Činjenica

Knjige nefikcije u jednoj danskoj biblioteci, police označene rečju „fakta“, na danskom „činjenice“.

Činjenica je izjava koja pokazuje da se neka pojava ili događaj stvarno dogodio. Prilikom utvrđivanja činjenice nužan je objektivan pristup, koji u nauci mora biti potkrepljen egzaktnim dokazom. U filozofiji, nužna je racionalna metoda, uz nepristrano preispitivanje, bez uplitanja verovanja. U utvrđivanju činjenica, ne sme se mešati lični stav ili bilo koja predrasuda. Jedni od primera činjenica su: „Zemlja je planeta”, „Sunce je zvezda” itd.

Filozofija

U filozofiji, koncept činjenice se razmatra u epistemologiji i ontologiji. Pitanja objektivnosti i istine usko su povezana sa pitanjima činjenica. „Činjenica“ se može definisati kao nešto što je slučaj — to jest, stanje stvari.

Činjenice se mogu shvatiti kao informacije koje čine istinitu rečenicu istinitom. Činjenice se takođe mogu shvatiti kao one stvari na koje se odnosi istinita rečenica. Izjava „Jupiter je najveća planeta u Sunčevom sistemu“ govori o činjenici da je Jupiter najveća planeta u Sunčevom sistemu.

Prepiska i povratni argument

Verzija korespondentne teorije istine Paskala Engela objašnjava da ono što čini rečenicu istinitom jeste da ona odgovara činjenici. Ova teorija pretpostavlja postojanje objektivnog sveta.

Argument povratnosti tvrdi da pokazuje da sve istinite izjave predstavljaju istu stvar — vrednost istine je istina. Ako ovaj argument važi, a činjenice se uzimaju kao ono što predstavljaju istinite izjave, onda se dolazi do kontraintuitivnog zaključka da postoji samo jedna činjenica — istina.

Složene činjenice

Svaka netrivijalna istinita izjava o stvarnosti je nužno apstrakcija sastavljena od kompleksa objekata i svojstava ili odnosa. Na primer, činjenica opisana istinitom tvrdnjom „Pariz je glavni grad Francuske“ implicira da postoji takvo mesto kao što je Pariz, postoji takvo mesto kao što je Francuska, postoje stvari kao što su glavni gradovi, kao i da Francuska ima vladu, da vlada Francuske ima moć da definiše svoj glavni grad, i da je francuska vlada izabrala Pariz da bude glavni grad, da postoji nešto kao mesto ili vlada, i tako dalje. Proverljiva tačnost svih ovih tvrdnji, ako su same činjenice, može se poklopiti da bi stvorila činjenicu da je Pariz glavni grad Francuske.

Poteškoće se, međutim, javljaju u pokušaju da se identifikuju sastavni delovi negativnih, modalnih, disjunktivnih ili moralnih činjenica.

Nauka

Definicija naučne činjenice se razlikuje od definicije činjenice, jer podrazumeva znanje. Naučna činjenica je rezultat ponovljivog pažljivog posmatranja ili merenja (eksperimentisanjem ili drugim sredstvima), koji se takođe naziva empirijski dokaz. One su centralne za izgradnju naučnih teorija. Različiti oblici posmatranja i merenja dovode do fundamentalnih pitanja o naučnom metodu, te obimu i validnosti naučnog zaključivanja.

U najosnovnijem smislu, naučna činjenica je objektivna i proverljiva opservacija, za razliku od hipoteze ili teorije, koja ima za cilj da objasni ili protumači činjenice.

Različiti naučnici su ponudili značajna poboljšanja ove osnovne formulacije. Filozofi i naučnici pažljivo prave razliku između: 1) stanja stvari u spoljašnjem svetu i 2) tvrdnji o činjenicama koje se mogu smatrati relevantnim u naučnoj analizi. Termin se u filozofiji nauke koristi u oba značenja.

Naučnici i klinički istraživači u društvenim i prirodnim naukama pisali su o brojnim pitanjima i teorijama koje se nameću u pokušaju da se razjasni fundamentalna priroda naučnih činjenica. Relevantna pitanja pokrenuta ovom istragom uključuju:

• proces kojim „utvrđena činjenica“ postaje priznata i prihvaćena kao takva;
• da li se i u kojoj meri „činjenica“ i „teorijsko objašnjenje“ mogu smatrati zaista nezavisnim i odvojivim jedno od drugog;
• u kojoj meri na „činjenice“ utiče puki čin posmatranja; i
• u kojoj meri su činjenični zaključci pod uticajem istorije i konsenzusa, a ne strogo sistematske metodologije.

Naučni metod

Osim fundamentalnog istraživanja prirode naučnih činjenica, ostaju praktična i društvena razmatranja o tome kako se činjenice istražuju, utvrđuju i potkrepljuju pravilnom primenom naučnog metoda. U naučne činjenice se generalno veruje nezavisno od posmatrača: bez obzira ko izvodi naučni eksperiment, svi posmatrači se slažu oko ishoda. Pored ovih razmatranja, postoje društvene i institucionalne mere, kao što su recenzije i akreditacija, koje imaju za cilj da promovišu tačnost činjenica (između ostalog) u naučnim studijama.

Pravo

U većini jurisdikcija opšteg prava, opšti koncept i analiza činjenica odražavaju osnovne principe jurisprudencije i podržavaju nekoliko dobro uspostavljenih standarda. Stvari zapravo imaju različite formalne definicije u jurisdikcijama običajnog prava.

Ovim je obuhvaćeno:

• element potreban u pravnim iznošenjima dokaza da bi se dokazao razlog za tužbu;
• utvrđivanja onoga ko je utvrdio činjenice nakon ocene prihvatljivih dokaza izvedenih na suđenju ili raspravi;
• potencijalni osnov reverzibilne greške prosleđen u žalbenom postupku apelacionom sudu; i
• bilo koje od različitih stvari koje podležu istrazi od strane zvaničnih organa da bi se utvrdilo da li je krivično delo izvršeno i da bi se utvrdila krivica.

Literatura

• Hume, David. A Treatise of Human Nature. 1739–1740
• Hume, David. An Enquiry Concerning Human Understanding. 1748
• Nietzsche, Friedrich. Thus Spoke Zarathustra. 1883–1891. Translated by R.J. Hollingdale. New York: Penguin, 1969
• Putnam, Hilary. The Collapse of the Fact/Value Dichotomy and Other Essays. Harvard University Press, 2002. ISBN 0-674-01380-8.
• Silvestri P. (ed.), [https://doi.org/10.4324/9781315457932 L. Einaudi, On Abstract and Historical Hypotheses and on Value judgments in Economic Sciences, Critical edition with an Introduction and Afterword by Paolo Silvestri, Routledge, Lo
• Bennett, Jonathan (2003). „A Philosophical Guide to Conditionals”. ISBN 9780199258871. doi:10.1093/0199258872.001.0001. 
• Morgan, Stephen L.; Winship, Christopher (2007). Counterfactuals and Causal Inference. ISBN 9780511804564. doi:10.1017/CBO9780511804564. 
• Ginsberg, Matthew L. (1986). „Counterfactuals”. Artificial Intelligence. 30: 35—79. doi:10.1016/0004-3702(86)90067-6. 
• Kożuchowski, Adam (2015). „More than true: The rhetorical function of counterfactuals in historiography”. Rethinking History. 19 (3): 337—356. S2CID 143617647. doi:10.1080/13642529.2014.893663. 
• Judea Pearl (2000). Causality: Models, Reasoning, and Inference. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-77362-1. 
• Thompson, Valerie A.; Byrne, Ruth M. J. (2002). „Reasoning counterfactually: Making inferences about things that didn't happen”. Journal of Experimental Psychology: Learning, Memory, and Cognition. 28 (6): 1154—1170. doi:10.1037/0278-7393.28.6.1154. 
• Bauer, Henry H., Scientific Literacy and the Myth of the Scientific Method, University of Illinois Press, Champaign, IL, 1992
• Beveridge, William I.B., The Art of Scientific Investigation, Heinemann, Melbourne, Australia, 1950.
• Bernstein, Richard J., Beyond Objectivism and Relativism: Science, Hermeneutics, and Praxis, University of Pennsylvania Press, Philadelphia, PA, 1983.
• Brody, Baruch A. and Capaldi, Nicholas, Science: Men, Methods, Goals: A Reader: Methods of Physical Science, W.A. Benjamin, 1968
• Brody, Baruch A. and Grandy, Richard E., Readings in the Philosophy of Science, 2nd edition, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, NJ, 1989.
• Burks, Arthur W., Chance, Cause, Reason: An Inquiry into the Nature of Scientific Evidence, University of Chicago Press, Chicago, IL, 1977.
• Chalmers, Alan, What Is This Thing Called Science?. Queensland University Press and Open University Press, 1976.
• Crick, Francis (1988), What Mad Pursuit: A Personal View of Scientific Discovery, New York: Basic Books, ISBN 978-0-465-09137-9 .
• Crombie, A.C. (1953), Robert Grosseteste and the Origins of Experimental Science 1100–1700, Oxford 
• Earman, John (ed.), Inference, Explanation, and Other Frustrations: Essays in the Philosophy of Science, University of California Press, Berkeley & Los Angeles, CA, 1992.
• Fraassen, Bas C. van, The Scientific Image, Oxford University Press, Oxford, 1980.
• Franklin, James (2009), What Science Knows: And How It Knows It, New York: Encounter Books, ISBN 978-1-59403-207-3 .
• Gadamer, Hans-Georg, Reason in the Age of Science, Frederick G. Lawrence (trans.), MIT Press, Cambridge, MA, 1981.
• Giere, Ronald N. (ed.), Cognitive Models of Science, vol. 15 in 'Minnesota Studies in the Philosophy of Science', University of Minnesota Press, Minneapolis, MN, 1992.
• Hacking, Ian, Representing and Intervening, Introductory Topics in the Philosophy of Natural Science, Cambridge University Press, Cambridge, 1983.
• Heisenberg, Werner, Physics and Beyond, Encounters and Conversations, A.J. Pomerans (trans.), Harper and Row, New York, 1971, pp. 63–64.
• Holton, Gerald, Thematic Origins of Scientific Thought: Kepler to Einstein, 1st edition 1973, revised edition, Harvard University Press, Cambridge, MA, 1988.
• Karin Knorr Cetina, Knorr Cetina, Karin (1999). Epistemic cultures: how the sciences make knowledge. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-25894-5. 
• Kuhn, Thomas S., The Essential Tension, Selected Studies in Scientific Tradition and Change, University of Chicago Press, Chicago, IL, 1977.
• Latour, Bruno, Science in Action, How to Follow Scientists and Engineers through Society, Harvard University Press, Cambridge, MA, 1987.
• Losee, John, A Historical Introduction to the Philosophy of Science, Oxford University Press, Oxford, 1972. 2nd edition, 1980.
• Maxwell, Nicholas, The Comprehensibility of the Universe: A New Conception of Science, Oxford University Press, Oxford, 1998. Paperback 2003.
• Maxwell, Nicholas, Understanding Scientific Progress, Paragon House, St. Paul, Minnesota, 2017.
• McComas, William F., ур. (1998). „The Principal Elements of the Nature of Science: Dispelling the Myths” (PDF). The Nature of Science in Science Education. Netherlands: Kluwer Academic Publishers. стр. 53—70. Архивирано из оригинала (PDF) 2014-07-01. г. 
• Misak, Cheryl J., Truth and the End of Inquiry, A Peircean Account of Truth, Oxford University Press, Oxford, 1991.
• Piattelli-Palmarini, Massimo (ed.), Language and Learning, The Debate between Jean Piaget and Noam Chomsky, Harvard University Press, Cambridge, MA, 1980.
• Popper, Karl R., Unended Quest, An Intellectual Autobiography, Open Court, La Salle, IL, 1982.
• Putnam, Hilary, Renewing Philosophy, Harvard University Press, Cambridge, MA, 1992.
• Rorty, Richard, Philosophy and the Mirror of Nature, Princeton University Press, Princeton, NJ, 1979.
• Salmon, Wesley C., Four Decades of Scientific Explanation, University of Minnesota Press, Minneapolis, MN, 1990.
• Shimony, Abner, Search for a Naturalistic World View: Vol. 1, Scientific Method and Epistemology, Vol. 2, Natural Science and Metaphysics, Cambridge University Press, Cambridge, 1993.
• Thagard, Paul, Conceptual Revolutions, Princeton University Press, Princeton, NJ, 1992.
• Ziman, John (2000). Real Science: what it is, and what it means. Cambridge: Cambridge University Press.
• Chen, Christina S. (2009). Larson, Thomas, ур. „Atheism and the Assumptions of Science and Religion”. Lyceum. X (2): 1—10. Архивирано из оригинала 24. 01. 2022. г. Приступљено 30. 12. 2021. 
• Gauch, Hugh G. (2002). Scientific Method in Practice. Cambridge University Press. 
• Gould, Stephen J (1987). Time's Arrow, Time's Cycle: Myth and Metaphor in the Discovery of Geological Time. Cambridge: Harvard University Press. стр. 120. ISBN 978-0-674-89199-9. „You first assume.” 
• Heilbron, J.L. (editor-in-chief) (2003). The Oxford Companion to the History of Modern Science. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-511229-0. 
• Kneale, William; Martha Kneale (1962). The Development of Logic. London: Oxford University Press. стр. 243. ISBN 978-0-19-824183-6. 
• Priddy, Robert (1998). „Chapter Five, Scientific Objectivity in Question”. Science Limited. 
• Simpson, G.G. (1963). „Historical science”. Ур.: Albritton, Jr., C.C. Fabric of geology. Stanford, California: Freeman, Cooper, and Company. стр. 24—48. 
• Whitehead, A.N. (1997) [1920]. Science and the Modern World. Lowell Lectures. Free Press. стр. 135. ISBN 978-0-684-83639-3. LCCN 67002244. 
• Bovens, L. and Hartmann, S. (2003), Bayesian Epistemology, Oxford University Press, Oxford.
• Gutting, Gary (2004), Continental Philosophy of Science, Blackwell Publishers, Cambridge, MA.
• Peter, Godfrey-Smith (2003), Theory and Reality: An Introduction the Philosophy of Science, University of Chicago Press
• Kuhn, T.S. (1970). The Structure of Scientific Revolutions, 2nd. ed. Univ. of Chicago Press. ISBN 978-0-226-45804-5. 
• Losee, J. (1998), A Historical Introduction to the Philosophy of Science, Oxford University Press, Oxford.
• Papineau, David (2005) Science, problems of the philosophy of. Oxford Companion to Philosophy. Oxford.
• Salmon, Merrilee; John Earman; Clark Glymour; James G. Lenno; Peter Machamer; J.E. McGuire; John D. Norton; Wesley C. Salmon; Kenneth F. Schaffner (1992). Introduction to the Philosophy of Science. Prentice-Hall. ISBN 978-0-13-663345-7. 
• Popper, Karl, (1963) Conjectures and Refutations: The Growth of Scientific Knowledge, ISBN 0-415-04318-2
• van Fraassen, Bas (1980). The Scientific Image. Oxford: The Clarendon Press. ISBN 978-0-19-824424-0. 
• Ziman, John (2000). Real Science: what it is, and what it means. Cambridge: Cambridge University Press.

Spoljašnje veze

• "Facts" entry in the Stanford Encyclopedia of Philosophy
• Sobottka, Stanley (2005). „Consciousness” (PDF). str. 11. 
• Boldman, Lee (2007). „Chapter 6, The Privileged Status of Science” (PDF). 
• Durak, Antoine Berke (6. 6. 2008). „The nature of reality and knowledge”. CS1 održavanje: Format datuma (veza)