Pređi na sadržaj

Šablon:IČ-Preistorija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Stounhendž u Engleskoj su podigli ljudi iz neolita pre oko 4500-4000 godina
Stounhendž u Engleskoj su podigli ljudi iz neolita pre oko 4500-4000 godina

Preistorija (od grč. προϊστορία: προ — pre, ιστορία — priča; odnosno lat. praehistoria: prae — prethodni, historia — latinizovana reč ιστορία) vremenski je period koji traje do pojave prvih pisama. Pol Tornal je prvi smislio ovaj termin kako bi opisao predmete načinjene u pećinama u južnoj Francuskoj. U francuski jezik je ušao tridesetih godina 19. veka da bi se opisalo vreme pre pisma, a u engleski jezik ga je uveo Danijel Vilson 1851.

Vremenski period od trenutka kada je preistorijski čovek počeo da izrađuje oruđe i oružje se deli prema materijalu od koga je pravljeno i načinu njegove obrade na: starije kameno doba (paleolit), srednje kameno doba (mezolit), mlađe kameno doba (neolit) i metalna doba (bakarno doba ili eneolit, bronzano doba i gvozdeno doba).

Za preistoriju se može reći da datira od nastanka svemira, iako se termin češće koristi za označavanje perioda kada je bilo života na Zemlji; dinosaurusi se mogu opisati kao preistorijske životinje, a pećinski ljudi kao preistorijski ljudi. Uobičajeno kontekst implicira o kom se geološkom ili vremenskom periodu govori, na primer „preistorijski miocenski majmuni“ implicira na vreme od pre 23-5,5 miliona godina ranije ili „srednjopaleolitski homo sapijens“ implicira na vreme od pre 200.000—30.000 godina.