Četvrta šiptarska brigada
Četvrta šiptarska (makedonska) brigada NOVJ | |
---|---|
Postojanje | 26. avgust 1944 – maj 1945. Mesto formiranja: planina Karaorman |
Formacija | Šiptarski partizanski odred tri bataljona |
Jačina | avgust 1944: 450 boraca februar 1945: 2796 boraca[1] |
Deo | Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije |
Angažovanje | |
Odlikovanja | OBJ |
Četvrta šiptarska (makedonska) brigada formirana je 26. avgusta 1944. na planini Karaorman od Šiptarskog (Kičevsko-debarskog) partizanskog odreda i novodošlog ljudstva iz debarskog, struškog i kičevskog kraja. Na dan formiranja imala je 3 bataljona i oko 450 boraca, od kojih su većina bili Albanci, ali bilo je i Turaka, Crnogoraca i Makedonaca.
Ratni put brigade
[uredi | uredi izvor]Od 28. septembra je bila u sastavu 48. divizije, sve do oslobođenja Makedonije. Dejstvovala je na debarsko-struškom području i imala značajnu ulogu u aktiviranju albanskog življa u Narodnooslobodilačkom pokretu i jačanju bratstva i jedinstva Albanaca i Makedonaca. Za vreme napada 48. divizije 8. oktobra na Kičevo i okolinu, brigada je dejstvovala pravcem Tuin-Popovljani-Jagol i Dolenci-Berikovo, vodeći borbe protiv jakih balističkih snaga. Do 20. oktobra razoružavala je baliste u Korošištima, Delogoždi, Tatešima i selima struškog kraja. Na pravcu Elbasan-Struga vodila je oštre borbe protiv nemačkih kolona na tom pravcu. Učestvovala je u borbama za oslobođenje Struge 8. novembra, Kičeva 15. novembra, i Gostivara 18. novembra. Do sredine decembra učestvovala je u čišćenju terena od razbijenih balističkih snaga u gostivarskom kraju.
Početkom januara 1945, preimenovana je u Sedmu makedonsku (šiptarsku) udarnu brigadu, koja je ušla u sastav 42. divizije NOVJ. Dana 1. februara 1945, brigada je u svom sastavu imala 2796 boraca i oficira, 81 konja, 616 pušaka, 10 mitraljeza, 12 puškomitraljeza i 4 minobcača. Učestvovala je u proboju Sremskog fronta 12. aprila sa Dvanaestom makedonskom brigadom u borbama kod Tovarnika. Od 14. do 17. aprila sa Šesnaestom makedonskom brigadom vodila je borbe za oslobođenje Budrovaca kod Đakova i učestvovala u oslobođenju Slavonske Požege 21. aprila. U gonjenju neprijatelja, vodila je borbe kod Antunovca, Poljana i dalje do oslobođenja Zagreba.
Odlikovana je Ordenom bratstva i jedinstva.
Komandna struktura[1]
[uredi | uredi izvor]- Nafi Sulejmani – komandant (26 avgust 1944-mart 1945); zamenik komandanta (od marta 1945)
- Čedomir Đukić – komandant (od marta 1945)
- Šain Sadiku – zamenik komandanta
- Kemal Agoli – politički komesar
- Murteza Peza – politički komesar
- Đorđi Banović – politički komesar (od marta 1945)
- Džafer Kodra – politički komesar (26 avgust 1944-mart 1945); zamenik političkog komesara (od marta 1945)
- Dimitar Kalamata – zamenik političkog komesara (od marta 1945)
- Liman Kaba
- Boro Todorovski – načelnik štaba (od marta 1945)
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b OFICER − TEMELITE NA MAKEDONSKATA VOJSKA OD NOAVM Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. novembar 2014). Prustupljeno 14. 10. 2024.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Vojna enciklopedija (knjiga deveta), Beograd 1975. godina.
- Makedonska enciklopedija (knjiga druga). „MANU“, Skoplje 2009. godina.