Pređi na sadržaj

Švajcarska nacionalna banka

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Švajcarska nacionalna banka
Sedište u Bernu
Veb-sajtwww.snb.ch

Švajcarska nacionalna banka (nem. Schweizerische Nationalbank; fr. Banque nationale suisse; ital. Banca nazionale svizzera; romn. Banca naziunala svizra) je centralna banka Švajcarske, odgovorna za monetarnu politiku nacije i jedini izdavalac novčanica u švajcarskim francima. Primarni cilj njegovog mandata je da obezbedi stabilnost cena, uzimajući u obzir ekonomska kretanja.[1]

Švajcarska nacionalna banka je Aktiengesellschaft po posebnim propisima i ima dve centrale, jednu u Bernu i drugu u Cirihu.

Istorija

[uredi | uredi izvor]
Akcija Švajcarske nacionalne banke, izdata 6. juna 1907

Banka je nastala kao rezultat potrebe za smanjenjem broja poslovnih banaka koje emituju novčanice, kojih je negde posle 1826. godine bilo 53. U reviziji saveznog ustava iz 1874. godine dobio je zadatak da nadgleda zakone koji se odnose na izdavanje novčanica. Godine 1891. Savezni ustav je ponovo revidiran kako bi se Konfederaciji poverilo isključivo pravo na izdavanje novčanica.

Osnivanje

[uredi | uredi izvor]

Švajcarska narodna banka je osnovana na osnovu zakona od 6. oktobra 1905. („Zakon o nacionalnoj banci“), koji je stupio na snagu 16. januara 1906. godine. Banka je započela sa radom 20. juna 1907.[2]

Prvi svetski rat

[uredi | uredi izvor]

Negde tokom Prvog svetskog rata (u periodu 1914–1917)[3] Savezno veće Švajcarske je po prvi put naložilo banci da izda novčanice malih apoena.[4]

Međuratne godine

[uredi | uredi izvor]

Švajcarsko savezno veće je devalviralo švajcarski franak tokom 1936. godine, i kao rezultat toga, Narodnoj banci je stavljen na raspolaganje iznos novca, koji je banka kasnije pohranila u Währungsausgleichsfonds rezerva za upotrebu u budućim vanrednim situacijama.[5]

Drugog svetskog rata

[uredi | uredi izvor]

Švajcarska nacionalna banka obezbedila je Rajhsbanci 1,2 milijarde franaka. Od toga, vrednost od oko 780 miliona franaka zlata datog Nacionalnoj banci je zlato koje su opljačkale snage Nemačke. Pored toga, Narodna banka je takođe razmenila između 1,2 i 1,6 milijardi franaka za zlato od savezničkih snaga.[6] Tokom 20. aprila 1944. zlato iz zlatnih rezervi Italije stiglo je iz Koma na železničku stanicu u Kjasu.[7]

Postoji kontroverza oko uloge Švajcarske nacionalne banke u transferu nacističkog zlata tokom Drugog svetskog rata. Nacionalna banka je pre rata bila najveći centar za distribuciju zlata u kontinentalnoj Evropi. Studija američkog Stejt departmenta iz 1997. godine primećuje da je banka „morala znati da je neki deo zlata koje je dobijala od Rajhsbanke opljačkan iz okupiranih zemalja”.[8] Ovo je potvrdila švajcarska Bergijerova komisija 1998. godine koja je zaključila da je banka primila 440 miliona dolara u zlatu iz nacističkih izvora,[9] od čega se procenjuje da je 316 miliona dolara opljačkano.[traži se izvor] Zlato iz nacističkih guvernerskih izvora bilo je u obliku lingota koji su sadržavali zlato opljačkano iz centralnih banaka Evrope i zlato od Jevreja pogubljenih u koncentracionim logorima uspostavljenim mahinacijom nacističkog režima, koje je Nacionalna banka uzela ne znajući za ove činjenice u to vreme, niti se u velikoj meri raspitivao o procesu njegovog prelaska u posed banke, prema Robertu Vogleru, bivšem arhivisti Švajcarske nacionalne banke.[10]

Posleratni period

[uredi | uredi izvor]

Banka je 1981. godine učestvovala u istraživanju koje je uključivalo Orel Fusli i grupu za optička istraživanja pod nazivom Landis+Gir, o pitanjima dizajna novčanica.[11]

Tokom 1994. godine banka je opisana kao deoničarsko društvo koje deluje pod upravom i nadzorom Konfederacije. Imao je osam filijala i dvadeset podogranaka unutar kantona. Upravni odbor je imao celokupno izvršno rukovođenje Narodnom bankom, a nadzor je bio poveren njenim akcionarima, savetu banaka, odboru banaka, njenim lokalnim odborima i odboru za reviziju. Tri člana Upravnog odbora zajedno su odlučivala o monetarnoj politici Švajcarske narodne banke. Krajem 1993. godine imala je 566 zaposlenih.[4]

2004: formalna nezavisnost od vlade

[uredi | uredi izvor]

Donošenjem člana 99. Saveznog ustava Švajcarske, maja 2004. godine, Narodna banka je stekla formalnu nezavisnost.[12]

2008: UBS spasavanje

[uredi | uredi izvor]

Švajcarska nacionalna banka i švajcarska vlada osmislili su plan spasavanja za UBS u oktobru 2008. godine tokom krize hipotekarnih kredita druge kategorije.[13] Nacionalna banka, pristajući da preuzme oko 60 milijarde dolara toksičnih sredstava UBS-a, stvora vozilo posebne namene pod nazivom SNB StabFund, za skladištenje hartija od vrednosti.[14][15] U roku od nekoliko godina, Nacionalna banka je uspela da se oslobodi od UBS-ovih nelikvidnih hartija od vrednosti, čineći 5 milijarde franaka profita u tom procesu.[14]

2011: limit kursa evra

[uredi | uredi izvor]

SNB je 6. septembra 2011. godine najavio da će odrediti minimalni kurs od 1,20 franaka za evro i da će „sprovoditi ovaj minimalni kurs sa najvećom odlučnošću i spreman je da kupuje devize u neograničenim količinama“[16][17] kako bi da preduzme mere za zaustavljanje razvoja moguće recesije. Banka je izjavila da se kurs od 1,20 može braniti jer bi banka potencijalno mogla da nastavi sa kovanjem dovoljno novčanica da bi dovoljno kontrolisala kurs.[18]

SNB je 15. januara 2015. saopštio da će se evro valutni aranžman okončati pošto kriza evra prođe i Evropljani će praviti promene u finansijskoj politici.[19]

Vlasništvo od 2021

[uredi | uredi izvor]

Na dan 31. decembra 2021. godine 78,17% dionica s pravom glasa drže javni dioničari (kantoni, kantonalne banke, itd.). Preostale akcije su najvećim delom u rukama privatnih lica. Akcije Švajcarske nacionalne banke su kotirane na Švajcarskoj berzi od 1907.[20] Od aprila 2022. godine, Teo Zigert, nemački preduzetnik, drži 5,05% njenih akcija, i kao takav, on je treći po veličini akcionar, između Kantona Vo (3,401%) i Kantona Cirih (5,2%).[21] Statuti nacionalne banke, međutim, ograničavaju pravo glasa privatnih investitora na 100 akcija.

Gubici 2022

[uredi | uredi izvor]

Dana 9. januara 2023. Švajcarska nacionalna banka je prijavila gubitak od 132 milijarde franaka u svojim godišnjim rezultatima za 2022.[22] Kako su mnogi kantoni očekivali isplatu dividendi od Nacionalne banke, neki kantoni su morali revidirati svoje budžete ili čak iskoristiti svoje finansijske rezerve. Na primer, planirano smanjenje poreza u kantonu Turgau je moralo biti odloženo. Isto tako, savezna vlada je u budžetu predvidela 666 miliona franaka prihoda od Švajcarske nacionalne banke.[23]

2023 pomoć za likvidnost

[uredi | uredi izvor]

Credit Suisse je 16. marta 2023. pokušao da ojača svoje finansije uzimajući zajam od 50 milijardi franaka od Švajcarske nacionalne banke nakon što je cena akcija banke pala za skoro 25 posto nakon što je Saudijska narodna banka, njen najveći investitor, rekla da ne može da pruži veću finansijsku pomoć zbog svojih regulatornih ograničenja.[24][25][26] Uprkos intervenciji, te nedelje je došlo do bankrota, zbog čega su Švajcarska nacionalna banka i švajcarska vlada ubrzale preuzimanje UBS-a za Credit Suisse.[27] Da bi podržao kupovinu Credit Suisse od strane UBS, Nacionalna banka je ponudila pomoć za likvidnost do 100 milijardi franaka.[28]

Odgovornosti

[uredi | uredi izvor]
Schweizerische Nationalbank (Švajcarska nacionalna banka), 5 franaka (1914). Portret prikazuje Viljema Tela (na osnovu spomenika Ričarda Kislinga u Altdorfu), sa planinom Rutli u daljini.
Potpisali K. Bornhauser (glavni blagajnik), Johan-Danijel Hirter (predsednik Saveta Švajcarske nacionalne banke) i August Burkhardt (član odbora).

Osnovni principi upravljanja Nacionalnom bankom sadržani su u članu 99. Ustava, koji se bavi pitanjima monetarne politike.[29] Postoje tri numerisana faktora koji se tiču principa koji eksplicitno pominju Nacionalnu banku, od četiri ukupno prikazana u ovom članu. SNB je stoga po ustavnom zakonu obavezna da deluje u skladu sa ekonomskim interesima Švajcarske.[30] Shodno tome, glavna funkcija Nacionalne banke je:

da vodi pouzdanu monetarnu politiku u korist švajcarske privrede i švajcarskog naroda.[31]

Nacionalna banka objavljuje u okviru svog sajta spisak istraživanja koje su zaposleni u toku rada, a koja počinju od 2004. (2 rada), do 2005. (2), 2006. (11), 2007. (17), 2008. (19), 2009 (16), 2010 (19), 2011 (14), 2012 (16), 2013 (11), 2014 (13), a do 1. avgusta 2015. prikazano je devet radova,[32] spisak od osam ekonomskih studije koje se odnose na zadatke banke, navedene od 2005. godine,[33] pored dvogodišnjeg objavljenog ažuriranja istraživanja, navedenih od 2012. do danas.[34]

Snabdevanje i distribucija gotovine

[uredi | uredi izvor]

Nacionalnoj banci je poverena privilegija izdavanja novčanica. Ona snabdeva privredu novčanicama. Takođe je zadužena od strane Konfederacije za distribuciju novčića.

Bezgotovinski platni promet

[uredi | uredi izvor]

U oblasti bezgotovinskog platnog prometa, Narodna banka pruža usluge platnog prometa između banaka. Oni se namiruju u sistemu švajcarskog međubankarskog kliringa preko računa depozita po viđenju kod Nacionalne banke.

Ulaganje deviznih rezervi

[uredi | uredi izvor]

Narodna banka upravlja deviznim rezervama. Oni stvaraju poverenje u švajcarski franak, pomažu u sprečavanju i prevazilaženju kriza i mogu se koristiti za intervencije na deviznom tržištu.

Stabilnost finansijskog sistema

[uredi | uredi izvor]

Nacionalna banka doprinosi stabilnosti finansijskog sistema delujući kao arbitar o monetarnoj politici. U kontekstu ovog zadatka, analizira izvore rizika za finansijski sistem, nadgleda sistemski važne sisteme plaćanja i poravnanja hartija od vrednosti i pomaže u promovisanju operativnog okruženja za finansijski sektor.

Međunarodna monetarna saradnja

[uredi | uredi izvor]

Zajedno sa saveznim vlastima, Nacionalna banka učestvuje u međunarodnoj monetarnoj saradnji i pruža tehničku pomoć.

Bankar Konfederaciji

[uredi | uredi izvor]

Švajcarska nacionalna banka deluje kao bankar Švajcarske Konfederacije. Obrađuje plaćanja u ime Konfederacije, izdaje potraživanja i obveznice na tržištu novca, vodi računa o čuvanju hartija od vrednosti i obavlja poslove tržišta novca i devizne transakcije.

Statistika

[uredi | uredi izvor]

Nacionalna banka prikuplja statističke podatke o bankama i finansijskim tržištima, platnom bilansu, međunarodnoj investicionoj poziciji i švajcarskim finansijskim računima.

Politike

[uredi | uredi izvor]

Investicije

[uredi | uredi izvor]
Potpis kojim se od Švajcarske narodne banke traži da se oslobodi fosilnih goriva, na klimatskim demonstracijama u Bernu (2019).

Švajcarska nacionalna banka ulaže svoja sredstva, posebno u berzu. U 2018, njen portfelj dionica iznosio je 153 milijarde švajcarskih franaka.[35]

Prema njihovim smernicama, oni „izbegavaju akcije u kompanijama koje proizvode međunarodno zabranjeno oružje, ozbiljno krše osnovna ljudska prava ili sistematski nanose ozbiljnu štetu životnoj sredini“.[36]

Od 2016. ekološka udruženja i akademici kritikuju činjenicu da ove investicije ne uzimaju u obzir Pariski sporazum (član 2) i da su odgovorne za najmanje 50 miliona tona emisije ugljen-dioksida u 2017.[35][37][38]

Monetarna politika

[uredi | uredi izvor]
Švajcarske obvezniceObrnuta kriva prinosa u 2023
  30 godina
  10 godina
  2 godine
  1 godina
  3 meseca
  Preko noći

Švajcarska nacionalna banka vodi monetarnu politiku koja služi interesima zemlje u celini. Ona mora osigurati stabilnost cena, uzimajući u obzir ekonomska kretanja. Monetarna politika utiče na proizvodnju i cene sa značajnim vremenskim zakašnjenjem. Shodno tome, zasniva se na prognozama inflacije, a ne na trenutnoj inflaciji.

Strategija monetarne politike Nacionalne banke sastoji se od tri elementa: definicije stabilnosti cena (Nacionalna banka izjednačava stabilnost cena sa porastom nacionalnog indeksa potrošačkih cena za manje od 2% godišnje), srednjoročne uslovne prognoze inflacije i, operativni nivo, ciljni raspon za referentnu kamatnu stopu, koja je LIBOR za tromesečna ulaganja u švajcarskim francima.

Upravljanje

[uredi | uredi izvor]

Skupština akcionara

[uredi | uredi izvor]

Skupština akcionara održava se jednom godišnje, obično u aprilu. Zbog javnog mandata Nacionalne banke, ovlašćenja skupštine akcionara nisu tako velika kao u akcionarskim društvima privatnog prava.

Savet banke

[uredi | uredi izvor]

Savet Banke nadgleda i kontroliše poslovanje Švajcarske nacionalne banke i sastoji se od 11 članova. Šest članova, uključujući predsednika i potpredsednika, imenuje Savezno veće, a pet Skupština akcionara. Savet Banke formira četiri odbora iz svojih redova: Komitet za reviziju, Komitet za rizike, Komisiju za naknade i Komisiju za imenovanja.

Spisak članova Saveta banke objavljen je na sajtu Švajcarske nacionalne banke.[39]

Upravni odbor

[uredi | uredi izvor]

Upravni i izvršni organ Švajcarske narodne banke je upravni odbor. Upravni odbor je posebno odgovoran za monetarnu politiku, strategiju upravljanja imovinom, doprinos stabilnosti finansijskog sistema i međunarodnu monetarnu saradnju. Upravni odbor se sastoji od tri člana:

  • Predsedavajući: Tomas Džordan[40]
  • Zamenik predsednika: Martin Šlegel[41]
  • Član: Antoan Martin [42]

Zlatne rezerve

[uredi | uredi izvor]

Švajcarska nacionalna banka upravlja zvaničnim zlatnim rezervama Švajcarske, koje od 2008. iznose 1.145 tona i procenjene su na 30,5 milijardi franaka. Veruje se da je zlato pohranjeno u ogromnim trezorima ispod Federalnog trga (Bundesplatz) severno od zgrade saveznog parlamenta u Bernu, ali Nacionalna banka tretira lokaciju zlatnih rezervi kao tajnu.[43] Nezavisnu potvrdu lokacije zlata dobio je bernski list Der Bund 2008. godine. Objavljena je fotografija poluga koju je fotografu novinske agencije Kiston bilo dozvoljeno da snimi u prostorijama Švajcarske nacionalne banke u Bernu 2001.[44] Der Bund je takođe citirao penzionisanog zvaničnika gradskog geodetskog ureda koji je rekao da zlatni trezori zauzimaju površinu od otprilike polovine Federalnog trga i da imaju dubinu od nekoliko desetina metara, sve do nivoa reke Ar.[43] Nacionalna banka kaže da se zlatne rezerve čuvaju na različitim sigurnim mestima u Švajcarskoj (70% - uglavnom ispod Bundesplatz-a u Bernu i u Banci za međunarodna poravnanja u Bazelu) i u inostranstvu (npr. Banka Engleske i Banka Kanade).[45]

Od poslednjih godina 1990-ih do negde tokom 2005. godine, Nacionalna banka je prenela iz svog poseda (kada je cena zlata bila na istorijskom niskom nivou)[46] polovinu svojih zlatnih rezervi, nakon nacističke afere sa zlatom.[5]

Studijski centar Gercenze

[uredi | uredi izvor]
Pogled iz vazduha na imanje Gercenze

Studijski centar Gerzenze, koji se nalazi u Gercenzeju, je fondacija koju je osnovala Švajcarska nacionalna banka i vodi kao autonomna organizacija. Nacionalna banka je 1980. godine kupila Novi zamak Gercenze, istorijsko imanje izgrađeno oko 1700. godine[47] i prenamenio ga kao centar za obuku i konferencije koji je otvoren 1986. godine. Studijski centar vodi nekoliko programa kurseva i domaćin je istraživačkih i političkih događaja, usmerenih na učesnike u globalnim ekonomskim istraživanjima i zajednicama centralnog bankarstva.[48]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Napomene i reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Goals and responsibilities of the SNB (overview)”. Arhivirano iz originala 14. 04. 2023. g. Pristupljeno 3. 5. 2021. 
  2. ^ „The National Bank as a joint-stock company”. Swiss National Bank. Pristupljeno 2020-01-07. 
  3. ^ Taylor, Alan John Percivale (1961). The Origins of the Second World War (1st izd.). 
  4. ^ a b Pohl, Manfred; Freitag, Sabine, ur. (1994). Handbook on the History of European Banks. Elgar Original Reference Series. Edward Elgar Publishing. str. 1032, 1034—1035. ISBN 978-1-78195-421-8. Pristupljeno 31. 7. 2015. 
  5. ^ a b Bernholz, Peter (2006). „Fuzzy and Opaque Public Property Rights Illustrated by Episodes in the History of the Swiss National Bank”. Ur.: Bindseil, Ulrich; Richter, Rudolf; Haucap, Justus; Wey, Christian. Institutions in Perspective: Festschrift in Honor of Rudolf Richter on the Occasion of His 80th Birthday. Mohr Siebeck. str. 219—234. ISBN 978-3-16-149061-3. Pristupljeno 31. 7. 2015. 
  6. ^ Marguerat, Philippe (11. 1. 2013). „German Gold – Allied Gold, 1940-1945”. Ur.: Kreis, Georg. Switzerland and the Second World War. Routledge. ISBN 978-1-136-75670-2. Pristupljeno 31. 7. 2015. 
  7. ^ Toniolo, Gianni; Clement, Piet (16. 5. 2005). Central Bank Cooperation at the Bank for International Settlements, 1930–1973. Studies in Macroeconomic History. Cambridge University Press. str. 252. ISBN 0-521-84551-3. 
  8. ^ Eizenstat, Stuart (2. 6. 1998). „Eizenstat Special Briefing on Nazi Gold”. United States Department of State. Pristupljeno 5. 7. 2006. 
  9. ^ „Switzerland and Gold Transactions in the Second World War” (PDF). Bergier Commission. maj 1998. str. 64. Pristupljeno 5. 7. 2006. „All in all, the Reichsbank shipped gold valued at 1,922 million francs, or 444 million dollars to Switzerland during the war.” 
  10. ^ Rickman, Gregg J. (31. 12. 2011). Conquest and Redemption: A History of Jewish Assets from the Holocaust. Transaction Publishers. str. 37. ISBN 978-1-4128-0899-6. Pristupljeno 1. 8. 2015. 
  11. ^ de Leeuw, Karl Maria Michael; Bergstra, Jan (2007). The History of Information Security: A Comprehensive Handbook. Elsevier. str. 232. ISBN 978-0-08-055058-9. 
  12. ^ „Formal independence of Central Bank”. International Currency Review. Currency Journals Limited. 30: 96. 2004. „Following legislation agreed last year, the Swiss National Bank has achieved formal independence ... The National Bank law, which entered into force on 1st May 2004 ...” 
  13. ^ Gow, David (16. 10. 2018). „Switzerland unveils bank bail-out plan”. The Guardian. 
  14. ^ a b Mombelli, Armando (16. 10. 2018). „The day UBS, the biggest Swiss bank, was saved”. Swissinfo. 
  15. ^ Reid, Katie; Egenter, Sven (18. 12. 2018). „SNB buys first tranche of assets from UBS”. Reuters. 
  16. ^ R. A. (6. 9. 2011). „No francs”. The Economist. Pristupljeno 1. 8. 2016. 
  17. ^ „Chronicle of monetary events 1848–2019”. www.snb.ch. Swiss National Bank. Pristupljeno 2020-01-07. [mrtva veza]
  18. ^ Thomasson, Emma; Bosley, Catherine (6. 9. 2011). „Swiss draw line in the sand to cap runaway franc”. Reuters. Pristupljeno 1. 8. 2015. 
  19. ^ C. W. (18. 1. 2015). „Why the Swiss unpegged the franc”. The Economist. Pristupljeno 18. 11. 2015. 
  20. ^ „Breakdown of share ownership” (PDF). Swiss National Bank. Pristupljeno 4. 7. 2022. 
  21. ^ „Significant Shareholders”. Six Exchange Regulation. Pristupljeno 2022-04-29. 
  22. ^ Revill, John (9. 1. 2023). „Swiss National Bank posts record $143 billion loss in 2022”. Reuters. 
  23. ^ Arber, Justin (2023-03-06). „Schweizerische Nationalbank erleidet Verlust von 132,5 Milliarden” [Swiss national bank suffers a loss of 132.5 billion francs] (na jeziku: nemački). 20 Minuten. Pristupljeno 2023-03-14. 
  24. ^ Makortoff, Kalyeena; Wearden, Graeme (16. 3. 2023). „Credit Suisse takes $54bn loan from Swiss central bank after share price plunge”. The Guardian. Arhivirano iz originala 16. 3. 2023. g. Pristupljeno 16. 3. 2023. 
  25. ^ Wearden, Graeme (16. 3. 2023). „Credit Suisse 'takes decisive action' by borrowing up to £41bn from central bank – business live”. The Guardian. Arhivirano iz originala 16. 3. 2023. g. Pristupljeno 16. 3. 2023. 
  26. ^ Illien, Noele (2023-03-15). „Credit Suisse sheds nearly 25%, key backer says no more money”. Reuters (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 15. 3. 2023. g. Pristupljeno 2023-03-15. 
  27. ^ „UBS and regulators rush to seal Credit Suisse takeover deal”. Financial Times. 18. 3. 2023. Arhivirano iz originala 18. 3. 2023. g. Pristupljeno 18. 3. 2023. 
  28. ^ Revill, John; Illien, Noele; O'Donnell, John; Hirt, Oliver; Sims, Tom (19. 3. 2023). „UBS to take over Credit Suisse, assume up to 5 billion Swiss francs in losses”. Reuters. 
  29. ^ Constitution and laws (as at April 2015). Zürich: Swiss National Bank. 2015. Pristupljeno 31. 7. 2015. 
  30. ^ „Article 99 – Geld und Waehrung” (PDF). Swiss National Bank. Pristupljeno 31. 7. 2015. 
  31. ^ „The Swiss National Bank and that vital commodity: money” (PDF) (2nd izd.). Swiss National Bank. 2006. Arhivirano iz originala (PDF) 2015-05-12. g. Pristupljeno 1. 8. 2015. 
  32. ^ „Research: Working Papers”. Swiss National Bank. Pristupljeno 1. 8. 2015. 
  33. ^ „Research: Economic Studies”. Swiss National Bank. Pristupljeno 1. 8. 2015. 
  34. ^ „Research: Research Update”. Swiss National Bank. Arhivirano iz originala 4. 12. 2016. g. Pristupljeno 1. 8. 2015. 
  35. ^ a b Jourdan, Susana; Mirenowicz, Jacques (24. 4. 2018). „La BNS peut lutter contre le réchauffement climatique” [SNB can fight global warming]. Le temps (na jeziku: francuski). Pristupljeno 25. 4. 2018. 
  36. ^ „Investment Policy Guidelines” (PDF). Swiss National Bank. 27. 5. 2004. Pristupljeno 25. 4. 2018. 
  37. ^ „The Swiss National Bank's investments in the fossil fuel industry inflicts heavy losses to Switzerland”. Artisans de la transition. 24. 4. 2018. Pristupljeno 25. 4. 2018. 
  38. ^ Gmür, Heidi (23. 4. 2018). „Finanzmärkte im Klimawandel” [Financial markets in climate change]. Neue Zürcher Zeitung (na jeziku: nemački). Pristupljeno 25. 4. 2018. 
  39. ^ „Swiss National Bank bodies council”. 
  40. ^ „New SNB Governing Board” (PDF). Swiss National Bank. 
  41. ^ „Federal Council appoints Martin Schlegel as new Vice Chairman of Swiss National Bank's Governing Board” (Saopštenje). Berne: Federal Council. 4. 5. 2022. Pristupljeno 22. 6. 2023. 
  42. ^ „Federal Council appoints Antoine Martin as new Member of the Governing Board at the Swiss National Bank” (Saopštenje). Berne: Federal Council. 22. 9. 2023. Pristupljeno 6. 1. 2024. 
  43. ^ a b Greška kod citiranja: Nevažeća oznaka <ref>; nema teksta za reference pod imenom Bund2008.
  44. ^ „Fünfmalklug - Wo ist das Schweizer Gold?”. 22. 3. 2013. 
  45. ^ Talos, Christine (6. 3. 2014). „Politique monétaire: L'or de la BNS occupera le Conseil des Etats” [Monetary policy: SNB gold to occupy Council of States]. 24 heures (na jeziku: francuski). Berne. 
  46. ^ Mombelli, Armando (7. 11. 2014). „Swiss love affair with gold could heat up again”. Swissinfo (na jeziku: engleski). Swiss Broadcasting Corporation. 
  47. ^ „Gerzensee”. Dictionnaire Historique de la Suisse. 
  48. ^ „About the Study Center”. Study Center Gerzensee - Foundation of the Swiss National Bank. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Швајцарска_национална_банка&oldid=28507675”