Pređi na sadržaj

Šarlota od Savoje

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Šarlota Savojska
Portret Šarlote Savojske, oko 1472.
Lični podaci
Puno imeŠarlota Valoa
Datum rođenjaoko 1441/1443.
Mesto rođenjaKraljevstvo Francuska
Datum smrti1. decembar 1483.
Mesto smrtiDvorac Amboaz, Kraljevstvo Francuska
GrobNotr Dam, Kleri Sent Andre
Porodica
SupružnikLuj XI
Potomstvoosmoro dece (vidi dole), uključujući i Anu Francusku, Šarla VIII i Žanu Francusku.
RoditeljiLuj, vojvoda Savoje
Ana Kiparska
DinastijaDinastija Valoa
Francuska kraljica
Period22. jul 1461. – 30. avgust 1483.
PrethodnikMarija Anžujska
NaslednikAna od Bretanje

Šarlota Savojska (oko 1441/3 – 1. decembar 1483) je bila kraljica Francuske, kao druga supruga Luja XI. Nakratko je delovala kao regent tokom kraljevog odsustva 1465. godine i kao član kraljevskog veća u vreme maloletstva svog sina, nekoliko meseci tokom 1483. godine.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Šarlota je bila ćerka Luja, vojvode Savojskog[1] i Ane Kiparske.[2] Baba i deda po majci bili su joj Janus Kiparski i Šarlota Bubon. Baba po majci, po kojoj je verovatno dobila ime, bila je ćerka Žana I od La Marša i Katarine od Vendoma. Bila je jedno od čak devetnaestoro dece, od kojih je 14 preživelo više od nekoliko dana.

Brak

[uredi | uredi izvor]
Šarlota Savojska

Šarlota je dana 11. marta 1443. godine, kada je imala nešto više od godinu dana, bila verena za Fridriha Saksonskog (1439-1451), najstarijeg sina Fridriha II Saksonskog.[1] Iz nepoznatih razloga ova veridba je raskinuta. Manje od osam godina kasnije, 14. februara 1451. godine, Šarlota se udala za Luja, dofena Francuske, budućeg Luja XI. On je bio najstariji sin Šarla VII i Marije Anžujske.[3] Nevesta je imala deset godina, a mladoženja dvadeset sedam. Brak je sklopljen bez odobrenja francuskog kralja.[3] Luju je to bio drugi brak. Njegova prva supruga, Margareta Škotska, umrla je bez dece 1445. godine. Nakon braka, Šarlota je postala dofina Francuske.

Luj ju je navodno zanemarivao. Kada je vest o smrti njegovog oca stigla do bračnog para u burgundski dvor, on ju je odmah ostavio u Burgundiji, kako bi obezbedio svoje nasleđe. Poslao ju je kod Izabele Burbonske da pozajmi kočije, kojima bi došla u Pariz da mu se pridruži.

Kraljica

[uredi | uredi izvor]

Šarlota je 22. jula 1461. godine postala francuska kraljica. Sledeće godine se razbolela i bila je veoma blizu smrti, sve do avgusta 1462. godine. Iako se oporavila, njeno zdravstveno stanje je oslabilo. Luj nije mnogo polagao na reprezentaciju skladnog braka. Šarlotu i njene dvorske dame držao je osamljene u zamku Amboaz, gde je kraljica provodila dane sa svojim sestrama i dvorjanima. Nadgledala je obrazovanje svoje dece (sina je obrazovao kralj), igrala šah, slušala i svirala muziku, izvršavala verske dužnosti. U retkim prilikama, kada su od nje tražili da ispuni ceremonijalne zadatke koji su priličili kraljici, poput pozdravljanja gostiju iz inostranstva, ona je izlazila iz dvorca. Tako je, na primer, 1470. godine, kada je kralju došao u posetu moćni grof Varvik i vojvoda od Klarensa iz Engleske, ona izašla da ih pozdravi. Šarlota se zanimala za književnost i imala je bogatu ličnu biblioteku.[2] Ostavila je zbirku od stotine rukopisa, koja je postala jezgro Nacionalne biblioteke u Francuskoj.

Nakon rođenja poslednjeg deteta 1472. godine, Luj se zakleo da je više neće varati.[2] Prema hroničaru Filipu Kominu, održao je svoje obećanje. Šarlota je služila kao regent septembra 1465. godine.

Udovica

[uredi | uredi izvor]
Grobnica Luja i Šarlote

Šarlotin suprug umro je 30. avgusta 1483. godine. Presto je nasledio njihov sin Šarl VIII, koji je još uvek bio maloletan. Luj nije odredio Šarlotu za regenta u slučaju da umre pre Šarlovog punoletstva. U stvari, on nije zvanično ni imenovao regenta, ali je ostavio uputstva Kraljevskom veću. Po njima, Šarlota je imala da upravlja zemljom kao članica regentskog saveta. Pored nje, savet su činili i Žan Burbonski i njegova dva zeta, Luj Orleanski (oženjen Šarlotinom ćerkom Žanom) i Petar Burbonski (oženjen Šarlotinom ćerkom Anom). U praksi, Šarlotina ćerka Ana preuzela je vlast nad Francuskom, tokom maloletstva svog brata Šarla.

Šarlota je umrla u Amboazu 1. decembra 1483. godine, samo nekoliko meseci posle smrti svog muža. Sahranjena je pored njega u bazilici Notr Dam u gradu Kleri Sent Andre, okrug Orlean.[4]

Potomstvo

[uredi | uredi izvor]

Šarlota je Luju rodila osmoro dece, ali su samo troje doživeli punoletstvo. Bili su to Šarl VIII, koji je postao kralj Francuske, Ana, koja je delovala kao regent tokom njegovog maloletstva, i Žana, koja je nakratko (tokom 1498) bila kraljica Francuske, kao supruga Luja XII.

  • Luj (1458–1460)
  • Joakim (1459)
  • Luj (1460)
  • Ana (3. april 1461. – 14. novembar 1522), vojvotkinja Burbona (1468-1473), regenkinja Francuske (1483-1491); udata za Petra II Burbona, sa kojim je imala ćerku Suzanu, vojvotkinju Burbona. Njenom smrću gasi se Šarlotina loza.
  • Žana (23. april 1464. – 4. februar 1505), nakratko kraljica Francuske, kao supruga Luja XII.
  • Francis (1466)
  • Šarl VIII (30. jun 1470. – 7. april 1498), oženio se Anom od Bretanje i umro bez dece.
  • Francis (1472–1473)

Porodično stablo

[uredi | uredi izvor]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Amadeo VI, grof Savoje
 
 
 
 
 
 
 
8. Amadeo VII, grof Savoje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Bona Burbon
 
 
 
 
 
 
 
4. Amadeo VIII, grof Savoje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Žan, vojvoda od Berija
 
 
 
 
 
 
 
9. Bona od Berija
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Žana Armanjak
 
 
 
 
 
 
 
2. Luj, vojvoda Savoje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Žan II Dobri
 
 
 
 
 
 
 
10. Filip II Smeli
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Bona Češka
 
 
 
 
 
 
 
5. Margareta Burgundijska, vojvotkinja Savoje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Luj II Flandrijski
 
 
 
 
 
 
 
11. Margareta III Flandrijska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Margaret Brabant
 
 
 
 
 
 
 
1. Šarlota Valoa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Igo IV Kiparski
 
 
 
 
 
 
 
12. Džejms I od Kipra
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Alisa Ibelin
 
 
 
 
 
 
 
6. Janus Kiparski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Filip od Braunšvajga
 
 
 
 
 
 
 
13. Helvisa od Braunšvajga
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Helisija Dampjer
 
 
 
 
 
 
 
3. Ana Kiparska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Džejms I, grof La Marša
 
 
 
 
 
 
 
14. Žan I de la Marš
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Žana od Šatijona
 
 
 
 
 
 
 
7. Šarlota Burbon de la Marš
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Džon VI od Vendoma
 
 
 
 
 
 
 
15. Katarina Vendom
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Žana od Pontjea
 
 
 
 
 
 

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b Joachim W. Stieber, Pope Eugenius IV, the Council of Basel and the Secular and Ecclesiastical Authorities in the Empire, (E.J. Brill, 1978), 254.
  2. ^ a b v Sharon L. Jansen, Anne of France: Lessons For My Daughter, ed. Jane Chance, (Boydell & Brewer, 2004), 2-3
  3. ^ a b Richard Vaughan, Philip the Good, (The Boydell Press, 2010), 353.
  4. ^ "Archived copy". Archived from the original on 2006-07-20. Retrieved 2006-08-26.

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Pauline Matarasso, “Queen’s Mate: Three women of power in France on the eve of the Renaissance”
  • John Seargeant Cyprian Bridge, “A History of France from the Death of Louis XI”
  • Paul Murray Kendall, “The Universal Spider: Louis XI”
Francusko kraljevstvo
Francuska kraljica
22. jul 1461. – 30. avgust 1483.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шарлота_од_Савоје&oldid=27051440”