Чињенице везане за покојног Артура Џермина и његову породицу
| Činjenice vezane za pokojnog Artura Džermina i njegovu porodicu | |
|---|---|
 | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | Facts Concerning the Late Arthur Jermyn and His Family |
| Autor | H. F. Lavkraft |
| Zemlja | SAD |
| Jezik | engleski |
| Žanr / vrsta dela | horor |
| Izdavanje | |
| Datum | 1921. |
„Činjenice vezane za pokojnog Artura Džermina i njegovu porodicu” (engl. Facts Concerning the Late Arthur Jermyn and His Family), ili „Beli majmun” (engl. The White Ape), pripovetka je američkog pisca Hauarda Filipsa Lavkrafta, napisana 1920. godine. Priča se bavi temama okaljanog porekla, znanja za koje bi bilo najbolje da ostane neotkriveno, i realnosti koju ljudsko razumevanje smatra nepodnošljivom.
Radnja[uredi | uredi izvor]
Priča počinje opisom predaka ser Artura Džermina, britanskog plemića. Njegov pra-pra-pradeda bio je ser Vejd Džermin, rani istraživač regiona Kongo čije su knjige o misterioznoj beloj civilizaciji tamo bile ismejane. On je bio zatvoren u psihijatrijsku bolnicu 1765. godine. Priča dalje opisuje kako članovi porodice Džermin imaju neobičan fizički izgled koji je počeo da dolazi do izražaja kod dece Vejda Džermina i njegove misteriozne i povučene žene, za koju je Vejd tvrdio da je Portugalka.
Vejdov sin, Filip Džermin, bio je mornar koji se pridružio mornarici nakon što je dobio sina, i koji je nestao sa svog broda jedne noći dok se nalazio kod obale Konga. Filipov sin, Robert Džermin, bio je naučnik koji je išao u dve ekspedicije u unutrašnjost Afrike. Oženio se ćerkom (izmišljenog) 7. vikonta Brajtholma i imao je troje dece, od kojih je dvoje patilo od teških invaliditeta, ali je srednje, Nevil Džermin, dobio sina Alfreda, koji je bio Arturov otac. Godine 1852. Robert se sastao sa istraživačem Semjuelom Sitonom, koji je opisao „sivi grad belih majmuna kojim vlada beli bog”. Robert je ubio istraživača nakon što je ovo čuo, kao i svo troje svoje dece. Nevil je uspeo da spase svog sina Alfreda pre svoje smrti. Robert je smešten u psihijatrijsku bolnicu i posle dve godine tamo je umro.
Alfred je odrastao i nasledio titulu svog dede, ali je napustio ženu i dete da bi se pridružio cirkusu, gde je postao fasciniran gorilom „dlake svetlije od prosečne”. Postao je njen trener, ali je ubijen u Čikagu nakon incidenta u kojem ga je gorila napala i on je uzvratio. Artur je nasledio porodičnu imovinu i preselio se u kuću Džerminovih sa svojom majkom.
Artur je opisan kao vrlo neobičnog izgleda, navodno najčudnijeg u liniji koja je poticala od Vejda. Artur je postao naučnik i posetio je Belgijski Kongo u istraživačkoj ekspediciji, gde je čuo priče o kamenom gradu belih majmuna i prepariranom telu njihove boginje, koje je od tada nestalo. Vraćajući se na trgovačko mesto, Artur razgovara sa belgijskim zvaničnikom koji mu nudi da pronađe i da mu pošalje telo boginje. Artur prihvata njegovu ponudu i vraća se u Englesku. Posle perioda od nekoliko meseci, telo stiže u njegovu kuću. Artur počinje ispitivanje mumije, nakon čega pobegne iz svoje sobe vrišteći, a kasnije izvršava samoubistvo polivši se benzinom i zapalivši se.
Zatim se opisuje sadržaj kovčega preparirane boginje majmuna — ona ima zlatni medaljon oko vrata sa grbom Džerminovih na njemu i upadljivo podseća na Artura Džermina. Postaje jasno je da je Vejdova navodno portugalska žena zapravo bila boginja majmuna, a svi njegovi potomci bili su proizvod njihovog sodomskog odnosa. Zbog toga Arturovi ostaci nisu ni sakupljeni niti sahranjeni. Mumiju uklanja i spaljuje Kraljevski antropološki institut.
Inspiracija[uredi | uredi izvor]
Oba Lavkraftova roditelja umrla su u psihijatrijskoj bolnici, a neki pisci su videli zabrinutost zbog nasleđivanja sklonosti ka fizičkoj i mentalnoj degeneraciji koja se ogleda u zapletu njegovih priča, posebno njegove novele Senka nad Insmutom, koja deli neke teme sa ovom pripovetkom.[1] Kao i u mnogim njegovim pričama, um lika se pogoršava kako njegova istraživanja otkrivaju nepodnošljivu stvarnost, centralno načelo kosmicizma koje Lavkraft izlaže u uvodnoj rečenici „Zova Ktulua”: „Najmilosrdnija stvar na svetu, rekao bih, nesposobnost je ljudskog uma da uzajamno poveže sav svoj sadržaj.”[2] U jednom pismu, Lavkraft je opisao pozadinu ove pripovetke:
Neko me je maltretirao da pročitam neka dela ikonoklastičkih modernista — ovih mladih momaka koji zaviruju iza spoljašnjosti i otkrivaju gadne skrivene motive i tajne stigme — a ja sam skoro zaspao zbog pitomih tračeva Andersonovog Vajnberga, Ohajo. Sveti Šervud je, kao što znate, ogolio mračno područje koje skrivaju mnogi belački seoski životi, i palo mi je na pamet da bih, u svom čudnijem mediju, verovatno mogao da smislim neku tajnu iza čovekovog porekla koja bi učinila da ono najgore iz Andersonovih otkrića zvuči kao godišnji izveštaj hrišćanske škole. Otuda Artur Džermin.[3]
Istorija objavljivanja i mogući uticaji[uredi | uredi izvor]
Priča je prvi put objavljena u časopisu The Wolverine u martu i junu 1921. godine. Priča je preimenovana u „Beli majmun” kada se pojavila u časopisu Weird Tales 1924. godine; Lavkraft je sa neodobravanjem prokomentarisao: „Da sam ikada naslovio priču 'Beli majmun', u njoj ne bi bilo majmuna.”[4] Naknadne publikacije su je nazivale „Artur Džermin” sve do ispravljenog objavljivanja u izdanju Dagon and Other Macabre Tales 1986. godine.[5]
Kritičar Vilijam Fulviler sugeriše da je zaplet „Artura Džermina” možda inspirisan romanima Edgara Rajsa Barouza Povratak Tarzana (1913) i Tarzan i dragulji Opara (1916), u kojima je izgubljeni grad Opar „ naseljen hibridnom rasom koja je nastala kao rezultat parenja ljudi sa majmunima.”[6] E. F. Blajler je takođe prokomentarisao da priča „nesumnjivo mnogo duguje Oparu Edgara Rajsa Barouza i njegovom serijalu o Tarzanu”.[7]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Ronan (née Sylvester), Margaret, Forward to The Shadow Over Innsmouth and Other Stories of Horror, Scholastic Book Services, 1971
- ^ HP Lovecraft, "The Call of Cthulhu" (1928).
- ^ H. P. Lovecraft, letter to Edwin Baird, c. October 1923; cited in Joshi and Schultz, p. 90.
- ^ The Call of Cthulhu and Other Dark Tales 2009 Barnes and Noble, page 12
- ^ Joshi, S.T.; Schultz, David E. (2004). An H.P. Lovecraft Encyclopedia. Hippocampus Press. str. 90. ISBN 978-0974878911.
- ^ William Fulwiler, "E.R.B. and H.P.L.", Black Forbidden Things, Robert M. Price, ed., pp. 64–65.
- ^ E.F. Bleiler, "H.P. Lovecraft" in Supernatural Fiction Writers, Vol 2, NY: Scribners, 1985, p. 482.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Joshi, S.T.; Schultz, David E. (2004). An H.P. Lovecraft Encyclopedia. Hippocampus Press. str. 90. ISBN 978-0974878911.
- Lovecraft, Howard P. (1999) [1920]. S. T. Joshi, ur. The Call of Cthulhu and Other Weird Stories (1st printing izd.). Penguin Books. str. 363. ISBN 0-14-118234-2. Explanatory Notes by S. T. Joshi.
- Frye, Mitch, "The Refinement of "Crude Allegory" : Eugenic Themes and Genotypic Horror in the Weird Fiction of H.P. Lovecraft", Journal of the Fantastic in the Arts, vol. 17, issue 3, Fall 2006, pp. 237–254 (. JSTOR 26390171. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć)). - Simmons, David (2013). „A Certain Resemblance: Abject Hybridity in H. P. Lovecraft's Short Fiction”. New critical essays on H. P. Lovecraft. New York: Palgrave Macmillan. str. 31–54. ISBN 978-1-13-733224-0.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Radovi vezani za članak Činjenice vezane za pokojnog Artura Džermina i njegovu porodicu na Vikizvorniku- A collection of public domain H. P. Lovecraft short fiction na sajtu Standard Ebooks
Facts Concerning Late Arthur Jermyn and His Family public domain audiobook at LibriVox- Winesburg, Ohio, Sherwood Anderson; complete text at Bartleby.com
- The Return of Tarzan, Edgar Rice Burroughs; complete text at Project Gutenberg
- Tarzan and the Jewels of Opar, Edgar Rice Burroughs; complete text at Project Gutenberg
- Činjenice vezane za pokojnog Artura Džermina i njegovu porodicu na sajtu Internet Speculative Fiction Database
