Чича Срећков лист
 Naslovna strana Čiča Srećkov list, broj 1, 6. januar 1848. godine | |
| Tip | Nedeljne novine |
|---|---|
| Izdavač | Pečatano u Pravitelstvenoй KnЪigopečatnЪi |
| Urednik | Atanasije Nikolić |
| Osnivanje | 1847. |
| Jezik | crkvenoslovenski |
| Sedište | Beograd |
Čiča Srećkov list za serbske zemljodelce (crkvenoslovenski Čiča SrećkovЪ listЪ za serbske zemlЪdЪlce) je list koji je izlazio u periodu od 1847. do 1848. godine u Beogradu. To je prvi list u Srbiji namenjen praktičnoj obuci seljaka.
O novinama[uredi | uredi izvor]
Prvi broj Čiča Srećkovog lista izašao je u Beogradu, 1. januara 1847. godine, a poslednji decembra 1848. Izlazio je svakog utorka, jednom nedeljno. Godišnja pretplata je bila 2 talira.[1] Donosi poučne priloge, kao i uputstva o gajenju poljoprivrednih kultura, voća, pčela.[2] [3]
Časopis je dobio naziv po nadimku njegovog izdavača, Atanasija Nikolića, koji je bio poznat u svim srpskim krajevima kao Čiča Srećko. Novine su bile široko poznate i nestrpljivo iščekivane. U Vojvodini su se meštani okupljali u čitalištu da slušaju dok neko naglas čita
novopristigli broj novina. Atanasije Nikolić je imao ideju da se pokrene poljoprivredni list zbog nazadovanja zemljoradnje i stočarstva u Šumadiji. List je imao oko 400 pretplatnika, ali je samo polovina plaćala pretplatu. Država je prepoznala sopstveni interes u takvoj uređivačkoj politici lista i finansijski ga je podržavala. Na posredan način je pomagala i izdavanje poljoprivredne literature omogućavajući da se u državnoj štampariji štampaju i knjige vezane za poljoprivrednu oblast.[4] List je vrlo kratko izlazio zbog malog broja pretplatnika i bio je ugašen.[5][6]
Urednik i izdavač[uredi | uredi izvor]
Urednik i izdavač bio je Atanasije Nikolić. Atanasije Nikolić bio je profesor i prvi rektor Liceja, prosvetni i književni radnik.[7][5]
Autori priloga[uredi | uredi izvor]
U časopisu je publikovao Aćim Medović, lekar i pisac, prvi predsednik Srpskog lekarskog društva, sekretar sanitetskog odeljenja u Popečiteljstvu unutrašnjih dela, fizikus Požarevačkog okruga i profesor sudske medicine na Velikoj školi u Beogradu.
Teme[uredi | uredi izvor]
Atanasije Nikolić pisao je pouke i donosio dopise o letini, pobrojavao je i opisivao razne sorte domaćeg voća.[8]
- Gajenje poljoprivrednih kultura
- Pčelarstvo
- Voćarstvo
-
Čiča Srećkov list, broj 2, 1848. -
Čiča Srećkov list, broj 3, 1848. -
Dosetke, broj 3, 1848. -
Popis voća u Podrinskom kraju, broj 4, strana 13, 1848. -
Popis voća u Podrinskom kraju, broj 4, strana 14, 1848.
List je pratio rezultate u poljoprivredi. Objavljivao je javne pohvale najuspešnijih zemljoradnika, davao savete o načinima gajenja određenih kultura ili stoke, pripremi i obradi zemljišta, kao i drugim važnim novinama i metodama rada namenjenih zemljoradničkom stanovništvu. List je objavljivao i podatke o površinama zasejanim različitim kulturama, cenama poljoprivrednih proizvoda i niz priloga u kojima su, u vidu dijaloga, podučavani seljaci. Pohvale n ajuspešnijih poljoprivrednika trebalo je da doprinese većem zalaganju, ali i da bude podsticaj za uspešnije angažovanje i bolju brigu o usevima. Sreske starešine su se zalagale na sprovođenju privredne politike na selu.[4]
Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]
| „ | Prvi list za zemljoradnike bio je Čiča Srećkov list, a urednik mu je bio Atanasije Nikolić. Nikolić je u njemu hvalio dobre i prekorevao loše domaćine. Kao loše posebno je imenovao seljake iz okoline grada, posetioce Simine kafane nazivajući ih ladoležima.[9] | ” |
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Čiča Srećko pobuđuje seljake k napredku, U: Čiča Srećkov list, broj 4, 1848. -
Čiča Srećkov list, broj 3 -
Čiča Srećkov list, broj 7
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Čiča SrećkovЪ listЪ za serbske zemlЪdЪlce / izdatelЬ i učrednikЬ A[tanasije] NikolićЪ. - God. 1, br. 1 (januar 1847)-god. 2, br. 52 (decembar 1848). - Beograd : A[tanasije] Nikolić, 1847-1848 (Beograd : Pečatano u Pravitelstvenoй KnЪigopečatnЪi). - 28 cm. - Jedanput nedeljno u utorak. - Cilj: napredak poljoprivrede u otadžbini. Donosi poučne priloge, uputstva o gajenju poljoprivrednih kultura, voća, pčela.... - Cena godišnje 2 talira
- ^ Srpska štampa : 1768-1995. : istorijsko-bibliografski pregled / Milica Kisić, Branka Bulatović. Štampa i srpsko društvo 19. i 20. veka / Miloš Mišović. - Beograd : Medija centar, 1996 (Beograd : Standard 2). - str: 60; 24 cm. - (Biblioteka Press dokumenti ; 1).
- ^ Ustavobranitelji i njihova vlada : (1838-1858) / od Slobodana Jovanovića. - Beograd : Srpska kraljevska akademija, 1912 (U Beogradu : Štampano u Državnoj štampariji Kraljevine Srbije). - XII, str:100 ; 24 cm. - (Posebna izdanja / Srpska kraljevska akademija ; knj. 36. Društveni i istorijski spisi ; knj. 12)
- ^ a b Miljković Katić, Bojana (2014). Poljoprivreda Kneževine Srbije : (1834-1867). Beograd: Istorijski institut. str. 268—269.
- ^ a b Anđelković, Milivoj (2003). Životopisi znamenitih Srba : od tajne do istine. Beograd: Zlatousti. str. 27—40.
- ^ Nikolić, Atanasije (2002). Biografija verno svojom rukom napisana. Beograd: Srpsko društvo za istoriju nauke. str. 96—97.
- ^ „Atanasije Nikolić”. Kaldrma Kragujevac. Arhivirano iz originala 25. 05. 2019. g. Pristupljeno 25. 5. 2019.
- ^ Težak, 16. novembar 1924, str:9
- ^ „Beogradske priče: Zašto Srbin neće u kelnere”. Večernje novosti. Pristupljeno 25. 5. 2019.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Srpska štampa : 1768-1995. : istorijsko-bibliografski pregled / Milica Kisić, Branka Bulatović. Štampa i srpsko društvo 19. i 20. veka / Miloš Mišović. - Beograd : Medija centar, 1996 (Beograd : Standard 2). - 513 str. : faks. ; 24 cm. - (Biblioteka Press dokumenti ; 1)(COBISS)[mrtva veza]
- Poljoprivreda Kneževine Srbije : (1834-1867) / Bojana Miljković Katić ; urednik Srđan Rudić. - Beograd : Istorijski institut, Beograd (Colorgrafx : Beograd). - 382 str. : ilustr. ; 25 cm. - (Posebna izdanja / Istorijski institut ; knj. 65)
