Čovekoljublje

„Der Philanthrop“, Pinneberg (1992)

Čovekoljublje ili filantropija (grč. φιλανθρωπία [filanthropía]) je dobra volja da se pomogne bližnjem svome. Dok je nekada podrazumevala religiozni zahtev i vrlinu, danas se pod filantropijom podrazumeva aktivan napor da se promoviše ljudska dobrobit.

Definicija Oksfordskog rečnika opisuje filantropiju kao “podsticaj za dobrotvornu akciju,“ koja je suprotna egoizmu, odnosno kao želju da se doprinese blagostanju drugih. Filantropija se pokazuje različitim vrstama delovanja.

Čovek koji uživa u dobru drugoga bez ikakvog interesa ili koristi, naziva se filantropom. Portret filantropa ili donatora ne postoji, niti postoji dominantan model filantropije.

Kada su motivi filantropa u pitanju, Frank Adlof (Frank Adloff) navodi da ne postoji čista filantropija, nego je bolje reći da se filantropski, religijski i kapitalistički motivi prožimaju.

Čovečnost ili humanost je aktivan odnos prema ljudskim vrednostima, posebno prema drugim ljudima. Humanost posebno podrazumeva brigu prema ljudima koji nisu u mogućnosti da zadovolje svoje osnovne ljudske potrebe. Odnos humanosti ne podrazumeva stvaranje zavisnosti slabijega, već, naprotiv, poštovanje ličnosti svake osobe i osnaživanje njenih potencijala.

Altruizam i filantropija

Pojam neodvojiv od filantropije je altruizam. Todor Kuljić ističe da, sociološki gledano, altruizam ili nesebičnost može biti podstaknuta:

1. pravednošću kao prihvaćenom unutrašnjom socijalnom normom,
2. dužnošću, tj. različito obaveznim ponašanjem koje od nas očekuje okolina, ili
3. očekivanjem naročite recipročne nematerijalne simboličke naknade.

Ove tri komponente su na razne kombinovane u raznim altruizmima. Dodaje da je filantropija je ona vrsta altruizma koja prevazilazi krug prijatelja, srodnika i poznanika i podrazumeva i pomoć nepoznatom.

Filantropija se oslanja na osećaj građanske dužnosti, upravljanja i društvene odgovornosti za dobrobit društva kao celine.

Filantropija u antičkom dobu

U antičkoj Grčkoj filantropija je bila sinonim velikodušnosti imućnih prema sirotinji. Dobročinitelji su sticali naročiti ugled i očekivali javno poštovanje. Ali u antici je filantropija bila i dužnost moćnih, važna vrlina vladara i deo njihovog samoviđenja.

Filantropija je bila neobavezno dobročinstvo za koje su bili kadri samo bogovi i heroji, zatim sastavnica idealnog dobrog vladara dobročinitelja i deo retorike uspešnih atinskih političara.

Prema pisanju Stefana Šrame Prometej je bio filantrop koji je ljudima doneo vatru. U Rimu je filantropija bila prepuštena vladarima, koji su brinuli o podanicima. U dobu helenizma i u Rimskom carstvu postojala je i naročita praksa euergetizma kojom su bogati privatnici finansirali gradove osiguravajući važan deo gradskih finansija, te je Euerget bilo službeno zvanje koje je grad dodeljivao dobrotvoru.

U srednjem veku sledi klerikalizacija antičke vrline dobročinstva, stoga se ona tada pretvara u hrišćansko milosrđe iza koga stoji postmortalna nebeska nagrada ili zaprećena kazna. U skladu sa tim u hrišćanskoj teologiji se ne pomaže siromahu nego se ugađa Hristu koji je nezamenljivi simbolički subjekt, a o proceni valjanosti ove pomoći starali su se sveštenici, harizmatski kvalifikovani tumači fiktivne božje volje. Milosrđe je kanonizovano kao obrazac ponašanja Sina Božjeg u čije ime nebo oprašta grehe dobročinitelju. Bilo je to davanje bednima, ali ne i ukidanje uslova bede. (...) Čak je i danas neretko filantropija oznaka za Božju ljubav i za hrišćansku ljubav prema bližnjima, pa je i sam Hrist nazivan filantropom. Slično odozgo nadzirano manje ili više selektivno milosrđe i ljubav prisutni su i u drugim religijama. (...) Tek kada su prosvetiteljski filozofi počeli sa širenjem svetovnog čovekoljublja počela se i filantropija odvajati od milosrđa.

Organizovana filantropija

Savremena definicija organizovane filantropije podrazumeva aktivne pojedince i grupe koji u organizovanim i podsticajnim okolnostima na različite načine promovišu i unapređuju rad za opšte dobro, odnosno javni interes. Organizovana filantropija manifestuje se kroz darivanje novca i drugih materijalnih dobara u dobrotvorne svrhe, ali i ulaganjem u zajednicu na promišljen i organizovan način kroz fondacije i druge oblike neprofitnih organizacija i institucija.

Osim materijalnog pomaganja ili ulaganja, sve  više je prisutan i koncept darivanja ili ulaganja ličnog vremena, znanja i veština kroz različite oblike volonterskog angažmana.[1]

Korporativna filantropija

Korporativna filantropija predstavlja direktni prilog korporacije za neku humanitarnu akciju ili društveni cilj, najčešće u obliku bespovratne pomoći, donacija ili usluga u naturi.

Filip Kotler i Nensi Li navode da su tipični dobrotvorni programi korporativne filantropije:

• Osiguranje novčanih donacija
• Davanje bespovratne pomoći
• Stipendiranje
• Poklanjanje proizvoda
• Poklanjanje usluga
• Osiguravanje stručnog znanja
• Omogućavanje korištenja kapaciteta i distributivnih kanala  
• Davanje opreme na korišćenje

Oni koji primaju ovakvu vrstu davanja uglavnom su neprofitne organizacije i fondacije, ali to mogu biti i javne institucije, poput obrazovnih, kulturnih, zdravstvenih.

Razvoj korporativne filantropije moguće je sagledati kroz četiri razvojne faze:

1. Početna faza - kraj 19. do sredine 20. veka
2. Uspon korporacijskih davanja - od pedesetih do početka osamdesetih godina 20. veka
3. Strateška filantropija  - period osamdesetih godina 20. veka
4. Društveno odgovorno poslovanje - odnosi se na razumevanje korporativne filantropije kao jedne od dimenzija društveno odgovornog poslovanja.

Filantropske aktivnosti u Evropi

Tek od kraja 19. veka u SAD i u Evropi razvijala se kultura fondacija.

U Evropi su popularne različite vrste davanja, od individualnog davanja, donacija bogatih pojedinaca i porodica, institucionalnih, do korporativnih davanja. Prema podacima „Fondacije Francuske“ iz 2014. godine davanja pojedinaca iz deset evropskih zemalja proizvela su 24 milijarde evra.

Od ove sume, 11,5 milijardi dolazi iz Ujedinjenog Kraljevstva, dok nešto više od 4 milijarde dolazi iz Nemačke. Sa druge strane iz Španije je najmanje davanja - 574 miliona evra.

Prema ovom istraživanju, zemlje s najvećim udelom pojedinačnih donatora koji daju na svim nivoima su Holandija (83%), Poljska (70%) te Švajcarska (70%). Nakon njih slede Švedska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Belgija, Nemačka, Italija i Španija. Najveći donatori su razvijene zemlje severne i srednje Evrope.[2]

Filantropske aktivnosti u SAD

Davanje, velikodušnost i filantropija pojmovi koji su često povezani s američkim društvom i anglosaksonskom kulturom, gde su privatne inicijative za odricanje dela sopstvenog bogatstva za opšte dobro, sastavni deo individualnih odnosa s društvom kojem se pripada.

Američka filantropija razvila se u 19. veku i zaslužna je za razvoj mnogih institucija socijalnog blagostanja. U tom periodu razvile su se dve važne organizacije filantropije. Prva je Čeriti organizejšn sosajti (ČOS), kojoj je poreklo u Velikoj Britaniji, a koja je preteča današnje organizacije Famili Servis of Amerika. Druga organizacija je Setlement hauses.

U zadnjih 50 godina dobrotvorna davanja u SAD rastu. U proseku ukupna dobrotvorna davanja u novcu prelaze 2% ukupnog bruto domaćeg proizvoda. Tako su se dobrotvorna davanja udvostručila od devedesetih godina, a broj neprofitnih organizacija porastao je za gotovo 60%.[3]

Vidi još

• Endru Karnegi
• Bil Gejts
• Jevanđelje bogatstva

Literatura

• Ovaj članak ili njegov deo izvorno je preuzet iz Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.

Literatura

• Kotler P. i Lee N. (2011). DOP Društveno odgovorno poslovanje. Zagreb: MATE d.o.o. str. 144. 

Spoljašnje veze

• Centar za filantropiju Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. decembar 2020)
• Humanitarni fond SPC „Čovekoljublje“
• Organizacija „Humanost na delu“
• Evropska fondacija za filantropiju i društveni razvoj (na hrvatskom)
• Filantropija kao oslonac održivih zajednica (na hrvatskom)