Šašit-paša
| Šašit-paša | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Puno ime | Šehsuvar Abdi-paša |
| Datum rođenja | pre 1788. |
| Mesto rođenja | Osmansko carstvo |
| Datum smrti | 1830. |
| Mesto smrti | Leskovac, Osmansko carstvo |
Šehsuvar Abdi-paša, poznat kao Šašit-paša (pre 1788 — Leskovac, 1830) prvi je leskovački paša o kome je sačuvano više podataka.[1][2]
Teorije o poreklu
[uredi | uredi izvor]Zasigurnih podataka o poreklu Šehsuvar Abdi-paše nema, ali postoje dve teorije:
- potiče od moćnih arbanaških porodica iz Skadra;
- poreklom je od porodice koja je živela u gradu Čank'r oko 150 kilometara severno od Ankare.
Ime Šehsuvar znači gospodar konjice na persijskom jeziku, a svakako je pripadao porodici od velikog ugleda koja je bila sejidska odnosno njeni članovi su se ubrajali u potomke proroka Muhameda. Sam paša je imao i pečat kojim je potvrđivao ovu činjenicu.[2]
Biografija
[uredi | uredi izvor]Prvo pominjanje leskovačkog paše u izvorima nalazimo u 1788. godini kada je za vreme Kočine krajine organizovao odbranu Kruševca od srpskih dobrovoljaca koji su preuzeli kontrolu nad Carigradskim drumom na potezu Beograd - Niš. Potom je sa svojim ljudima pomogao i odbranu Niša od srpskih frajkoraca. Zbog tih zasluga 1789. godine postavljen je za niškog muhafiza i tu funkciju je obavljao do 1792. godine. Po okončanju austro-turskog rata njegov zadatak je bio da kao muhafiz suzbije pljačkaške odrede Arbanasa iz južne Srbije i rastera neregularnu vojsku. Uoči Prvog srpskog ustanka pomagao je beogradskog vezira Hadži Mustafa-pašu u suzbijanju dahija, a zatim njegovog sina Dilavera da se vrati u Beograd.[2]
U leto 1809. godine, Šehsuvar Abdi-paša je bio na čelu vojske koja je napala Deligrad. Mada je ovim frontom komandovao veliki vezir Ibrahim paša, rumelijski valija, napadom je rukovodio leskovački paša. Šašit-paša je učestvovao i u poznatom Kameničkom boju 1809. godine. Pišući o tom boju mitropolit Stevan Stratimirović kaže da je turska vojska napala na tri srpska šanca ''Под предводитељством Шашит паше лесковачкога''.[1] Takođe je učestvovao u sveobuhvatnom napadu na srpske ustanike 1813. godine. U vreme kada je knez Miloš držao vlast u Srbiji radio je na podrivanju njegovog autoriteta i nastanio se trajno u Leskovcu kao leskovački paša.[2]
Umro je 1830. godine u Leskovcu i sahranjen je uz džamiju sultana Bajazita. Ne zna se koliko je dece imao, dok je imao najmanje dve žene, jednu Turkinju i drugu poturčenu Srpkinju iz Konopnice.[2]
Šašit-pašin saraj
[uredi | uredi izvor]
Šehusvar Abdi-paša imao je dva saraja (dvorca) u Leskovcu. Drugi saraj, Novi saraj, na mestu današnjeg pozorišta, bio je novijeg datuma ali manje reprezentativan. Prostor između ova dva saraja pripadao je paši, sve do reke Veternice, i na tom prostoru, zvanom Bašta, bilo je mnoštvo voća i povrća i u sredini neobično lep šadrvan (česma).[3]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b Dimitrijević, Sergije (1952). Gradska privreda starog Leskovca - Izgled Leskovca za vreme Turaka - Leskovački pašaluk. Leskovac: Biblioteka Gradskog narodnog muzeja u Leskovcu. str. 128.
- ^ a b v g d Ranđelović, Milan; Ajdemir, Ujgar (2014). „Porodica Šehsuvarzade”. Leskovački zbornik. 54: 54—56.
- ^ „Šašit pašin Saraj”.
