Četnički masakr u Paraćinu, Ćupriji i Jagodini 1. februara 1944.

Jedna od osnovnih aktivnosti JVuO sastojala se u likvidacijama nepodobnih građana osumnjičenih da su „komunistički simpatizeri“. Mihailovićeva naređenja i instrukcije obiluju zahtevima koje on postavlja svojim komandantima u cilju uništavanja „simpatizera“.

Prema komunističkim simpatizerima biti nemilosrdan.

^[1]

Produžite rad na definitivnom čišćenju komunista. Oni ne smeju postojati u Srbiji. Krajnje je vreme da sa tim gadovima raščistimo. Uništavajte sve njihove simpatizere i jatake bez milosti. Kad ne budu imali simpatizere neće moći ni da postoje.

^[2]

Ove instrukcije i naređenja urodile su plodom. Jedan od niza pokolja u talasu terora dogodio se u pomoravskim gradovima Jagodini, Ćupriji i Paraćinu, kad je u toku jedne noći 1/2. februara 1944. ubijeno 46 osoba (u Jagodini 24, u Ćupriji 10, i u Paraćinu 12). Ubijeni su poticali iz svih građanskih slojeva - među njima je bilo radnika, studenata, profesora, i jedan sudija.

U planiranju pokolja igrao je ulogu Zdravko Milošević, komandant Varvarinskog korpusa JVuO sa saradnicima, a zaslugu za ovaj pokolj preuzeo je na sebe komandant Timočkog korpusa JVUO Ljubomir Ljuba Mihailović. ^{[traži se izvor]}

Izvođenje pokolja[uredi | uredi izvor]

Dana 4. januara 1944. komandant Timočkog korpusa JVUO Ljubomir Ljuba Mihailović^{[traži se izvor]} izvestio je telegramom Dražu Mihailovića da je prikupio podatke i odredio osobe za likvidaciju:

U Jagodini pojavom Tita narod se počeo da svrstava u naše redove, ali isto tako mnogi su počeli da dižu glave. Mnoge sam otkrio i upoznao. U većini su intelektualci. Naredite da izvršim seču većeg stila uoči Nove Godine!

^[3]

Naređenje Draže Mihailovića koje je komandant Timočkog korpusa JVUO tražio, nije pronađeno. Do akcije je došlo u sumrak 1. februara 1944.

S obzirom da su u tom periodu važili Ugovori o saradnji između JVuO i komande Jugoistoka^[4], četnici su u ovoj akciji imali saradnju Nedićevih i okupacionih vlasti. Uz njihovu saglasnost, u pomoravske gradove sa padom mraka ušle su pripremljene grupe za izvršenje iz sastava Timočkog korpusa JVUO, jačine po oko 50 ljudi. Iz Ćuprije je zaklano je 10^[5] (ili 12^[6]) ljudi i bačeno u tzv."Mijajilovu jamu“.

U Paraćinu su četnički egzekutori zaklali u kućama četvoro ljudi, a 8 izveli iz grada i poklali ih u Golubovačkoj šumi. U Jagodini je zaklano dvadesettroje. Nakon pokolja, major Ljubomir Mihailović izvestio je komandu:

Noću 1/2 - II preduzeo sam čišćenje komunista po varošima. Rezultat je ovaj: u Jagodini 17 muškaraca i 7 ženskih, u Ćupriji 9 muškaraca i 1 ženska, u Paraćinu 11 muškaraca i 1 ženska, svega 37 muškaraca i 9 žena. Sa ovim likvidirane su glavne vođe i organizatori.

^[5]

Na osnovu istog izvora, to je imalo pozitivan odjek u narodu.

Neki komunisti su izmakli, ali su preduzete mere da se pohvataju. Narod je ovim zadovoljan.

^[5]

Ubijeno je ukupno 22 ljudi.

Kontekst masakra[uredi | uredi izvor]

Nakon ovog masakra niko od počinilaca ili organizatora nije pozvan na odgovornost od strane JVuO. Ovakav metod rada bio je uobičajen. Primenjivali su i ostali korpusi. Avalski korpus JVuO izvršio je tokom decembra 1943. i januara 1944. niz pokolja, među kojima je najmasovniji onaj u Vraniću 20/21. decembra 1943. Komandant Deligradskog korpusa major Brana Petrović na primer, izvestio je Mihailovića da su njegovi četnici blokirali Soko Banju i Sanatorijum za lečenje bolesnika iz kojeg su izvukli i streljali "15 intelektualaca, prve garniture komunista".^[7]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 7. novembra do 3. decembra 1943. godine, broj 493—499 od 7. novembra 1943. - NAREĐENjE... - http://www.znaci.org/00001/4_14_3_42.htm
^ Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 7. novembra do 3. decembra 1943. godine, broj 635 od 12. novembra 1943. Instrukcija Keseroviću - http://www.znaci.org/00001/4_14_3_42.htm
^ Knjiga primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. Do 14. januara 1944. Godine - Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu Vojske Srbije, Ča, k. 276, reg. br. 11/1.
^ Sporazum između Krajskomandanture u Zaječaru i komandanta Timočkog korpusa od 25. decembra 1943. o saradnji u borbama protiv NOVJ - http://www.znaci.org/00001/4_14_3_266.htm
^ ^a ^b ^v Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 13. do 29. februara 1944. godine, Br. 2484 od Longa. Br. 633 od 17. februara 1944. http://www.znaci.org/00001/4_14_3_84.htm
^ Knjiga grupe autora „Pomoravlje u NOB-u 1941—1945"
^ Knjiga primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 13. do 29. februara 1944. Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu Vojske Srbije, Ča, k. 276, reg. br. 15/1 (knj. XLVII)

Vidi još[uredi | uredi izvor]

[1] Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 7. novembra do 3. decembra 1943. godine, broj 493—499 od 7. novembra 1943. - NAREĐENjE... - http://www.znaci.org/00001/4_14_3_42.htm

[2] Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 7. novembra do 3. decembra 1943. godine, broj 635 od 12. novembra 1943. Instrukcija Keseroviću - http://www.znaci.org/00001/4_14_3_42.htm

[3] Knjiga primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. Do 14. januara 1944. Godine - Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu Vojske Srbije, Ča, k. 276, reg. br. 11/1.

[4] Sporazum između Krajskomandanture u Zaječaru i komandanta Timočkog korpusa od 25. decembra 1943. o saradnji u borbama protiv NOVJ - http://www.znaci.org/00001/4_14_3_266.htm

[autogenerated1-5] v Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 13. do 29. februara 1944. godine, Br. 2484 od Longa. Br. 633 od 17. februara 1944. http://www.znaci.org/00001/4_14_3_84.htm

[autogenerated2-6] Knjiga grupe autora „Pomoravlje u NOB-u 1941—1945"

[7] Knjiga primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 13. do 29. februara 1944. Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu Vojske Srbije, Ča, k. 276, reg. br. 15/1 (knj. XLVII)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]