Šarl II Alansonski
Šarl II Alansonski | |
---|---|
Lični podaci | |
Datum rođenja | 1297 |
Datum smrti | 26. avgust 1346.48/49 god.) ( |
Mesto smrti | Kresi an Pontje, |
Porodica | |
Supružnik | Maria de Lara |
Potomstvo | Šarl III Alansonski, Pierre II, Count of Alençon, Robert of Alençon, Philippe of Alençon |
Roditelji | Šarl Valoa Margareta od Anžua i Mena |
Dinastija | Valoa |
Šarl II Alansonski (fr. Charles II d'Alençon [1]; 1297 - 26. avgust 1346, Kresi) je bio mlađi brat francuskog kralja Filipa VI Valoe i grof Alansona iz dinastije Valoa [2].
Otac mu je bio brat francuskog kralja Filipa IV, Šarl Valoa, a majka Margareta od Anžua i Mena. Bio je oženjen kastiljskom plemkinjom Marija de La Serda.
Šarl je učestvovao u bici kod Kasela 1328. godine [3] [4], koju je njegov francuski kralj vodio protiv flandrijskih seljaka [4] i građanstva [3], kojima seu se pridružili veći gradovi Briž i Ipr. U ovoj bici su uništeni odredi ustanika [4].
Učestvovao je u Stogodišnjem ratu i vodio prethodnicu francuske vojske u borbama 1346. godine. Pred [2] bitku kod Kresija, 26. avgusta [5] 1346. godine [6] [7] [5], Šarl je dobio naređenje od svog brata, da se zaustavi tamo gde se trenutno nalazi. Šarlu je stiglo naređenje kasno popodne, baš kada je ugledao neprijateljsku englesku vojsku kralja Edvarda III. Poslušao je svog brata kralja i zaustavio napredovanje, ali jedinice koje su išle za njim nastojale su da odmaknu napred što je dalje moguće, tako da je stvorena ogromna zbrka.
Kada je sam Filip stigao na lice mesta, prividna slabost neprijatelja i želja njegovih vitezova za borbom uticali su da promeni odluku i naredio je Šarlu da napadne. U njegovom odredu nalazili su se jedini vojnici u francuskoj vojsci naoružani projektilnim oružjem. Bila je to snažna jedinica Đenovljana naoružanih samostrelima. On ih je poslao napred da rasteraju engleske strelce koji su štitili Edvardov levi bok i krenuo je odmah za njima svojom teškom konjicom. Na žalost, engleski dugi lukovi imali su nešto veći domet od samostrela, a Englezi su bili u prednosti zato što su gađali nizbrdo. Pod kišom strela Đenovljani su se pokolebali. Ovo je strašno rasrdilo nestrpljivog Šarla i on je naredio konjici da krene u juriš, iako su se Đenovljani nalazili između nje i neprijatelja. Nastala je potpuna zbrka. Konjanici i Đenovljani potpuno su se izmešali u podnožju brega, dok su engleski strelci veselo odapinjali strele u zbunjenu gomilu. Ubrzo je čitav Šarlov odred bio uništen [2], a i on sam je pao u boju.
Porodično stablo
[uredi | uredi izvor]16. Luj VIII (=24) | ||||||||||||||||
8. Luj IX | ||||||||||||||||
17. Blanka od Kastilje (=25) | ||||||||||||||||
4. Filip III Hrabri | ||||||||||||||||
18. Ramon Berenger IV od Provanse (=26) | ||||||||||||||||
9. Margareta od Provanse | ||||||||||||||||
19. Beatriče Savojska, grofica Provanse (=27) | ||||||||||||||||
2. Šarl Valoa | ||||||||||||||||
20. Petar II Aragonski | ||||||||||||||||
10. Đaume I od Aragona | ||||||||||||||||
21. Marija od Monpeljea | ||||||||||||||||
5. Izabela Aragonska | ||||||||||||||||
22. Andrija II Arpadović | ||||||||||||||||
11. Jolanda od Ugarske | ||||||||||||||||
23. Jolanda od Kurtenea | ||||||||||||||||
1. Šarl II Alansonski | ||||||||||||||||
24. Luj VIII (=16) | ||||||||||||||||
12. Karlo I Anžujski | ||||||||||||||||
25. Blanka od Kastilje (=17) | ||||||||||||||||
6. Karlo II Napuljski | ||||||||||||||||
26. Ramon Berenger IV od Provanse (=18) | ||||||||||||||||
13. Beatris od Provanse | ||||||||||||||||
27. Beatriče Savojska, grofica Provanse (=19) | ||||||||||||||||
3. Margareta od Anžua i Mena | ||||||||||||||||
28. Bela IV | ||||||||||||||||
14. Stefan V Ugarski | ||||||||||||||||
29. Marija Laskaris | ||||||||||||||||
7. Marija Ugarska | ||||||||||||||||
30. Šejhan ili Kotan? | ||||||||||||||||
15. Jelisaveta Kumanka | ||||||||||||||||
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ Pejnter 1997, str. 560.
- ^ a b v Pejnter 1997, str. 384.
- ^ a b Udaljcov, Kosminski & Vajnštajn 1950, str. 404.
- ^ a b v Udaljcov, Kosminski & Vajnštajn 1950, str. 241.
- ^ a b Pejnter 1997, str. 383.
- ^ Udaljcov, Kosminski & Vajnštajn 1950, str. 243.
- ^ Udaljcov, Kosminski & Vajnštajn 1950, str. 270.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Pejnter, Sidni (1997). Istorija srednjeg veka (284-1500). Beograd: Clio.
- Udaljcov, A. D.; Kosminski, J. A.; Vajnštajn, O. L. (1950). Istorija srednjeg veka II. Beograd.