverzi, odlučili su da daju filmu ograničeno izdanje umesto širokog izdanja koje je imala većina Hičkokovih filmova. Reklamiranje za film je takođe smanjeno, što je rezultiralo lošim uspehom filma na blagajnama kada je objavljen 1944. godine.

Nagrade i nominacije

[uredi | uredi izvor]
Nagrada Kategorija Nominovani Rezultat
Oskar Najbolji režiser Alfred Hičkok Nominacija
Najbolji originalni scenario Džon Stajnbek Nominacija
Najbolja fotografija Glen Makvilijams Nominacija
Nagrade Nacionalnog odbora za recenziju filmova Top deset filmova[20] Osvojeno
Nagrada Udruženja njujorških filmskih kritičara Najbolja glumica[21] Talula Bankhed Osvojeno
Nagrade Saturn Najbolje DVD izdanje filmskog klasika Osvojeno

Adaptacije

[uredi | uredi izvor]

NBC je 16. novembra 1950. emitovao jednosatnu radio adaptaciju filma u radio-seriji Screen Directors Playhouse. Hičkok ju je režirao, a Bankhedova je ponovila svoju ulogu iz filma. U glumačkoj ekipi su takođe bili Džef Čendler i Šeldon Leonard.[8]

Godine 1993. izašao je naučnofantastični rimejk Čamca za spasavanje pod nazivom Lajfpod. Rimejk premešta radnju sa čamca za spasavanje u kapsulu za spasavanje svemirskog broda 2169. godine, a uloge tumače Ron Silver, koji je takođe bio režiser, Roberta Lodža i Si Si Ejč Paunder. Film je emitovan na kanalu Fox u Sjedinjenim Državama. Za priču su potpisani Hičkok i Hari Silvester.[22]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Solomon, Aubrey (1989). Twentieth Century Fox: A Corporate and Financial History. Lanham, Maryland: Scarecrow Press. str. 242. ISBN 978-0-8108-4244-1. 
  2. ^ IMDB Box office/business
  3. ^ Solomon 1989, str. 220
  4. ^ Zou, David (26. 11. 2012). „10 Most Underrated Hitchcock Movies You Should Watch Now”. Taste of Cinema. Pristupljeno 10. 4. 2016. 
  5. ^ McDevitt, Jim; San Juan, Eric (2009). A Year of Hitchcock: 52 Weeks with the Master of Suspense. Scarecrow Press. str. 166. ISBN 978-0-8108-6388-0. 
  6. ^ Hutchinson, Pamela; Paley, Tony (4. 7. 2012). „The Genius of Alfred Hitchcock at the BFI: 10 of his lesser-known gems”. The Guardian. Pristupljeno 10. 4. 2016. 
  7. ^ Condon, Paul; Sangster, Jim (1999). the complete HITCHCOCK. London: Virgin Publishing Ltd. str. 125. ISBN 075350362X. 
  8. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj TCM Notes
  9. ^ The Forgotten Village na sajtu IMDb (jezik: engleski)
  10. ^ Temple, Emily (4. 2. 2012). „John Steinbeck Wanted His Name Taken Off Hitchcock's 'Lifeboat'”. Flavorpill Productions, LLC. Arhivirano iz originala 02. 05. 2014. g. Pristupljeno 27. 2. 2014. 
  11. ^ a b Lifeboat na sajtu IMDb (jezik: engleski)
  12. ^ Canada Lee na sajtu Internet Broadway Database (jezik: engleski)
  13. ^ Canada Lee na sajtu IMDb (jezik: engleski) 
  14. ^ TCM Overview
  15. ^ Sullivan, Jack (2008). Hitchcock's Music. Yale University Press. str. 104. 
  16. ^ „"Lifeboat" Notes”. TCM. 
  17. ^ In Rope, "Reduco" appears on a red neon sign in the far distance outside the apartment's living room window.
  18. ^ a b Sklaroff, Lauren Rebecca (2009). Black Culture and the New Deal: The Quest for Civil Rights in the Roosevelt Era. University of North Carolina Press. str. 231. ISBN 978-0-8078-3312-4. 
  19. ^ Sklaroff 2009, str. 230
  20. ^ Allmovie Awards
  21. ^ IMDB Awards
  22. ^ Lifepod na sajtu IMDb (jezik: engleski)

Dalje čitanje

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Vikicitat ima citate vezane za članak Čamac za spasavanje.
Čamac za spasavanje na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Чамац_за_спасавање_(филм)&oldid=28810119”